EVROPSKA UNIJA LIČI NA SSSR ponedeljak, 05 oktobar 2009 10:29 Izvor Komsomolskaja pravda
Direktor Instituta za probleme globalizacije u Moskvi Mihail Deljagin ocenjuje rezultate 20-godišnje integracije Istočne Evrope u EU i tvrdi da je Moskva sama kriva zbog gubitka uticaja u tim zamljama U novembru svet će obeležiti 20 godina od pada Berlinskog zida. Taj trenutak uslovno je značio i početak integracija zemalja Istočne Evrope u Evropsku uniju. Kakvi su rezultati te integracije? Da li su opravdana nadanja zemalja bivšeg socijalističkog lagera u pogledu partnerstva sa Zapadnom Evropom govori direktor moskovskog Instituta za probleme globalizacije Mihail Deljagin. - Životni standard u bivšim zemljama soclagera koje su ušle u Evropsku uniju – kaže on - jeste povećan, ali se u celini nadanja nisu opravdana. Postojala je nada da će novim članovima EU poći za rukom da brzo dosegnu evropski nivo, ali se to nije dogodilo. U rezultatu EU postaje onoliko raznorodna koliko su bili Sovjetski Savez i bivši socijalistički lager. Unutar EU nastale su četiri vrste zemalja i četiri nivoa standarda: zemlje-donori, koje plaćaju za druge, ali pritom imaju ista politička prava kao i one kojima pomažu; zatim razvijene zemlje, koje same sebe izdržavaju; potom manje razvijene zemlje, koje dobijaju podršku EU i, najzad, one koje nemaju potrebnu političku težinu da bi dobijale značajniju podršku. - Šta je cena za pravo da se bude jedan od članova EU? - Hronična potreba novih članova EU za pomoći bila je predodređena samim ekonomskim modelom evrointegracija. EU se u startu razvijala sa orijentacijom na unutrašnje tržište, pa je kontakte sa zemljama izvan njenih granica trebalo redukovati. To je bio apsolutni uslov da bi se novi članovi EU pustili da priđu hranilici. Oni su taj uslov ispunili i ispalo je tako da su mnoga preduzeća, koja su mogla konkurisati sa starom Evropom, zatvorena, a s tim je nestalo i radnih mesta. Predsednik Češke priznao je da je uključivanje u EU Češku pretvorilo u objekat za isisavanje para. To se odnosi na sve zemlje Istočne Evrope izuzev Slovačke, koja, zahvaljujući naftovodu „Družba“, ima snažnu petrohemijsku industriju. Istočna Evropa, koja je u okvirima SEV imala samostalnu industriju, sada je postala privesak razvijenih zemalja. Poljska se pokazala stabilnijom? - Da, ali je i ona zaostala sa Istočnom Evropom. Ta zemlja se, iako sa lošom putnom infrastrukturom, ponaša kao 27. član EU i 52. država SAD. Čak 44 odsto stranih investicija u njoj čini kapital SAD i transnacionalnih korporacija koje su takođe uglavnom američke, a samo 32 odsto su investicije Francuske, Nemačke i Italije. Pritom je nezaposlenost u Poljskoj čak i zvanično bila 20 odsto, pa je smanjena na devet odsto samo zbog masovnog odlaska Poljaka na Zapad. Kriza je tamo i danas, a gastarbajteri se vraćaju. I šta dalje? U Letoniji, na primer, skoro je katastrofalno stanje. Već su registrovani i slučajevi smrti od gladi. - Tamo se smanjuju se penzije i plate budžetskih korisnika. Škole se zatvaraju... - Već je počelo da se štedi i na državnoj bezbednosti. A estonski policajci, kako pričaju, po prvi put u istoriji počeli su da uzimaju mito. - Novo je da je Riga dobila gradonačelnika ruske nacionalnosti. Može li to da bude signal za manje militaristički kurs Pribaltika prema Rusiji? - To je reakcija na krizu. Istočnoj Evropi su potrebne sveže ideje, a, ako ih ne bude, onda makar da se širi krug ljudi uključi u donošenje