http://www.pravda.rs/dogadjaji/12689/u-shtraku-do-smrti
ВИШЕ ОД 30 РАДНИКА СА КОСМЕТА ПОСЛЕ НЕДЕЉУ ДАНА ГЛАДОВАЊА ОДБИЈАЈУ
ЛЕКАРСКУ ПОМОЋ
У штрајку до смрти
*Милутин Тодоровић, председник штрајкачког одбора, тврди да је 30
његових колега јединствено и да ће штрајковати глађу ако треба до смрти
Милутин Тодоровић: Нека цео свет и сви у Србији виде како беда и
сиротиња остварује своја права. Боље да нас држава побије, јер ћемо
ионако помрети од глади
У штрајку глађу, поред тридесетак радника, је и директор фирме из
Подујева, који тврди да ће остати са својим људима док их не прими Расим
Љајић и док им не помогне да регулишу свој статус
Радници траже да им држава исплати обећане зараде, да им се повеже радни
стаж и уплате социјални доприноси
Зоран Ивановић: Одбио сам помоћ доктора из хитне помоћи. Не треба ми
лечење, треба ми кора хлеба коју сам зарадио. Ако треба, умрећу због тога
Милован Мирковић: Други дан заредом ме воде код интернисте, али
издржаћу. Настављам штрајк, па макар ме то коштало живота
*
Здравствено стање тридесетак радника, који већ седам дана штрајкују
глађу, све је теже. Зоран Ивановић (40) упућен је на нервно одељење
прокупачке болнице, а Милован Мирковић (51) код интернисте.
Радници који су до 1999. године радили у друштвеним предузећима у
Подујеву на Косову и Метохији, већ десетак дана протестују испред
просторија општине Подујево, која је премештена у Куршумлију. Последњих
седам дана они штрајкују глађу, због чега је неколико њих већ завршило у
болницу, а они најупорнији одбијају сваку лекарску помоћ и тврде да неће
одустати од штрајка ни по цену живота.
У хитну службу куршумлијског Дома здравља до сада је примљено шест
радника са симптомима повишеног крвног притиска, повећаног шећера у крви
и изнемоглости.
– Требао сам да примим терапију, инјекцију и таблету за притисак, али
сам то једноставно одбио, по цену живота. Нећу лекове, хоћу своју плату,
своју кору хлеба, коју сам зарадио. Идемо до краја, ако треба и у смрт –
поручује Зоран Ивановић, један од штрајкача.
И његов колега Милован Мирковић, који већ други дан заредом завршава у
хитној служби куршумлијског Дома здравља, каже да, и поред нарушеног
здравља, неће одустати од штрајка све до испуњења њихових захтева.
– Настављам штрајк глађу, не одустајем, па макар ме то коштало живота –
поручује Мирковић.
Очајни радници траже иста права, као и колеге који су до рата 1999.
године радили на Косову и Метохији. Кажу да неће одустати од протеста
док им се не повеже радни стаж, исплати минимална месечна зарада као и
осталим расељеним радницима, и док не остваре права на социјално и
пензијско-инвалидско осигурање. Радници траже и састанак са министром за
рад и социјална питања Расимом Љајићем. Председник штрајкачког одбора
Милутин Тодоровић наглашава да су радници јединствени и да ће
штрајковати глађу, ако треба до смрти.
– Нека цео свет и сви у Србији виде како беда и сиротиња остварује своја
права. Нека гледају како по улици умиремо од глади. Док министри седе у
својим фотељама и живе сасвим пристојно и лепо, ми се сваког јутра
будимо са питањем како ћемо обезбедити хлеб за своју децу. Не можемо
својим породицама обезбедити ни минималне услове, достојне за живот
људи. Не тражимо да нам држава помогне, већ да нам исплати оно што нам
припада по закону – наглашава председник штрајкачког одбора Милутин
Тодоровић.
Он каже да Влада може да дигне руке од штрајкача и њихових проблема.
– Боље да нас држава побије, јер ћемо ионако помрети од глади – каже
Тодоровић.
Он је до рата на Косову био директор предузећа „29. Новембар“ из
Подујева, и каже да је са територије општине Куршумлија, углавном из
пограничних села, у подујевским друштвеним фирмама радило 49 радника.
Мали број њих је у међувремену негде пронашао посао, док већина већ
десет година не добија никакву накнаду, иако им је обећано да ће њихов
статус бити изједначен са осталим радницима косовских фирми. Сем
обећања, до сада ништа нису добили.
– Контактирали смо Министарство за Косово и Метохију и министра Горана
Богдановића. Има најава да ће нам, уколико преживимо, бити заказан
састанак са Расимом Љајићем. Иако су нам из надлежног министарства
потврдили да су наши захтеви за повезивање радног стажа и исплату
минималних зарада оправдани, истовремено су нам саопштили да по садашњим
законским прописима то није могуће док се не оформи радна група у Влади
Србије – објашњава у име незадовољних радника Тодоровић.
Љ. Митић
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
