SOROŠ PIŠE PRAVILA SOROŠ PIŠE PRAVILA Vejn Medsen je nedavno napisao i objavio izveštaj o radu Džordža Soroša, međunarodnog mogula hedž fondova i finansijera "progresivnih" ciljeva u svetu. Ali u jednom delu izveštaja nalaze se interesantne informacije o tome kako Soroš, sa upornošću jednog jazavca, prokopava put u sve organizacije koje se bave istraživanjem (neprijatnih) događaja, kao što je "teroristički napad" na Njujork 11.9, zatim se živo interesuje za "nezavisno novinarstvo," a u Americi prodire u sve organizacije koje se bave društvenim pitanjima i bore za doslednu primenu ustavnih i zakonskih odredbi koje štite građane. Kad se infiltrira u ove organizacije onda ih urušava iznutra ili inkorporira u veće servilne korporacije koje služe Sorošu i njegovim ciljevima.
Akcije Soroša vrlo su slične sa nekadašnjim kontraobaveštajnim programom FBI-ja, poznatim kao „COINTELPRO“. Takođe je jasno da je Sorošev program povezan sa izraelskim obaveštajnim operacijama u SADi nekim predsedničkim kampanjama Demokratske stranke u kojima moćna Soroševa frakcija već sada eliminiše sve "nepodobne" članove, kongresmene i guvernere iz vrhova odlučivanja, a posebno su se bili okomili na "demokratsko krilo Demokratske stranke", Bila Ričardsona i Karolinu Kenedi, kako ne bi ušli u Obaminu administraciju. Soroševe operacije se uglavnom obavljaju preko Instituta Otvoreno društvo, kao i preko Soroševog Fand Menidžmenta LLC, u kome njegov sin Džonatanvodi glavnu reč. Soroševi operativci rade vrlo prosto, ili su osnivači "progresivnih" operacija ili ulaze u već postojeće, finansirajući njihove aktivnosti. Ako su organizacije jake i dobro organizovane, onda se odabere jedna frakcija ili poslovni koncept kome se daje nesrazmerna podrška, kako bi ostali otpali. Ovaj koncept bio je uspešan i u Srbiji, i u Ukrajini, Moldaviji, Gruziji, a primenjuje se, naravno, i u SAD. Kad takve organizacije, a sada govorim o medijskim organizacijama, obave svoj zadatak prepuštaju se (tržišnoj) sudbini, ili se prodaju sa velikim profitom. Samo moćni i uspešni uključuju se u velike konglomerate i nastavljaju da rade svoj posao, da promovišu određeni „pogled na svet“, određenu političku orijentaciju i poslovnu politiku koja donosi profit. U očuvanju ovog koncepta i sopstvene pozicije koriste se svim sredstvima, koja često podrazumevaju medijske napade na protivnike, njihovo javno blaćenje, dovođenje u pitanje istinitosti njihovog pisanja, verodostojnosti njihovih izvora i istraživanja. Soroševe operacije su prvenstveno usmerene na kontrolu levičarskih i istraživački usmerenih publikacija i televizija, sa ciljem gušenja slobodne reči, kritike globalizma i razotkrivanja novog svetskog poretka. Čemu ovoliki uvod, kakve on veze ima s nama. Svedoci smo ovih dana soroševske taktike u radu srpske vlade. Preko noći, kad je poslanicima Skupštine mozak već na moru, pokušalo se da se izglasaju izmene i dopune Zakona o informisanju. Uvođenjem drakonskih kazni za "nepodobno pisanje" o koalicionim partnerima u vladi, izmišljanje uslova o tome ko će moći da se bavi izdavanjem novina na način da niko neće to moći, na stranu što ove "dopune" narušavaju Zakon o preduzećima u kome je precizirano šta je zakonski minimum za osnivanje preduzeća, gde spadaju i izdavačka, pretvaraju se u lični obračun jednog često prozivanog političara sa političkim protivnicima koji su ga uzeli na zub. Ispada da se "istraživačko novinarstvo" trudi da razotkrije mutne poslove jednog visokog funkcionera vladajućih partija, koji inače nikada nije bio omiljen i popularan