odluka. Jer koga puste u politiku, taj retko razbija staklo. Poljske vlаsti pronašle su tako genijalan izlaz – da zarađuju na protivurečnostima, pored ostalog, između SAD i stare Evrope. Napadima na Rusiju pridaje se značaj poljskim liderima. Oni utiču na sudbinu izgradnje ruskog gasovoda „Severni tok“, oni zadaju ton u falsifikovanju istorije, ali to ne čine radi lepog života. Zašto to onda rade? - To ne znači da su Poljaci loši, već jednostavno da je njima loše. I oni traže krivce s onu stranu granice, pa čak i s onu stranu istorije. Moji poznanici Poljaci sa uzdahom govore o Krincu, najluksuznijem i najlepšem odmaralištu Poljske. Tamo konobar u kafeu ne dolazi do vas, već vi idete njemu, inače vas neće primetiti. U centru grada su napuštene lepe zgrade sa limenim i zarđalim krovovima, sporedni putevi često su jedva prohodni. Grejanja nema, mada su noći hladne. Čak i u provincijskom kineskom domu meni su davali u takvoj situaciji električno ćebe. - To je motiv zbog čega optužuju Rusiju? - Njihova ljutnja umnogome je izazvana time što Rusija ne objašnjava svoje stavove. Čak je i situacija u vezi sa Katinskom šumom nejasna. Čuju se ozbiljni glasovi da je u vreme Gorbačova, kako bi se ugodilo „svetskoj zajednici“, falsifikovano niz dokumenata. S druge strane, mi prećutkujemo da su desetine hiljada crvenoarmejaca umoreni glađu u poljskom zarobljeništvu. Meni je v.d. poljskog ambasadora, ne trepnuvši, rekao da njih nisu ubijali, nego su oni, kao, sami umrli od gladi i bolesti. Takav je slobodni demokratski izbor. A njih je bilo kudikamo više nego ubijenih u Katinskoj šumi. Objasnite primere ruskog ćutanja. - Kada čitamo u njihovoj štampi da su Rusi nitkovi, kada u Ukrajini u udžbenicima nema velikog otadžbinskog rata, ali ima bede koju su ukrajinskom narodu doneli rat Nemaca i Rusa, a mi na sve to ćutimo, znači da sami sebe uništavamo. Neprotivljenje samo stimuliše nasilje. Ili dokazujte da ste u pravu ili ćete za sve biti krivci. - Na Zapadu je smišljen novi projekat po imenu “Istočno partnerstvo“. Cilj je zbližavanje EU sa zemljama bivšeg SSSR, pa je nekima od njih već obećano 350 miliona evra. Hoće li EU nastaviti da i u periodu krize prihranjuju ruske susede? - Hoće, ali će smanjiti obrok. Litvanija je zamolila Evropsku komisiju da joj dodeli 3,5 miliona evra za njene nezaposlene. To je mizerna suma, ali je i za nju trebalo prositi sa ispruženom rukom. I razvijenim zemljama Evrope sada manjka novca, pa otuda i sasvim racionalna strategija Angele Merkel “svako sam za sebe”. Šta je onda smisao “Istočnog partnertstva”? - Jednostavno: mi vam dajemo naše standarde i uzimamo vaše resurse. Prelazak na evropske standarde minira mogućnost integracije sa Rusijom i olakšava biznisu Stare Evrope da osvaja bivše republika SSSR. Projekat podseća na neokolonijalni model i nije slučajno da ga posebno promovišu zemlje koje su nekada bile imperije, a sada maštaju da se revanširaju - Poljska i Švedska. Za Rusiju je sve to odvratno, pa će zato biti teško održavati saradnju sa članovima programa. Ali „Istočno partnerstvo“ kod njegovih učesnika stvara amciciju da mogu ući u EU? - Ali to nije moguće: EU se zagrcnula i „Istočno partnerstvo“ samo je priprema za dohranjivanje EU na račun eksploatacije tih teritorija. To nije optužba, ali, ako naši činovničići često ne mogu da izgrade ljudske odnose sa susedima, čak ni sa Belorusijom, zašto optuživati Evropljane? - Da li će Belorusija još sedeti na