Dr Nenad Popović: Poseta predsednika Medvedeva pravi trenutak da potvrdimo stav o vojnoj neutralnosti
Rusija nije za Srbiju u NATO Miloš Obradović Srpsko-ruski odnosi su danas na visokom nivou, ali smatram da postoji prostor i potreba da se oni još više unaprede, posebno u pogledu ekonomske saradnje dve zemlje. Prvi veliki napredak u jačanju ekonomske saradnje Ruske Federacije i Srbije učinjen je za vreme vlade Vojislava Koštunice kada je, uprkos brojnim pritiscima, potpisan naftno-gasni sporazum. Time je osigurana energetska bezbednost Srbije i regiona i otvorena su vrata svim budućim investicijama iz Rusije - ocenjuje u razgovoru za Nedeljni Telegraf dr Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije i predsednik ABS Holdingsa. - Kada je u pitanju politička saradnja - dodaje dr Popović - smatramo da je u interesu Srbije da se ona još više produbi i tu je pozicija DSS jasna. Kakve promene očekujete posle dolaska predsednika Dmitrija Medvedeva u Srbiju? - Očekujem da dolaskom predsednika Medvedeva još jednom bude potvrđen principijelan stav Ruske Federacije po pitanju očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Dolazak predsednika Medvedeva poslaće poruku da Rusija u Srbiji vidi stabilnog partnera i realno je očekivati da se taj gest pozitivno odrazi na položaj Srbije u međunarodnoj zajednici. Zbog toga smatram da je poseta Medvedeva pravi trenutak za Srbiju da potvrdi svoj stav o vojnoj neutralnosti definisan Rezolucijom Narodne skupštine iz decembra 2007. Kako na srpsko-ruske odnose može da utiče otvarenje naše kancelarije u NATO u Briselu? Koliko bi, po Vašem mišljenju, Rusija gledala blagonaklono na eventualno pristupanje Srbije NATO paktu? - Otvaranje kancelarije Srbije u NATO neće uticati na srpsko-ruske odnose, jer je stav naše zemlje po pitanju NATO jasno izražen u Rezoluciji o vojnoj neutralnosti koju je donela Narodna skupština u decembru 2007. Rusija takođe ima stalnog predstavnika u NATO i pitanje tehničke saradnje Srbije sa ovom organizacijom nije sporno, posebno kroz učešće u programu Partnerstva za mir, ali je sporno učešće u vojnim operacijama NATO koje se sprovode širom sveta i često u zonama interesa Ruske Federacije. Sigurno da Rusija ne bi gledala blagonaklono na pristupanje Srbije NATO. Srpska vlada očekuje milijardu dolara od Rusije, delimično kao pomoć budžetu, a delimično kao infrastrukturne investicije. Nedavno ste izjavili da bi, ukoliko DSS dođe na vlast, izvukli zemlju iz krize sa kreditom od 6 milijardi evra od Rusije? - Postoji veliki interes ruske države i ruskih kompanija da na osnovu ulaganja u infrastrukturne projekte, proces privatizacije, dokapitalizaciju, modernizaciju i tehničko opremanje naših metalskih, energetskih, petrohemijskih, poljoprivrednih, elektroenergetskih i hemijskih preduzeća obezbede bolju ponudu srpskih proizvoda na tržištu Rusije, zemalja članica CEFTA i EU. Takođe, postoji interes da se poveća plasman ruskih proizvoda, a ne samo energenata, na tržištu Srbije. Na osnovu pregovora o državnoj privrednoj saradnji i ponudi povoljnih uslova za investiranje, nacionalno odgovorna i ekonomski sposobna Vlada bi obezbedila 6 milijardi evra u saradnji sa Ruskom Federacijom za realizaciju razvojnih projekata srpskih privrednih subjekata u naredne dve godine. Na osnovu ovog aranžmana naša preduzeća bi imala adekvatniji nastup na trižištu Ruske Federacije i EU. Kritikujete vladu da nas tera u dužničko ropstvo sa kreditom MMF od 2,9 milijardi evra. Zar ne bi sa kreditom od 6 milijardi