Parada bez ponosa
Broj 81 | Piše: Milorad Vučelić <http://www.pecatmagazin.com/author/milorad/> • 17. septembar 2009 Nema obzirnijih ljudi od naših vlastodržaca. Tačno je da oni lažu, tačno je i to da mnogo lažu (pročitajte tekstove „Vladavina laži“ i „Pečat ne laže“ u ovom broju „Pečata“) ali lažu daleko manje nego što su narodne mase spremne da im poveruju. Oni bi po tome komotno mogli da lažu i mnogo više. I sigurno hoće kad im bude bilo potrebno. Fikcije, izmišljanja i laganje su kreativni poslovi koji iziskuju maštu, dar i trud bilo da je reč o prikazama zlih veštica, vampira ili, pak, Deda Mraza i Božić Bate. Da ne pominjemo bajke o Snežani i sedam patuljaka, Trnoružici, srećnim prinčevima i Pepeljugi. Deca ulažu ogroman trud da slažu roditelje zašto nisu otišla u školu nego negde drugde. Odrasli to često čine zbog straha od gubitka posla ili straha od muža ili žene. Tu se obično ulaže ne mali kreativni trud. Toga kod naših vlastodržaca nema. Oni prosto naprosto onako baš – presno lažu! Besplatne akcije od 1.000 evra svakom punoletnom građaninu, 200.000 novih radnih mesta, tri milijarde novih stranih investicija, „Fijat“… Ali da se ne vraćamo toliko unazad. Srpskoj železnici danas nedostaje dvesta vagona za redovan saobraćaj, a postojeće, koji su u opticaju, ne mogu ni da očiste, ali zato srpska železnica kupuje luku Bar! Srbija već desetak godina gradi autoput do Crne Gore koji još nije ni na projektu realizovan… Ovih dana je obećana masovna izgradnja stanova u kojima će kvadratni metar koštati 500 evra i takvih stanova će biti 20.000. Mediji, prema novom zakonu, a i bez njega, na sva usta hvale ovu akciju. Jedino žale što je malo 20.000 i predlažu bar 100.000. I evo očiglednog dokaza kako su naši ministri obzirni ljudi. Oni bi komotno mogli da kažu i sa istim pokrićem i „argumentacijom“ da će kvadrat stana biti ne 500 nego 200 evra, ali neće. Oni znaju da je podjednako nemoguće da cena bude 500 ili 300 evra, ali oni drže. Presno lažu, mogli bi i više ali neće. Nije to zbog nekih tragova stida i srama. Ne, nikako. Nema toga kod njih. Plan je u pitanju: uoči sledećih izbora će svi građani koji nemaju neku stambenu jedinicu moći da se upišu u spiskove za dobijanje stanova čiji će kvadrat vredeti 100 evra, a svi ostali će moći da upišu besplatne akcije luke Bar! Kakvi će to redovi biti, baš kao i za besplatne akcije! I onda pravo sa tom potvrdom na glasanje. Pa sve iznova da se ponovo zatvori pun krug. Lažljivaca i laži, dakle, ima, laž vlada Srbijom. Ali ne smemo smetnuti s uma da svi ti lažljivci i uverljivost njihovih priča zavise prevashodno od istinoljubivosti srpskog naroda kome se ove laži uporno i svakodnevno serviraju. Sa istinoljubivošću srpskog naroda i svih nas nešto nije u redu i to je ono što najviše brine. Da li smo ogrezli u laž? Da li je laž odista sasvim bezbedna i dokle? Sa ovakvim medijima i ovakvim zakonom protiv slobode reči i misli biće još teže probuditi posustalo istinoljublje, akciju i pokret promene koja iz njega mora proisteći. U našem političkom životu ima, kao što vidimo, laži ali ima, bogme, i ljubavi. Nigde ni u jednoj zemlji na planeti nema među političarima istog (muškog) pola tolike razmene nežnosti, privatavanja, srdačnog pipkanja po dupetu, grljenja i ljubljena kao u Srbiji. Sve je to začinjeno durenjem, javnim ljubavnim čarkama, malim svađama sve u stilu – ko se svađa taj se voli. Tu ljubavna zadevanja služe kao afrodizijak. Šta će nam bolji primer od poslednje razmene nežnosti između gradonačelnika Beograda Đilasa i ministra Mrkonjića. Sudeći po slikama izliva ljubavi među srpskim političarima Srbija je u permanentnoj Paradi ponosa. I sada neko hoće da pokaže kako je predstojeća Parada ponosa ili Gej parada u Beogradu neki test naše tolerancije i civilizovanosti. Kao to je neki izazov za Srbe. Za Srbe koji svaki dana po svim svojim medijima gledaju svoje muževne i robustne političare kako se međusobno i neskriveno strasno vole i grle i bacaju kosku jedan drugom. A da o svim onim milovanjima i privatavanjima stranih velmoža i patrona, od Solane pa nadalje, i ne govorimo. U Srbiji je gej sladostrašće u punom procvatu. Svakoga dana slušamo i čitamo kako će se Gej parada odigravati pod zaštitom nekoliko hiljada policajaca i kako će sve biti bezbedno. I šta je sada tu novo i pažnje vredno? Pa sva se ova ljubakanja i maženja naših političara odigravaju javno i pod policijskom zaštitom i uz policijsku pratnju. Svi ostaju na istom poslu. Nedavna dostojanstvena i mirna porodična šetnja u organizaciji „Srpskih dveri“, o kojoj je „Pečat“ u nekoliko navrata već pisao, oglašena je od „drugosrbijanaca“ kao skup desničara, fašista i ljotićevaca. Stiče se utisak da mnogi gledaju na Gej paradu kao na eminentno levičarski pokret koji se direktno nastavlja na antifašističku partizansku narodnooslobodilačku borbu. Tu kao da se traže istorijski utemeljivači današnjih pedera i lezbejki kao i političara koji ih iz dana u dan, uz zaglušujuću buku, podržavaju. I pored najbolje volje, pa makar se iz grla gej kolone u Beogradu orilo „Po šumama i gorama naše zemlje ponosne…“, ne mogu ni na koji način da pronađem preteče gej pokreta u Savi Kovačeviću, Žarku Marinoviću, Slobodanu Peneziću Krcunu, Mladenu Stojanoviću, Mariji Bursać, Jeleni Ćetković, Nadi Dimić, Anđi Ranković… A i zastave pod kojima su se borili bitno su različite. Naši robustni i strasni muškobanjasti političari, gej borci i borkinje zamenili su trobojku pa se herojski bore protiv nikoga i pod zastavama svih duginih boja. http://www.pecatmagazin.com/2009/09/17/parada-bez-ponosa/
