POZADINA IZGRADNJE MODERNOG DRUMA OD TIRANE DO PRIŠTINE
Da li je "faraonski projekat" nedavno otvorenog autoputa Tirana - Priština,
koji je koštao milijardu evra, zapravo put ka "Velikoj Albaniji", a ne samo ka
"ekonomskom povezivanju" u regionu? Da li će obilaznica oko Prištine zapravo
način da se "očiste preostali Srbi" u ovom delu Kosova? Da li je ključ
realizacije projekta zbog kojeg su unapred zadužene generacije i Albanaca iz
Albanije zapravo strateški interes SAD, jer autoput vezuje vojnu bazu Bondstil,
jednu od najvećih baza NATO-a u Evropi i albansku obalu uz koju pristaju
brodovi Pete flote? Da li su SAD insistirale da posao dobije firma "Bechtel",
bliska administraciji DŽordža Buša, koja je iz posla izvukla rekordne marže od
40 odsto?
Prema istraživanju dvojice francuskih novinara Žana Arnoa Derana i Lorana
Žeslena, odličnih poznavalaca Balkana, na sva ova pitanja odgovor je -
potvrdan. U nedavno objavljenom tekstu u uglednom francuskom mesečniku "Mond
diplomatik" oni iznose niz do sada nepoznatih podataka o finansijsko-političkoj
i strateškoj pozadini projekta autoputa Tirana - Priština.
Mutne radnje ministra Baše
Albanski poslanik Erjon Brače (socijalista) navodi slučaj Lulzima Baše (34),
ministra saobraćaja, u vreme započinjanja radova na autoputu 2006. godine. Baša
je albanski državljanin, koji je počeo karijeru u međunarodnoj administraciji
na Kosovu. Smatra se da je on jedan od najbližih poverljivih ljudi premijera
Saljija Beriše. Bio je 2008. pod istragom zbog sumnji da je učestvovao u pranju
novca i da je bio u vezi sa Damirom Fazlićem, jednim od šefova mafije iz Bosne,
koji je otvorio dva lažna preduzeća u Albaniji, oba prijavljena na adresu -
tasta ministra Baše. Preduzećima je upravljao Bašin šurak. Na kraju svega,
ministar je oslobođen jer je sud zaključio da on uživa imunitet pred pravosuđem.
Tokom boravka u Prištini i rada na ovom istraživanju francuski novinari su
sreli i Fatmira LJimaja, ministra saobraćaja u takozvanoj vladi Kosova, koji im
se predstavio kao analitičar-vizionar:
- Ovaj autoput izmeniće odnose u regionu. Ići će do Niša u Srbiji i vodiće kao
Beogradu i Sofiji. Za deset godina srpski i ostali turisti koristiće ga da bi
proveli odmor na albanskoj obali - rekao im je LJimaj.
Francuskim novinarima, međutim, nije izmaklo da ovaj optimizam ima pozadinu:
LJimaj, poznat po nadimku Čelik, bio je komandant OVK, a Haški sud oslobodio ga
je 2005. godine teških optužbi za ubistvo 22 srpska i albanska zatvorenika u
logoru u Lapušniku. Sad je potpredsednik Demokratske partije Kosova. Po njemu
predstojeća periferijska obilaznica oko Prištine, kao deonice autoputa,
neophodna je da bi se obezbedio ekonomski razvoj grada i otklonila zagušenja u
saobraćaju. Nova veza treba da poveže aerodrom u Prištini, Kosovo Polje i put
za Skoplje kod mesta Preovce.
- Cene zemljišta su već skočile. Stanovnici ove oblasti moći će veoma dobro da
prodaju svoje posede. Preovce će postati veoma privlačna zona za ulaganja -
istakao je LJimaj.
Ono što bivši komandant OVK-a ne kaže, a francuski novinari otkrivaju - to je
da će ova obilaznica zapravo odseći poslednje enklave na jugu Kosova u kojima
žive Srbi.
- U suštini ova obilaznica treba da dovrši čišćenje Srba u prilaznom području
ka aerodromu - zaključuju francuski novinari.
Albanski investitori kupuju zemljište oko buduće obilaznice. Novinari primećuju
da su, po istom sistemu, u talasu nasilja u martu 2004. godine prvo
"ispražnjena" srpska naselja oko puteva gde su zatim nikli trgovinski i
poslovni centri, a Srbi su odbačeni daleko od komunikacijskih veza.
Nasamarili i Rumuniju
- Pre nego što je prihvatila američku firmu "Behtel" kao glavnog izvođača
radova autoputa, Albanija je trebalo prethodno da se obavesti kako je u sličnom
poslu sa ovom firmom prošla Rumunija. Amerikanci zajedno sa Turcima bili su
angažovani na izgradnji autoputa u Transilvaniji, koji treba da poveže Brasov
sa mađarskom granicom. Predračun radova iznosio je 2004. godine 2,2 milijarde
evra. Posle brojnih zakašnjenja rok za završavanje autoputa pomeren je na 2013.
godinu po ceni koja je dostigla sedam milijardi evra. Rumunske vlasti pokušale
su da raskinu ugovor, ali su odustale jer bi morale da plate milijardu dolara
odštete - otkriva "Mond diplomatik".