to dužničko ropstvo bilo jos teže? - Kada DSS bude na vlasti svaki kredit će biti uložen isključivo u razvoj privrede. Nijedan kredit nije skup ako se ulaže u razvoj domaće privrede. Problem sa kreditom MMF je taj što će se on na kraju preliti u finansiranje deficita koji je Vlada stvorila finansirajući javnu potrošnju bez ekonomskih efekata, sve zarad opstanka na vlasti. Takvi krediti nas vode u dužničko ropstvo. Ako ruski kredit bude uložen u privredu, poljoprivredu, infrastrukturu, modernizaciju i tehničko i tehnološko opremanje kompanija u Srbiji, opasnost od dužničkog ropstva ne postoji. Taj kredit treba da bude samo deo šireg sporazuma o privrednoj saradnji koji će obezbediti bolje uslove za investiranje i izvoz proizvoda obe zemlje. Distribucija kredita treba da bude realizovana preko Fonda za razvoj Srbije. Prioritetna bi bila ulaganja u sektor građevine, kao i poljoprivrede, metalske, elektroenergetske i hemijske delatnosti, jer one obezbeđuju najveći izvoz, zapošljavaju najveći broj ljudi i lančano upošljavaju čitavu privredu Srbije. Da li je Rusija zainteresovana za kupovinu ili dokapitalizaciju delova EPS? Interesovanje su pokazali i Nemci, ali i Česi. - Interesovanje kompanija iz EU i Rusije za ulaganje u privatizaciju i dokapitalizaciju delova EPS je veliko. Nakon podizanja novih i modernizacije postojećih kapaciteta interesovanje će biti još veće, kao i cena koja se može postići u procesu privatizacije. Planirane investicije EPS-a samo u srednjoročnom periodu prevazilaze vrednost 5 milijardi evra. Tolika ulaganja daju prostora za strateška partnerstva sa više ulagača, iz različitih zemalja. Uloga Vlade i resornih ministarstava je da obezbede ravnopravne uslove za učešće u pregovorima svim stranama i da daju prednost najboljim ponuđačima. Vlada mora kroz pregovore sa ulagačima da zaštiti srpske interese. Imajući u vidu kapitalnu, tehnološku i energetsku stabilnost koju sa sobom nose energetske kompanije iz Rusije smatram da bi njihovo ulaganje u elektroenergetski sektor Srbije otvorilo nove perspektive privredne saradnje. Ako bi Rusi postali vlasnici EPS, Srbija bi energetski postala sasvim zavisna od Rusije. Da li se u tome krije nekakva opasnost? - EPS ne sme biti privatizovan sve dok je cena struje socijalna kategorija. Tek kada cena struje bude na nivou cene koja važi u zemljama okruženja treba tražiti strateške partnere i odgovarajuće modele privatizacije. Posebno su neprihvatljivi razgovori o privatizaciji, makar i delimičnoj, ukoliko neko ima plan da dobijeni novac prebaci u potrošnju odnosno u budžet, koji je trenutno prazan. Ulaganje u izgradnju sasvim novih energetskih kapaciteta je mnogo povoljniji oblik saradnje sa zainteresovanim stranim ulagačima. Na taj način dobijamo i novac i nove kapacitete u proizvodnji ili prenosu. Interesovanje ruskih državnih kompanija za ulaganje u izgradnju gasne elektrane u Vojvodini, Đerdapa III, rekonstrukciju i proširenje Đerdapa I, izgradnju novih termoelektrana u Kolubarskom basenu je vredno pažnje i ne isključuje mogućnost da se pregovori vode i sa potencijalnim ulagačima iz drugih zemalja. Takav konkurentski pristup u pregovorima je čak poželjan i ne krije opasnosti energetske zavisnosti, naprotiv. Da li se u dovoljnoj meri koristi sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije? Ako ne, zbog čega? - Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom je za našu privredu velika prilika jer smo jedina zemlja sa kojom je on potpisan, izvan zemalja Zajednice nezavisnih