http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Kardinalova-kardinalna-greshka.sr.html


Кардиналова кардинална грешка

Кардинал Бозанић у Јасеновцу је дошао до пола пута, али се онда окренуо 
и вратио, каже публициста Славко Голдштајн


Кар­ди­нал Бо­за­нић у Јасеновцу (Фото АФП)

Од нашег сталног дописника
Загреб, 27. септембра – Недавна прва посета једног загребачког 
надбискупа и кардинала месту некадашњег усташког концлогора у Јасеновцу 
и даље изазива различите реакције и коментаре у хрватској јавности. Тако 
је познати загребачки издавач и публициста Славко Голдштајн посету 
кардинала Јосипа Бозанића Јасеновцу оценио као „велики корак према 
суочавању Католичке цркве с истином о том губилишту, коју је та црква до 
сада избегавала”, али је коментаришући кардиналов иступ у Јасеновцу додао:

„Кардинал Бозанић у Јасеновцу је дошао до пола пута, али се онда окренуо 
и вратио.”

Критичку анализу Бозанићеве посете и иступа у Јасеновцу, под насловом 
„Кардинал починио кардиналну погрешку – није се извинио”. Ово саопштење 
објавио је и Маргелов институт из Загреба, организација јеврејске мањине 
у РХ коју је основао Ален Будај, познат широј јавности по томе што је 
открио некадашњег шефа усташке полиције у Славонској Пожеги Миливоја 
Ашнера, који се крио у Аустрији, а доласком Туђмана на власт опет се 
појавио у Хрватској.

„Читава Хрватска више од пола столећа очекивала је посету првог човека 
’Цркве у Хрвата’ балканском Аушвицу – хрватском Јасеновцу”, наводи се у 
том саопштењу и напомиње: „Но, уместо извињења, дубоког наклона жртвама 
и тихе молитве, кардинал се реториком ригидног хрватског десничара 
обрушио на Тита, хрватски антифашистички партизански покрет и комунисте 
од којих је велика већина оставила своје кости управо на јасеновачком 
тлу и на крају – изједначио је комунизам с фашизмом и нацизмом.”

Бозанићу се такође замера што је, између осталог, у свом говору у 
Јасеновцу уздизао кардинала Степинца, којег је назвао „храбрим сведоком” 
и такође рекао: „Жртве у јасеновачком логору вапе за истином, оне вапе 
за истином и о нашем Блаженику”. У саопштењу ове организације даље се 
наводи:

„Зато, истине ради, споменимо и неке историографске чињенице од којих се 
бежи као враг од тамјана: ’Католички лист’ 26. јуна 1941. на првој 
страни у складу с налогом усташког министра Артуковића доноси следећу 
усташку одредбу у којој се каже: ’Будући Жидови шире лажне вијести у 
сврху узнемиравања пучанства те својим познатим спекулативним начинима 
сметају и отежавају опскрбу пучанства, то се колективно за то сматрају 
одговорнима и према томе ће се проти њима поступати и спремати их поврх 
казнено правне одговорности у заточеничка збиралишта под ведрим небом’.”

Иако је министар Артуковић верске власти „само умољавао” да ову одредбу 
прогласе својим верницима – наводи се даље – „Католички лист” хитро 
објављује следећу препоруку с потписом надбискупа Степинца: „Даје се на 
знање велеч. пасторалном свећенству које нека горњу Законску одредбу 
прогласи народу са проповједаонице у први дан, када се народ у пуном 
броју скупи у цркви.”

Надаље, подсећа се у саопштењу Маргеловог института, Анте Павелић је 
1944. предао Степинцу орден реда за заслуге – велеред са звездом, уз 
следеће образложење: „Што се као метрополит загребачки одлучно 
узпротивио однарођивању међумурског хрватског пучанства посредством 
страних свећеника и што је просвједовао због непријатељског бомбардирања 
незаштићеног загребачког грађанства. Што је као надбискуп разкринкавао у 
земљи и изван земље одметнике с подручја НДХ.”

Римокатоличка црква у Хрватској никада се није одрекла тог усташког 
одликовања, нити су председници Хрватске бискупске конференције тај чин 
одбацили или се од њега оградили – указују такође из Маргеловог института.

Р. Арсенић

[објављено: 28/09/2009]



                           Srpska Informativna Mreza

                                [email protected]

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште