Loši menadžeri, sraman izvoz
Biznis 12.10.2009 14:38
Problem industrije u Srbiji nije svetska kriza, već ona sama nema dovoljno
dobrih i konkurentnih proizvoda i zbog toga je izvoz srpske privrede tako mali,
čak i na tržištima na kojima imamo posebno dobre uslove, kaže za Biznis Nikola
Pavičić, predsednik UO "Sintelona". Ova kompanija iz Bačke Palanke, sada u
stoprocentnom vlasništvu "Tarketa", svetskog giganta sa bazom u Francuskoj,
retka je koja ima šta da ponudi svetu, a napravljena je domaćim rukama i
pameću, i to bez bankarskih kredita.
Među tržištima sa posebnim, a neiskorišćenim uslovima za Srbiju svakako se
ističe Rusija, sa famoznim Ugovorom o slobodnoj trgovini. Pavičić kaže da je
izvoz u tu zemlju sramotno mali, jer "šta da ponudimo tržištu na kojem se
nalazi konkurencija iz celog sveta". Jedino rešenje u dobijanju takvog
proizvoda jeste preko odgovarajućeg inostranog strateškog partnera.
- To prvenstveno treba da urade srednja i mala preduzeća u Srbiji. U razvijenim
zemljama ima mnogo firmi koje su sada u problemima, ali imaju odličan proizvod,
najsavremenije tehnologije i razmišljaju gde da premeste svoj biznis. Tragedija
je što mnoga naša preduzeća nemaju dobre menadžerske timove, a to je prvo što
se mora uraditi. Ono što ja očekujem od Vlade je da izradu koncepta i programa
oporavka srpske privrede poveri pametnim ljudima koji imaju iskustvo i dobre
ideje. Kada se taj program stvori, iza njega će se svrstati privrednici i on
će, dugoročno, dati prave rezultate, kaže prvi čovek "Sintelona".
Pavičićeva očekivanja za sada, nažalost, nemaju dobru osnovu jer, kako on kaže,
velika je greška što nema odgovarajućeg odnosa između Vlade i Privredne komore
Srbije. Kada bi se Vlada više oslanjala na predloge privrednika, kaže on,
stvari bi izgledale sasvim drugačije, a mora se uvek imati na umu da nema
situacije iz koje ne postoji izlaz.
- Vlada svojim dosadašnjim antikriznim merama nije dovoljno učinila. One nemaju
potrebnu dubinu. Obezbeđivanje kredita sa prihvatljivim kamatama sigurno je
pomoć mnogim preduzećima, ali to nije suštinsko rešenje. Nama su potrebne mere
koje zadiru u sam koren krize. Zameram Vladi što se do sada previše bavila
budžetom, a zaboravila je one koji stvaraju vrednosti i taj budžet pune. Ako
hoćemo da imamo zdrav budžet, moramo imati zdravu ekonomiju.
Izvor
<http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=40808§ionId=1>
