· Država luta između Tita i kralja
Američki „Stratford" srpsku spoljnu politiku nazvao šizofrenom. Posle
rehabilitacije kralja Aleksandra, koju je iznenada sproveo ceo državni vrh,
postavlja se pitanje - na koju stranu ide ova zemlja
Vuk Jeremić
Naš kralj je bio žrtva ustaškog terora... Vuk Jeremić
Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije, „rehabilitovao" je kralja
Aleksandra Karađorđevića, koji je pedeset godina u srpskoj istoriografiji
anatemisan kao diktator. Prilikom obeležavanja 75-godišnjice marsejskog
atentata, a pošto je ubijenom kralju počast odao ceo državni vrh Srbije sa
predsednikom Borisom Tadićem na čelu, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić
lično je obišao mesto ubistva u Marseju.
U vatrenom govoru, ministar Jeremić je prvi put sa tako visoke državne pozicije
poručio da se radi o „viteškom kralju koji je imao viziju ujedinjenja i
integracija i da je bio prvi pravi evropski državnik na čelu naše države". On
je naglasio da je „naš kralj bio žrtva ustaškog terora".
Istorijska istina
Kako je Pressu objašnjeno u MSP, ministar je samo tražio priliku da postavi
pitanje ubistva srpskog kralja, koje nikada do kraja nije rasvetljeno.
- Ministar Jeremić je želeo da postavi stvari na svoje mesto. Ovo je bila
idealna prilika da se istakne jedna istorijska istina. Poznato je da se on ne
ustručava mnogo kada govori o takvim stvarima. Pominjanje ustaškog zločina nije
ni nekakva posebna poruka hrvatskoj strani. Jeremić je samo izneo istorijsku
činjenicu da su ustaše ubile našeg kralja - kaže sagovornik Pressa iz Vlade
Srbije.
Predrag Simić, profesor na FPN-u i doskorašnji ambasador Srbije u Francuskoj,
kaže da je godišnjica marsejskog atentata iskorišćena za simboličku
rehabilitaciju Kraljevine Jugoslavije i vrednosti koje je sa sobom nosio kralj
Aleksandar.
- Ono što se moglo čuti u izjavi ministra spoljnih poslova, ali i u ponašanju
drugih zvaničnika, jeste da se dosta insistira na tome da je kralj Aleksandar
imao istorijsku ulogu u stvaranju Jugoslavije, makar u rangu Tita. Nalazimo se
na pragu nečega što bi se moglo nazvati pomirenje sa istorijom. Očigledno je da
se u promociji ličnosti kralja Aleksandra traže neke vrednosti koje i danas mi
tražimo. Za njega sada kažu da je bio i vojnik evropejac. Umeo je da traži mir
sa našim susedima. Mlađi istoričari tvrde da je i sa Bugarskom, sa kojom je je
Srbija dva puta ratovala, pokušavao da nađe ravnotežu. On može da bude simbol
nekog ko je u to vreme stvorio državu koja je postala deo Evrope. Moj utisak je
da nostalgija za Aleksandrom proističe i iz potrebe da Srbija posle 20 godina
pronađe svoje mesto u Evropi - kaže Simić.
Težnja za regionalnim liderstvom
Bratislav Grubačić kaže da se pozivanje državnog vrha na ličnost kralja
Aleksandra može posmatrati i kao težnja Srbije da postane regionalni lider.
- Kralj Aleksandar je bio ozbiljan državnik, koji je vodio ovaj deo Evrope.
Međutim, pitanje je kako bi se ozbiljnije insistiranje na rasvetljavanju
njegove uloge u našoj istoriji odrazilo na odnose u regionu. On je, ipak, u
zemljama bivše Jugoslavije prepoznat kao nosilac srpske hegemonije. A i nisam
siguran da je naša politička elita spremna da uđe u ozbiljno raščišćavanje naše
istorije - smatra Grubačić.
Ne može na sve strane
S druge strane, analitičar Bratislav Grubačić ističe da se nastup Vuka Jeremića
u Marseju, gde su ubijeni srpski kralj i francuski ministar spoljnih poslova,
može posmatrati i u svetlu isticanja prijateljstva i dobrih odnosa Srbije i
Francuske, ali i ističe da je u poslednje vreme teško razumeti našu spoljnu
politiku.
- Pravi se salata od svega i svačega. S jedne strane se ističe pripadnost
nesvrstanima, s druge su prioriteti EU i Amerika. A na potpuno suprotnu stranu
okreće se Kini i Rusiji. Mogu da razumem da postoje pojedinačni pragmatski
interesi da budemo u dobrim odnosima sa Libijom, zbog recimo nafte, ili sa
Kinom zbog mosta koji nam grade. Ali, ne može se na sve strane. Nedavno je
američki „Stratford" uradio analizu srpske spoljne politike i nazvali su je
šizofrenom. Publicitet koji se daje toj novoizmišljenoj spoljnopolitičkoj
strategiji Srbije je više za upotrebu u unutrašnjoj politici. Mislim da je delu
naše političke elite potrebno da pročita makar istorijske udžbenike iz srednje
škole, kako bi znao šta može da ide zajedno, a šta ne može. Ne mogu istovremeno
da se baštine tekovine socijalizma i tekovine monarhije - kaže Grubačić.
V. MILADINOVIĆ
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=82725§ionId=37