dve stolice ili je Rusija definitivno gubi? - Belorusija neće silaziti sa ruske stolice. Lukašenkova politika je efikasna: on je prevladao blokadu Zapada, koji će sada pomagati Belorusiji da ode od Rusije. Ali će Lukašenko nastaviti da i dalje muze Rusiju iako šanse za forsiranu integraciju Belorusije sa Rusijom postoje. - Po svoj prilici, Rusija sa Gruzijom neće biti prijatelj sve dok je na vlasti Sakašvili? - Sakašvili je dar Rusiji, ništa manje vredan od nafte. Ta ista Burdžanadze (Nino, liderka opozicije kojna pretenduje na Sakašvilijevo mesto; prim. prev), koju su uvredili naši činovničići, neće biti ništa manje antiruski nastrojena od Sakašvilija, ali ona je pametnija. Mislim da gruzijska opozicija neće skinuti Sakašvilija: on odaje utisak čoveka koji više voli da priča, nego da radi. Potrebno je izabrati razumne opozicionare i pomagati im, ali je glavno uspostavljati odnose sa ljudima bliskim Sakašviliju: zamena će biti među njima. Te ljude treba okretati licem prema Rusiji kako bi u Gruziji prestali da veruju da je njihova nevolja u tome što Rusija protiv njih, tobože, ratuje već 17 godina. - Zar Poljsku i Pribaltik kriza ne primorava da se okrenu ka Rusiji? - Ne. U Istočnoj Evropi kriterijum demokratije je već 20 godina mržnja prema Rusiji, a to se brzo ne može iskoreniti. A i zašto bi prestali da im govore da je Rusija loša kad Rusija ne kažnjava uvrede. Mi smo negodovali povodom premeštanja Bronzanog konjanika, a estonska poliicja ubila je čoveka, građanina Rusije. Da li je Rusija kao odgovor uvela sankcije Estoniji? Ako Rusija zaista ne voli fašizam, gde su sankcije protiv država koa ge revitalizuju? Šta će Moskvi poljske jabuke, kada ruske trule? Gde je naknada štete za bivolje meso koje je Rusiji isporučeno pod markom „Made in Poljska“? Da bi nas poštovali, mi sami sebe moramo poštovati. Ako se ja ljutim na vasceli svet i sažaljevam samоg sebe, mој život, koliko god bio bogat, biće kratak, prosto će biti zgažen. - Poljaci se ljute na Ameriku pošto je odustala od PRO i kažu da je sada njihov glavni saveznik EU. - Dobro je što je šamar Obame podsetio Poljake na Evropu. A evropska PRO nije ni imala vojnog značaja: privukla je Poljake i Čehe i odvukla „na neugodni objekat“ naše činovničiće. Oni su zažmirili na stvaranje PRO protiv nas na Aljasci, stvaranje PRO baziran na moru i okončanje isprobavanja PRO iz vazduha. U Pentagonu ne isključuju da se PRO može pojaviti i na Kavkazu? - PRO u Gruziji je za SAD direktan način da se tamo ukopaju, a ne da se zaštite od Irana. - Znači li to da se Rusija uzalud raduje zatvaranju PRO u Evropi? - Ako vam vlasnik prodavnice cveća pokloni buket od uvelih cvetova, to nije ljubav. To je utilizacija nekorisnog. Ali je i ruski odgovor bio adekvatan – odustajanje od razmeštanja nepostojećih „Iskandera“ kod Kalinjingrada. - Šta će biti sa Ukrajinom? Još je Bžežinski govorio da je Rusija bez Ukrajine pola Rusije. - Tragedija Ukrajine je u tome što tamo nema proukrajinskog političara. Na primer, Timošenkovu kontroliše SAD. Petar Lazarenko, bivši premijer Ukrajine, uhapšen u SAD, daо je izjavu i, ako zatreba, samo dve nedelje posle predaje tog svedočenja sudu Timošenkova će biti uhapšena u svakoj zemlji sveta osim u Ukrajini. Nije vam to Juščenkova američka žena: sa ženom se možete razvesti, a sa krivičnim delom još nikom nije pošlo za rukom da se razvede. Prevod R.D http://standard.rs/vesti/36-politika/3158-evropska-unija-lii-na-sssr.html
