Продаја породичног сребра тешког седам милијарди евра
Србија се по свему судећи спрема да прода ЕПС,а да ли ће то бити парче по парче, како је предложио саветник премијера Мирка Цветковића Јури Бајец или у пакету, као што то беше с НИС-ом, остаје да се види. Сада је барем извесно, да ће продаје бити, а питање које се свако поставља је вредност Електропривреде Србије. Оно што се за сада зна то је процена коју је радио тим консултаната из фирми АДЛ и ЕНТЕЛ-а, уз учешће 350 стручњака из компаније и исто толико експерата ангажованих са стране, каже да је вредност основних средстава Електропривреди Србије на дан 1. јануара 2007. године била 527 милијарди динара, односно по тадашњем курсу било нешто мање од седам милијарди евра. Међутим, већина енергетских и економских експерата се слаже да је вредност наше електроенергетске компаније много већа. - Не знам како ће актуелна Влада покрити овогодишњи и сасвим известан буџетски дефицит у 2010. години, али најлошије од свега што би нам се у овом часу могло догодити била би исхитрена продаја дела ЕПС-а - изјавио је један од наших најпознатијих економских аналитичара и саветник председника Владе Србије Мирка Цветковића и уредник билтен “Макроекономске анализе и трендови” Стојан Стаменковић. - Био би то доказ, не само наставка вишегодишње лоше праксе, да продајемо вредна предузећа не бисмо ли одржали висок ниво јавне потрошње, већ и поуздан знак да ништа нисмо научили из лошег примера приватизације Нафтне индустрије Србије. А то значи – да ни у ком случају, поготово у ово време тешке финансијске кризе и пада вредности инфраструктурних објеката, не треба продавати ЕПС или Телеком. То су два наша највреднија јавна предузећа о чијој економској судбини држава мора да поведе много више рачуна него до сада, подижући им тржишну вредност, а не да их продаје да би покрила високе дефиците својих јавних рачуна. Према Стаменковићевим речима Електропривреда Србије, оваква каква је сада, мораће да претрпи многе промене, пре свага трансформацију и реорганизацију. Он каже да ЕПС, после издвајања јединствене преносне мреже, мора имати још најмање две целине – производњу и дистрибутивну мрежу. По њему, међутим, паралелно са спровођењем реорганизације и корпоративизације ЕПС-а, мора се успоставити национални програм енергетске ефикасности не би ли се у што краћем времену утрошак струје по становнику смањио на ниво просечне потрошње у европским земљама или испод ње. Јасно је, напомиње Стаменковић, да се до тога не може доћи без одговарајуће политике цена и успостављања реалних енергетских паритета. Србија, као држава, не може да очекује и планира бржи развој производних капацитета са електропривредом у губицима. Према речима др Горана Николића, донедавног саветника у Привредној комори Србије, а сада сарадника Института за европске студије у Београду, Међународни монетарни фонд, али и друге међународне финансијске организације стално инсистирају на структурним променама у нашој привреди. - То, другим речима, значи довршетак приватизације не само друштвених већ и државних и неких комуналних предузећа - каже Николић. - Питање је само како то и када извести. Светска криза и рецесија у којој смо се и ми нашли нису добар амбијент за то. Треба, дакле, с тим сачекати, али наш живот и обавезе државе не могу да стоје. Приватизација, међутим, не може бити сама себи циљ. Она је само средство да добијемо савремено и економски јако предузеће. Ако је то кроз докапитализацију, дај да видимо како ћемо и с ким у тај посао. Да ли је боље ићи на берзу с пакетом акција? Можда, али све те могућности и идеје потанко треба израчунати и понудити јавности, а потом и скупштини. Ништа не сме да се заврши у некаквом уском, не дај боже партијском, кругу. Мени је доста блиско решење такозваног јавно-приватног партнерства, али у свакој од тих варијанти, међутим, држава мора да задржи већински пакет. Да ли с 50 одсто плус једна акција или на неки други начин, није од већег значаја, али ЕПС, бар за неко дуже време, не би требало испуштати из наших руку. Генерални директор Електропривреде Србије Драгомир Марковић је нагласио да, према одређеним плановима и пројектима које је усвојила Влада Србије, пре 2015. године ЕПС не би требало да буде приватизован. Међутим, казао је Марковић, то не значи да се то неће догодити раније, уколико се процени да је то оправдано и сврсисходно. Први човек ЕПС-а каже да је најбољи пут за приватизацију овакве компаније докапитализација, односно улагање новог капитала стратешког партнера, јер ће тако расти вредност ЕПС-а кроз инвестиције. A. Брзак Паре за нове електране Јуриј Бајец, саветник премијера Мирка Цветковића, сматра да би се неком великом иностраном стратешком партнеру, на тендеру, могло понудити 20 одсто акција ЕПС-а и тај новац искористити за подизање нових блокова термоелектрана од 700 или више мегавата. Подсећамо да је Електропривреда Србије расписала тендер за избор стратешког партнера за изградњу две термоелектране - “Колубаре Б”, са два блока снаге од по 350 мегавата, и новог блока од 700 мегавата у ТЕ “Никола Тесла Б” и да је процењена укупна вредност ових инвестиција између 1,6 и близу 1,9 милијарди евра. Што значи да је за изградњу новог капацитета од око 700 мегавата потребно скоро милијарда евра. А то се таман уклапа у Бајецову рачуницу да за 20 посто ЕПС-а изградимо нових 700 мегавата. http://www.dnevnik.co.yu/node/8288
