New York Times: Европска унија неспособна, Америка преузима посао у БиХ
petak, 02 oktobar 2009 19:26 24СИ Европски званичници нису способни донијети напредак стотинама милиона уложених евра, националистичке тензије у БиХ су јаке и све је више страха да би насиље у БиХ поново могло букнути, пише јучерашњи "New York Times". Иако је Сарајево тек неколико сати лета од Беча или Рима, ту удаљеност је тешко прећи. Због малог напретка у процесу реформи, грађани БиХ су изостављени из недавног плана безвизног режима за грађане Балкана. Овако почиње текст у јучерашњем "New York Times" под насловом "БиХ је нефункционална, али не као Брисел". Угледни амерички лист позабавио се актуелном кризом у БиХ која достиже врхунац и озбиљно пријети насиљем и распадом наше државе. Закључак "New York Times" је недвосмислен: "На различите начине, Босна и Херцеговина већ је требала бити показатељ успјеха европске "меке снаге". Након што су Сједињене Америчке Државе постигле потписивање Дејтонског споразума, Европска унија је преузела већину надлежности над БиХ. Њен специјални представник Валентин Инцко има широка овлашћења да надјача феудалне локалне политичаре. Док европски званичници нису способни донијети напредак стотинама милиона уложених евра, аналитичари се боје да су националистичке тензије у БиХ јаке и да би насиље поново могло букнути", пише "New York Times". Прекјуче је конгресмен са Флориде Елис Хастингс, говорећи о БиХ, отворено казао: "Ја тамошњу ситуацију видим као буре барута које чека да екслодира. Свакако да се никако под случајност не може подвести то што се јучерашњи "New York Times" бави Босном и Херцеговином. Амерички сенатор Бенџамин Кардин прије два дана је казао да је адиминистрација предсједника Барака Обаме одмах схватила да ситуација на Балкану, посебно у БиХ, није сређена и то је довело до посјете потпредсједника САД-а Јосефа Бидена Сарајеву, Београду и Приштини. Међутим, и након те посјете БиХ се није покренула. БиХ вапи за добрим лидерством којег у овом тренутку не видимо. Централне институције власти БиХ треба бити дјелотворне и не би се требали подузимати никакви кораци којима би се награђивали националисти... "Требамо наставити сарађивати са Европом, али је питање да ли Европа дијели тај осјећај хитности", каже сенатор Кардин. Све указује да се долази до дефинитивног закључка да Европска унија није способна да ријеши проблеме у БиХ и да ће тај посао преузети званични Вашингтон. Уосталом, амерички државни секретар Хилари Клинтон то је на извјестан начин најавила када је преузела ту функцију казавши да Америка није завршила започети посао у БиХ и да ће то свакако урадити. Чињеница је да Америка све више губи стрпљење, а ЕУ се прилично лежерно понаша према кризи у БиХ што само охрабрује бх. политичаре који је потпирују. Извори листа Сан кажу да је америчка администрација итекако разочарана не само Милорадом Додиком него и Сулејманом Тихићем и Драганом Човићем од којих је пуно више очекивала. Све тројица су у различитим фазама свог рада имали извјесни степен америчке подршке и она се сада, са разлогом, истопила. "У принципу, Европска унија има довољно инструмената да обликује босанску будућност: 2.000 војника, полицијску мисију, специјалног представника, велике инвестиције и утицај на локалне политичаре. Међутим, у пракси БиХ илуструје европске мане. У Сарајеву ЕУ има четири мисије смјештене у различитим канцеларијама. Њени званичници имају састанке током радних дана након чега извјештаје шаљу у двије различите бирократије у различитим зградама у Бриселу. Педy Ашдаун, бивши високи представник, каже да је ЕУ у БиХ уложила два пута више новца него било која друга земља, укључујући и САД, али људи у БиХ, ако желе нешто да заврше, одлазе у америчку Амбасаду, а разлог томе је јединствен став Америке којој није потребно 18 мјесеци да нешто уради. Једноставно БиХ је нефункционална, али не толико као Брисел", пише јучерашњи "New York Times" и подвлачи: "Европска комисија је прошле године потрошила 75 милиона евра и 110 милиона долара у грантовима. Кредити од других европских институција годишње износе додатних 100 милиона евра. Чак и они који подржавају Лисабонски уговор тврде да он не би ријешио проблеме у БиХ, али би у истом правцу усмјерио спољњу политику Брисела која би комбиновала Инцков посао са оним шефа Делегације Европске комисије Димитриса Коуркуласа. Још важније, укинуо би вето Француске и Њемачке на даље проширење ЕУ све док Лисабонски споразум не прође. Лист цитира и актуелног високог представника Валентина Инцка који каже: "Лисабонски уговор направио би овдје разлику. Био би велика зрачак наде да ће се проширење наставити и да је Европска унија нашла механизме да се носи са проблемима, да говори једним језиком и да може понудити бољу перспективу. "Након грешки које је на Балкану направила 90-тих година, Европа ризикује да понови исту ствар чиме би уништила кредибилитет утицајног играча на пољу вањске политике", закључује "New York Times". "Америка планира повећати своје ангажовање. Дејтон је послужио БиХ непосредно послије рата и структура од два ентитета ће морати остати у ближој будућности. Јасно је, међутим, да Дејтонски споразум треба модернизовати како би БиХ кренула напријед и коначно испунила услове за пријем у НАТО и ЕУ. Сматрамо да би процес реформи требао одмах започети с циљем постизања умјереног почетног реформског пакета добро прије избора у октобру 2010.", казао је Стјуарт Џонс, помоћник америчког државног секретара задуженог за Европу и евроазију. http://in4s.net/x/index.php?option=com_content&view=article&id=12858:new-york-times--------&catid=86:srpska&Itemid=275
