Spasiba oslobodiocima
ali ne i staljinizmu!
Pišu:D. Damljanović - M. Kovačević
Nedavno je u Beogradu pokrenuta inicijativa da se u glavnom gradu, uoči
obeležavanja šesdeset petogodišnjice pobede u Drugom svetskom ratu ulicama i
bulevarima vrate stari nazivi, koji su decenijama nosili imena ruskih generala
- oslobodilaca. Takva odluka uoči posete Dmitrija Medvedeva, predsednika Ruske
Federacije imala bi posebnu težinu.
Ratnih devedesetih, kada su se raspadali i Sovjetski savez i SFR Jugoslavija,
izbrisana su i imena bulevara i ulica, koja su nas podsećala na “večnu
zahvalnost i bratstvo dva slovenska naroda”. Tako je Bulevar Crvene armije,
koja je odigrala ključnu ulogu u oslobođenju Beograda, preimenovan u Južni
bulevar, Ulica general Ždanova u Resavsku, maršala Tolbuhina u Makenzijevu a
Lenjinov bulevar u Bulevar Mihaila Pupina.
Protojerej Vitalije Tanasiev, starešina Podvorja Ruske pravoslavne crkve, Svete
Trojice u Beogradu, čiji je deda pobegao iz Rusije od Oktobarske revolucije za
“Reviju92” da pozdravlja grđansku inicijativu za vraćanje starih imena.
- Mi kao crkva nećemo imati nikakav zvaničan stav po tom pitanju. Iako
ideološki nismo delili stavove sa Crvenom armijom, oni su ipak, oslobodili
glavni grad Jugoslavije od fašista – priča nam sveštenik.
Ruska pravoslavna crkvena opština u Beogradu postoji od 1920. godine, a Rusa
je, posle Oktobarske revolucije, bilo svuda u kraljevini Srba, Hrvata i
Slovenaca. Između dva rata je bio znatan broj sveštenstva i monaštva, koji su
ovde živeli, bio je organizovan Sinod takozvane - Zagranične Ruske crkve.
Međutim, neposredno pre dolaska Crvene armije na ove prostore 1944. godine,
većina Rusa je napustila Kraljevinu i otišlo u zemlje zapadne Evrope,
Australiju, SAD, gde je ko imao mogućnosti. Jer, paralelno su išla dva procesa
- sa aspekta ruskih izbeglica:dolazak Crvene armije ka osloboilaca od fašizma
treba da pozdraviti, a drugi razlog je da su uz doček crvene armije “proradili”
NKVD spiskovi ruskih emigranata koje su oni posedovali. Onda je bilo i
deportacije ruskih izbeglica, do Sibira. Iz tih razloga, godina 1945. koja se
slavi kao oslobođenje od fašzma, je u Jugoslaviji za Ruse značila i da ih je
ostao vrlo mali broj.
Događaji koji su se i potom zbivali, nisu išli na ruku ni Rusima u našoj
zemlji. U periodu Infobiroa ubijen je u Sarajevu i ruski sveštenik Vladislav
Nikljigeja, a zvanična verzija je bila da se obesio u prisustvu vlasti. Takođe,
kada je dolazio Nikita Hruščov 1956. godine da potpiše “Beogradsku deklaraciju“
dosta Rusa iz beogradskog miljea pritvoreno je.
- Osamdesetih godina, kada počinje preporod duhovni i u srpskom narodu, dolazi
do značajnih događaja i kod nas Rusa. Početkom 1984. godine aktulena vlast SSSR
vraća crkvi na upotrebu Danilovski manastir u centru Moskve, koji je i
predviđen bio da bude duhovni centar Ruske crkve, gde je i rezidencija
Patrijarha Moskovskog i Sinoda. Drugi datum je 1988. godina kada se proslavila
1.000 godina krštavanja Rusije. U srpskom narodu su tri datuma 1985.godina,
kada je država vratila hram Svetog save na Vračaru, gde je prvu arhijerejsku
liturgiju služio patrijarh German. Godinu kasnije je proslavljeno osam vekova
od osnivanja manastira Studenica, a potom 1989. godine šest vekova od Kosovske
bitke. Svi ti datumi su značajni jer i Rusi u Srbiji, koja su druga generacija
ovde rođenih, mogli su tek tada da “prodišu svojim plućima“ i počeli su da se
vraćaju slobodno u crkvu. Tada su počela i javna krštenja, venčanja, pa i
saznanja koliko je zaista Rusa i u Beogradu i u Srbiji - priča protojerej
Vitalij, čiji je otac Vasilije, takođe rođen u Beogradu bio do upokojenja
sveštenik, kao i deda Vitalije, koji je izbegao posle Oktobarske revolucije.
Prema rezultatima poslednjeg popisa iz 2002 godine u Beogradu danas živi 1049
ljudi, koji se izjašnjavaju kao Rusi, a u Srbiji, bez Kosmeta 2. 588 Rusa.
- U Srbiji, a najviše u Beogradu, između dva rata boravilo je, stalno ili
kratko, nekoliko desetina hiljada Rusa. Oni su, o čemu se malo u javnosti
govorilo, nakon oslobođenja uglavnom rasterani, u prvom redu od boljševika ali
i od novih jugoslovenskih komunističkih vlasti, koje su u vreme Infombiroa u
njima videli “veliku opasnost”. Na sreću, mnogo se beogradskih Rusa spasilo i
pobeglo na zapad. Poput nekadašnjeg carskog generala, Vrangela, koji je umro u
Briselu, ali je ostavio amanet da se sahrani na Tašmajdanu, "na komadu ruske
zemlje", koja je ovde doneta u crkvu Svete Trojice - priča sveštenik Tanasiev i
zaključuje da je mnogo Rusa, koji su ostavili neizbrisiv pečat u životu Srbije,
i da zaslužuju da se ne zaborave njihova imena.