Autori teksta procenjuju da oko 15 hiljada Srba još živi u nekoliko sela oko
Prištine. Ta sela su međusobno povezana sporednim putevima koje Albanci ne
koriste. Preživljavanje tog "paralelnog sveta" biće direktno dovedeno u pitanje
izgradnjom autoputa.
Sama izgradnja saobraćajnice od Tirane do Prištine bila je podeljen na tri
deonice. Islamska banka obezbedila je, kako navodi "Mond diplomatik", kredit od
granice sa Kosovom do Kukeša. Svetska banka "pokrila" je završni deo od mesta
Rešen do Milota, a albanska država finansirala je najteži segment
61km autoputa u planini od Kalimaša do Rešena. Ova deonica građena je u teškim
uslovima zbog planinskog i krševitog terena. Desetine vijaduktova i tunel, dug
5,6 km, povezuju doline.
Finansijska strana autoputa i dalje izaziva podele među političarima u
Albaniji. Socijalisti ga zovu "autoput korupcije", iako je ideja o njegovoj
izgradnji potekla 2001. godine od socijalističkog premijera Pandeli Majka.
Poslanik Erjon Brače rekao je francuskim novinarima da je 2003. godine
socijalistička vlada na čelu sa Fatosom Nanom potpisala jedan ugovor sa
austrijskom firmom "Strabag AG" za deonicu Rešen - Kalimaš u vrednosti od 335
miliona evra. Do preokreta, međutim, dolazi u julu 2005. godine kad je na vlast
ponovo došao predsednik Salji Beriša koji je prosto odlučio da pređe preko ovog
ugovora kao da nikad nije postojao. Ostala je upamćena njegova patetična izjava
pred parlamentom da će Albanci ako je potrebno prodati nakit svojih žena da bi
projekat bio završen.
Radovi su počeli 2006. godine. U julu te godine raspisan je tender na kojem su
posao dobili američki "Bechtel", koji je formirao zajedničku firmu sa turskim
preduzećem "Enka". Albanski socijalisti tvrde da je ovaj konzorcijum predložio
svoju kandidaturu za deonicu Rešen - Kalimaš pod uslovima koji nisu u skladu sa
albanskim ustavom, tražeći, kao što se to radi u SAD, mogućnost da
preračunavaju odnosno povećavaju cenu radova u toku samih radova.
Misterizoni aerodrom u Kukešu
Francuski reporteri otkrivaju i postojanje misterioznog aerodroma u Kukešu,
podsećajući da je ovaj grad bio "središte mreže logora OVK-a u kojima su mučeni
Srbi".
- Pre dve godine nekoliko kilometara od Kukeša završena je gradnja jednog malo
poznatog aerodroma, koji je dobio sve potrebne dozvole u oktobru 2007. godine,
ali ne radi zbog monopola koji na aerodromske aktivnosti ima američko-nemačka
kompanija "Tirana erport partners" - navodi francuski list.
Bivši specijalistički premijer Pandeli Majko rekao je s osmehom da avioni
NATO-a redovno sleću u Kukeš, ali meštani u okolini aerodroma tvrde da nikad
nisu videli nijedan avion. Samo su, kažu, čuli brujanje motora.
- Već od 2007. godine "Bechtel" je tražio da se cena preračuna na 560 miliona
evra, a ubrzo potom i 620 miliona. Stručnjaci sada govore o ukupnoj sumi većoj
od milijardu evra što znači da je na kraju početna cena radova udvostručena -
kaže poslanik Brače.
Američkoj firmi "Bechtel"ovo gradilište donelo je kolosalnu dobit od 44 odsto
učesničke marže. "Mond diplomatik" prenosi da je "Bechtel" jedno od ključnih
svetskih preduzeća za javne radove bilo u bliskim vezama sa administracijom
DŽorDŽa Buša i iznosi pretpostavku da je američka ambasada u Tirani učinila sve
kako bi ova firma dobila kolosalni posao sa kolosalnom maržom.
Niko od albanskih sagovornika novinara "Monda diplomatik" nije krio stratešku
važnost autoputa koji Tirana-Priština, koji povezuje luku Drač i vojnu bazu
Bondstil na Kosovu. Na pitanje nije li reč o autoputu za "Veliku Albaniju" Enis
Sulstarova iz Tirane ne odgovara direktno, ali ukazuje na činjenicu da postoji
albansko nacionalno pitanje iako lideri na Kosovu i albanski političari to
prećutkuju.
- Oni ne žele da o tome pričaju da ne bi doveli u nezgodan položaj svoje strane
mentore - kaže Sulstarova.
Jovanu svinje jedino društvo
Francuski reporteri zatekli su u jednom od sela blizu Prištine, Jovana,
veterinara u penziji, poreklom iz Knina. On živi u montažnoj kućici iz Rusije,
pored jedne ruševine u kojoj su nekad do rata 1999. godine živeli Romi. NJegova
kućica nalazi se tačno na mestu gde treba da prođe autoput.
- Ne mislim na budućnost - rekao je ovaj starac novinarima. - Gajim ove svinje
i tako imam društvo.
Objavljeno
23/9/2009
autorAutor
Nataša JOKIĆ
izvorIzvor
<http://www.vesti.de> Vesti
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=12369
<<attachment: image001.gif>>
<<attachment: image002.gif>>
