"НАПРЕДЊАШТВО" Николића и Вучића 

 <http://www.srpskenovinecg.com/stav/2081-naprednjastvo?format=pdf> ПДФ

 
<http://www.srpskenovinecg.com/stav/2081-naprednjastvo?tmpl=component&print=1&layout=default&page=>
 Штампа

 


субота, 03 октобар 2009 09:41 


Пише: ДУШАН ОПАЧИЋ

ИДЕОЛОШКА ПРЕВАРА ЗАРАД СИТНИХ ИНТЕРЕСА

 

Конзервативна опција у Србији је запала у опасну кризу. Доводи се чак у питање 
да ли конзервативна опција на политичком спектру Србије уопште постоји. 
Савремени конзервативизам у Србији се своди на један део НВО сектора. Од 
политичких партија које су заступљене у парламенту и које себе брендирају као 
конзервативне углавном опозиционе, где предњаче "народњаци" и "напредњаци" дају 
слику једног хаоса и незнања, који је везан за традиционални српски 
конзервативизам.

Позабавио бих се Српском напредном странком која својим деловањем већ пуних 
годину дана од свог настанка из пуча у Српској радикалној странци, отимањем 
посланичких мандата у српском парламенту, сурогатом изворног напредњаштва, 
стасава у равноправног партнера Демократској странци чланици Социјалистичке 
интернационале. Велики скептицизам Војислава Коштунице лидера "народњака" око 
сарадње са СНС у последњих годину дана, јасно даје слику аутентичности 
Николећевог и Вучићевог опозиционог деловања. Међутим у једној години се јасно 
показује да и ДСС не може бити добар репер у процени, јер су маске пале након 
одржаних локалних избора у две београдске општине Вождовац и Земун. Коштуница 
је ипак направио дил са тзв. "напредњацима". Принципијалност око тог потеза 
треба ићи на част или терет ДСС-у, чинивши себи медвеђу услугу, чији цех ће 
стићи након неког времена или на првим изборима.

Када је реч о Српској напредној странци, и реално јакој странци, која је извела 
превару наглим заокретом из радикализма у "напредњаштво" доводи се у питање и 
угрожава сукцесија напредне идеје у Србији. Ако пођемо од основе која је 
структура и слој грађана чинио тада појединачно најјачу странку у Србији 
јединствену Српску радикалну странку јасно се види да су поред интелектуалаца 
ту странку чинили радници, сељаци, незапослени, обесправљени, оштећени грађани, 
углавном сиромашни којима су ускраћена основна људска права или како их 
популарно зову "жртве транзиције". Након пуча у Српској радикалној странци и 
одласком једног дела руководства и обичног чланства у тзв. "напредњаке" 
изведено је силовање српске политичке историје. Тешко ме ико може убедити да је 
једна "жртва транзиције" или обичан члан СНС (екс радикал) уопште упућен у 
историју српског напредњаштва, који је друштвени слој у историји заступао идеју 
напредњаштва или боље рећи савременог конзервативизма које је носило то време. 
Вероватно су чули да је тамо некад постојала нека напредна странка, и то им је 
сасвим довољно. 

Да ли је српска политичка сцена добила нови експеримент који ће својим 
стандардима ићи само на штету Србије и њених грађана. "Жртве транзиције" са 
тајкунским парама и логистичком подршком страних амбасадора, израстају у ново 
чедо Запада под именом СНС. 

Лично сам упознат и имам основна знања у политичкој историји Србије у последњих 
200.година. Значи довољно сам политички писмен. Завршићу овај текст речима 
човека који је компетентнији од мене да пише о српској политичкој историји 
упоређујући је са садашњости.

Млади српски историчар Чедомир Антић председник Напредног Клуба одмах након 
пуча у Српској радикалној странци написао је анализу поводом рађања нових 
"напредњака" и поставио јасна питања, у којима сви ми морамо пронаћи одговор:

"Ко су били српски напредњаци? Оснивачи ове партије били су одреда научници, 
правни писци и историчари, први интелектуалци ондашње Србије, дворјани блиски 
младом владару Милану Обреновићу, сви школовани у иностранству. Чланови Српске 
напредне странке били су високи чиновници, богати трговци, виђени домаћини... 
Такво вођство и чланство осудили су странку на малобројност и приврженост двору 
и династији. СНС је била више политички клуб него странка. Основана у заосталој 
и сиромашној држави она је била истовремено конзервативна и реформистичка. 
Снага српских напредњака био је њихов елитизам, али им је та најбоља особина 
наметала и вечну слабост – малобројност. Напредњаци су били модернизатори. За 
време њихових влада Србија је изградила железницу, организовала модерну војску, 
успоставила Народну банку, реформисала просвету, а Велика школа је заличила на 
европске универзитете. Озлоглашени због корупције, напредњаци су ипак политички 
преживели прогоне који су уследили њиховом паду и били су део коалиционих влада 
у време Анексионе кризе (1908-1909) и Првог светског рата (1914-1918). 
Напредњаци су 1919. године били међу оснивачима Демократске странке. Напредњаци 
су били велики политички противници радикала. 

Да ли је могуће уочити неку сличност између Српске напредне странке коју су 
водили Милан Пирочанац, Стојан Новаковић, Милутин Гарашанин и Чедомиљ Мијатовић 
са странком Томислава Николића и њеним вођама?"

Референце: Официјални веб сајт Напредни Клуб www.napredniklub.org

http://www.srpskenovinecg.com/stav/2081-naprednjastvo

Attachment: image001.png
Description: Binary data

Attachment: image002.png
Description: Binary data

Одговори путем е-поште