VESTI (Frankfurt), 15.oktobar 2009.
DR SRĐA TRIFKOVIĆ, POLITIČKI ANALITIČAR IZ ČIKAGA
DODIK NE SME POPUSTITI
Posledice odbijanja nove runde sečenja Republike Srpske bile bi manje drastične
od cene novog leganja na rudu, jer svako popuštanje samo rađa nove zahteve,
smatra Trifković
Butmir je američki projekat koga vodi čovek koji, kao i njegova šefica Hilari
Klinton, želi likvidaciju RS, kaže u intervjuu za "Vesti" politički analitičar
iz Čikaga Srđa Trifković. On smatra da vlasti u Banjaluci neće ništa dobiti
novom fleksibilnošću.
• Znači li to da su SAD kreator trenutne krize u Bosni i Hercegovini?
- Administracija SAD već mesecima gradi priču o tobožnjem zaoštravanju krize u
BiH, što iziskuje odlučne mere tzv. međunarodne zajednice, to jest SAD.
Proletos je pripreman teren saslušanjima u Predstavničkom domu i kongresnom
rezolucijom koja traži upućivanje američkog specijalnog izaslanika za Balkan, a
medijska kampanja protiv Republike Srpske nije prestajala ni tokom leta.
• Da li je na sceni restauracija Klintonove politike po pitanju Republike
Srpske?
- Premda se Butmir odigrao pod nominalnim okriljem i SAD i EU, celu stvar vode
Amerikanci, konkretno, DŽejms Stajnberg, koji je ključni stub kontinuiteta
klintonističke politike u Stejt Departmentu. Reč je o čoveku koji, kao i
njegova šefica Hilari Klinton, likvidaciju RS želi iz razloga koji nisu
podložni racionalnoj debati. Sa sigurnošću se može reći da je Butmir bio samo
korak u procesu koji upravo takav ishod ima za krajnji cilj.
• Na šta konkretno mislite?
- Konkretan primer: Stajnberg je posle sastanka izjavio da "lideri stranaka
moraju da shvate da nikome neće biti udovoljeni maksimalistički zahtevi".
Drugim rečima, Silajdžićev uistinu radikalan zahtev za ukidanjem entiteta i
Dodikovo minimalističko zalaganje za očuvanje osnovnih elemenata dejtonskog
statusa kvo, Amerikanci tretiraju kao dva jednako "maksimalistička" ekstrema, a
tobožnji kompromis pokušaće da zacrtaju negde između ta dva pola. Videli smo
kako je i tobožnje pitanje državne imovine u Butmiru opet protureno na mala
vrata kao još nerešeno, premda je njegovo potezanje zapravo pokušaj revizije
Dejtona.
• Da li ste sigurni?
- SAD imaju ogromne probleme i kod kuće i po svetu. Nisu u stanju da traće
energiju i resurse na suštinski periferna pitanja i zato neće eskalirati ako
udare u zid. Privatne šeme g. Stajnberga imaće podršku Bele kuće pod uslovom da
njegov gambit ništa ne košta. Na Srbima je da cenu takve eskalacije predoče kao
previsoku. U tome je i ključ eventualnog budućeg razdora između Vašingtona i
Brisela: EU će biti tihi saputnik SAD samo pod uslovom da američka priča o
"bosanskom buretu baruta" ne postane stvarna opasnost.
• Šta onda nudi skup u Butmiru?
- Režiseri butmirskog skupa nude jako malo ili ništa - kandidatski status u EU
i brz put u NATO, ukoliko se postigne dogovor (čitaj: ukoliko Srbi pristanu na
reviziju Ustava). A ta ponuda ne vredi mnogo: od ulaska u NATO ni RS ni BiH
nikakve koristi ne bi imala već samo štete, a kandidatski status EU može da
traje 45 godina, kao što vidimo na primeru Turske. S druge strane, traženi
dogovor, budimo načisto, znači ustavne promene, koje sada i Incko ističe kao
"poželjne" - a u nastupu zapadnih zvaničnika prema RS ono što je danas navedeno
kao poželjno sutra postaje potrebno, a prekosutra apsolutno neophodno.
• Kakva je Vaša poruka za nastavak razgovora?
- Pouka za nastavak 20. oktobra je jednostavna: Posledice odbijanja nove runde
sečenja RS na šnite svakako bi bile manje drastične od cene novog leganja na
rudu, jer svako popuštanje samo rađa nove zahteve. U to smo se uverili bezbroj
puta od Dejtona do sada. Ponovljenom fleksibilnošću ništa se neće dobiti.
Apsolutno nikada neće biti podvučena crta, a Srbima saopšteno da su od tog
trenutka njihovi dugovi namireni, da je RS legitimizovana.
ANTRFILE I: Dobar i loš policajac
• Da li se išta pita Brisel?
-Što se Brisela tiče, Amerikanci su za sada privoleli Evropljane da budu
saučesnici na poslu srubljivanja RS na najmanju moguću meru. Uz izuzetak
Britanaca, u EU nema nekog entuzijazma za taj posao - kao što ga ima u Stejt
Departmentu, ali nažalost nema ni spremnosti da se artikuliše i zastupa neki
pragmatičniji stav zasnovan na dejtonskoj formuli. Pitanje je da li se zaista
razilaze zahtevi SAD i EU kada je u pitanju Ustav BiH, uprkos pričama o
Biltovom odbijanju navodnog Štajnbergovog dokumenta koji je hteo da podnese
učesnicima po principu uzmi ili ostavi. Pre bih rekao da je na delu scenario
lošeg i dobrog policajca.
ANTRFILE II: Ignorisanje Rusa je adut za Srbe
• Kako komentarišete to što u pregovorima nema Rusije?
- Frapantno je da Rusija ostaje potpuno istisnuta iz ovih pregovora mada je
član Kontakt grupe i potpisnik Dejtona, što je važan adut srpske strane u
odbijanju predstojećih pritisaka. Treba insistirati da ad-hok okupljanja u
okviru nekih improvizovanih foruma nemaju ni legalitet ni legitimitet. Ako
srpska strana bude tvrdo odlučna, ispašće da se tresla gora - a rodio se miš.
R. LONČAR
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