lik. Ali, zabluda je da se naši novinski mediji bave "istraživačkim novinarstvom" ili "informisanjem." Bave se specijalnim ratom protiv neistomišljenika iz drugih političkih opcija. O "dubini" i stilu tih "istraživanja" ne treba govoriti. Reč je o istraživanju nečijih seksualnih preokupacija i improvizovanim i nedokazanim tvrdnjama o kriminalu i zloupotrebama vlasti. Ta nedoraslost zadatku upravo omogućava "uvređenoj" strani da se sudski odbrani od "neosnovanih optužbi" i time stvar legne, bar privremeno. Novine misle da ih to prodaje, novčana kazna sa čijim se plaćanjem oteže godinama je "dokaz" da se oni bave "istraživanjem", "mangupi u našim redovima" se smejulje u potaji, a što i ne bi, od ovakvog "novinarstva" im ne preti nikakva opasnost. Pravo je pitanje zašto se neko osetio ugroženim na nivou države od ovakvih šuntavih medija i zašto je potegao za providnim staljinističkim zastrašivanjem, koje nije u skladu sa evropskim standardima kojima teži naša omiljena vlada. Taman su se dopali Evropskoj Uniji koja nam udeljuje "beli šengen", a ovamo zakon koji guši medijske slobode kojih i onako ima premalo. Neko u vladi ima ozbiljan problem sa tajmingom. Umesto da pusti ovaj medijski kindergarten da se igra i dalje, neko je rešio da probudi medijske kuće, stručna udruženja novinara i javnost i okrene ih protiv sebe. Taj kamikaza politički stil može sebi da osmisli samo srpska vlada. Zamislite da u ovoj zemlji postoji pravo istraživačko novinarstvo koje se bavi svetskim temama koje utiču i na naš život i budućnost. Zamislite da se neko ozbiljno bavi temama kao što su vakcine i lažne pandemije kao oblik bioterorizma, globalno zagrevanje kao globalna laž (Zemlja se hladi, zagreva se jonosfera koju bombarduje HAARP), pljačkanje građana kroz bankarski sistem, zagađenost vode, hrane i zemljišta, gde Srbija spada u sam vrh opšte zagađenosti, enormni porast malignih oboljenja u Srbiji kao posledica upotrebe uranijumske municije tokom agresije NATO pakta, i još par hiljada tema koje mediji u Srbiji neće nikad dotaći. Sad se jedan uvređeni "mali Napoleon" napeo da sruši srpsku medijsku dembeliju. Taman je sve funkcionisalo, medijski javni servis je radio punom parom kao fabrika za proizvodnju ideološkog meda i mleka, zaglupljujući narod po šemama mind control-a, dajući mu igre (bez hleba), malu seosku priredbu tipa Univerzijade, kad se sad ovaj odlučio da poremeti tranzicijski raj. Taman su nas uveli u šemu da je direktan prenos tečenja vode iz slavine važan domet naše kulture, kad ministar kulture uzeo da talasa sa dopunama zakona. Sad je vlada morala da se konsultuje telefonom, da smanjuje kazne, a kad ih smanji svrha dopune zakona se gubi, da se mediji ukinu jedan po jedan. Ni poslanici Skupštine nisu shvatili da je cela stvar čista naučna fantastika, da je možda naručena farsa, pa su krenuli sa polemikom. Kad je tv prenos iz Skupštine bio najinteresantniji, posle vrlo jasnih izjašnjavanja Č.Jovanovića i V.Batića, "javni servis" je prekinuo prenos jer je počeo prenos Tur d'Fransa. To je za nas vrlo značajno, šta je Zakon o informisanju u odnosu na bicikl i ovaj kosmički spektakl okretanja pedala. Ni Soroš ni njegovi eksperti ne bi mogli da napišu ovakav scenario. Ovdašnja mašta prelazi sve poznate granice, jer proističe iz neverovatne moždane hemije grupe ljudi na vlasti. Da li je njima ovo zabavno? Možda, nama nije. Njihovo postojanje samo potvrđuje u šta je gurnut svet od strane Soroša i sličnih "inženjera duša." http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=12378
<<image001.jpg>>