SPAS
Ultimatum Nikolaja Romanova
Za slobodu Beograda 960 crvenoarmejaca dalo je svoje živote.
- Zar Srbija ne treba da bude večito zahvalna caru Nikolaju Drugom, koji je u
poslednjem momentu srpsku vojsku, koja je lutala obalama Jonskog mora, posle
povlačenja posle Albanije, spasio od potpune golgote. Ruski car je tada
ultimativno zatražio od Francuske, Velike Britanije i Italije, da pod hitno
pošalje lađe da spase srpske vojnike jer će, ukoliko to odmah ne učine,
istupiti iz Saveza protiv Austro - Ugarskih i nemačkih zavojevača. Nikolaj
Romanov, zasigurno zaslužuje da jedna ulica u Beogradu ponese njegovo ime –
podseća Tanasijev.
DOSTIGNUĆA
Dali 12 akademika
Ruski emigranti i njihovi potomci dali su mnogo u svim oblastima života i rada,
novoj otadžbini Srbiji, naročito između Dva svetska rata. Bilo je 12 redovnih
akademika - SANU od kojih su neki, poput čuvenog Vizantologa Georgija
Ostrogorskog, bili naučnici svetskog glasa. Ne treba zaboraviti ni Ninu
Krisanovu,jednu od najvećih balerina sveta, koja je živela u Beogradu,ali ni
poznatog scenografa Vladimira Žedrinskog.
Posebna priča su ruske arhitekte. Oni su između dva svetska rata u Beogradu
podigli veliki broj javnih zgrada, koje postoje i danas, poput zdanja Glavne
pošte u Takovskoj, zgrade Vlade Srbije, Ministarstva Inostranih poslova i
“Starog Generalštaba” u Nemanjinoj ulici. Ruski arhitekti su projektovali i
Beli dvor, Patrijaršiju, Kalemegdanske stepenice, Crkvu Aleksandra Nevskog,
Ruski dom, rusku crkvu Svete Trojice.
KAPELA
Beograd umesto Kremlja
Veoma interesantna priča je o tome kako su u Beogradu Rusi sagradili hram
Iverske Bogorodice.
- Na ulasku u Kremalj, kod Vaskrsenskih vrata, nalazila se Iverska kapela. I
svako ko je dolazio u Kremalj, najpre je dolazio u kapelu da se prekrsti,
pomoli Bogomajci i Gospodu, a potom je nastavljao dalje. Početkom 1929.godine u
vreme Staljinove vlasti, ta Kremaljska kapela je dignuta u vazduh. Kada su
ruske izbeglice u Beogradu čule za taj događaj u svojoj otadžbini, osnovali su
fond, prikupili materijalna sredstva i dve godine posle Moskovske Iverske
kapele podigli njenu vernu kopiju, na Novom groblju u Beogradu, gde se svake
subote bogosluženja, za upokojene liturgija, sahrane Rusa i za Bogorodičine
praznike - pojašnjava protojerej Vitalije Tanasijev.
Na Novom groblju postoji i “Ruski nekropolj“ - četiri parcele sa blizu 800
grobova Rusa - vojnika, poginulih u periodu Prvog svetskog rata. Reč je o
regularnoj carskoj armiji, stradaloj u odbrani ovih prostora. Tu je, takođe,
spomen kosturnica sa blizu 100 kutija sa posmrtnim ostacima ruskih vojnika.
OSLOBOĐENJE
Komandovao Peko Dapčević
Posle višednevnih borbi, Beograd je oslobođen 21 oktobra 1945. godine. Za
oslobođenje glavnog grada poginulo je 1. 300 naših i 960 ruskih boraca. Peko
Dapčević, pod čijom je komandom grad oslobođen je pred kraj života u Skupštini
tadašnje SFRJ novinarima, s kojima je inače voleo da se druži, ispričao:
- Sve do dolaska na prilazu Beogradu, kada smo ja Koča Popović i Kosta Nađ,
koncentrisali tri naše armije na pravcu Ritopek – Boleč - Avala, nisam imao ni
pojma da ću ja dobiti zadatak da komandujem svim jedinicama, koje su pošle na
prestonicu. Međutim, ruski generali su mi saopštili da je lično maršal Žukov
odlučio da mene imenuje za komandanta svih snaga. U početku sam bio zatečen,
ali sam shvatio da je to urađeno u znak zahvalnosti sovjetskog - našem narodu.
Zbog toga što smo se mi prvi digli na oružje protiv sila osovine i za šest
nedelja odložili napad Nemačke na Sovjetski Savez. Imalo je tu verovatno i
emocija, zbog večnog bratstva između Srba i Rusa.Sve dok jedan od mojih boraca,
prekaljeni ratnik iz Crne Gore od Petrovića, nije istakao našu zastavu na
palati “Albanija". Beograd je oslobođen uz velike žrtve naših, ali i sovjetskih
boraca.
http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599
<http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=99&articleId=424>
&editionId=99&articleId=424