država. Nažalost, mi sada imamo sporazum, ali i dalje nemamo strategiju njegove implementacije u cilju podsticanja izvoza. Izvoznici su zanemareni, nema dovoljnih finansijskih podsticaja niti koordinacije neophodne za izlazak na tako veliko i zahtevno tržište. DSS ima strategiju za unapređenje efikasnosti primene sporazuma, ali sadašnja vlast nema sluha i sposobnosti da je primeni. Nadam se da će ovogodišnje proširenje sporazuma uticati na povećanje našeg izvoza, jer su sada od carina oslobođeni vrlo značajni izvozni proizvodi, kao što su lekovi, klanični i konditorski proizvodi, vina, frižideri, nameštaj i drugo. Međutim, bez strategije i instrumenata podrške od strane države može se desiti da deficit nastavi da raste, a to bi zaista bilo nedopustivo. Vlada premijera Koštunice smatrana je veoma naklonjenom Rusiji. Kako onda objašnjavate da za vreme te vlade nije bilo značajnih ruskih investicija, ni ruske finansijske pomoći? - Upravo za vreme mandata vlade Vojislava Koštunice potpisan je naftno-gasni sporazum između dve zemlje koji obuhvata realizaciju projekta Južni tok u Srbiji, privatizaciju 51 odsto kapitala NIS i izgradnju gasnog skladišta Banatski Dvor, što će ruske kompanije staviti na prvo mesto stranih investitora u Srbiji, sa preko 2,5 milijardi dolara ulaganja. Naftno-gasni sporazum je najbolji sporazum koji je Srbija potpisala u poslednjih 40 godina. Za vreme te vlade ni druge investicije iz Rusije nisu izostajale. Napomenuću samo ulaganja Metropola, UGMK i Metalorukava. Ta vlada je imala vrlo izbalansiran odnos prema investitorima iz svih zemalja, o čemu svedoči činjenica da su 2006. strane investicije iznosile preko 4,3 milijarde dolara, što je dva puta više nego ostvarene investicije u 2008. S druge strane, uravnotežen odnos prema investitorima sa Istoka i Zapada nije osobina kojom može da se pohvali aktuelna vlada. Rusi dali 18 milijardi evra kredita Da li je Rusija zaista spremna da pozajmi toliko novca Srbiji, s obzirom da je i tu zemlju pogodila kriza? Imate li u tom smislu nekakve signale? - Rusija je ove godine odobrila kredit Islandu od dve milijarde evra, Ukrajini i Indiji od pet milijardi, Belorusiji od četiri milijarde i Kirgiziji od dve milijarde evra. Planira da uloži 10 milijardi dolara u obveznice MMF, čime je jasno stavila do znanja da ima finansijske kapacitete da stabilizuje ekonomsku krizu na domaćem i međunarodnom planu. Srbija je danas važan ekonomski partner Rusije i Ruska Federacija je sigurno spremna da razmotri mogućnost pružanja pomoći Srbiji i njenoj privredi putem takvog kredita. Hrana, slatkiši, mašine i građevina U kom smeru bi mogli najbolje da se unaprede ekonomski odnosi Srbije i Rusije? - Postoji veliko interesovanje ruskih, ali i naših kompanija za povećanje izvoza proizvoda viših faza prerade. U ovom momentu postoje realne mogućnosti da kompanije iz Srbije povećaju plasman prehrambenih, konditorskih i elektroenergetskih i mašinskih proizvoda, kao i da učestvuju u obavljanju građevinskih radova u Rusiji. Uslov za takvo povećanje je bezrezervna podrška države i bolja organizacija nastupa na ruskom tržištu. Sa adekvatnom strategijom izvoz Srbije bi mogao da se udvostruči. Opcija koja deluje najperspektivnije je mogućnost da ruske kompanije investiraju u proizvodnju u Srbiji da bi prodavali proizvode u EU i zemljama potpisnicama CEFTA sporazuma. Takođe, vrlo su značajne mogućnosti povećanja ruskih investicija u Srbiju radi organizovanja proizvodnje roba namenjenih tržištu Rusije, na bazi partnerstva s našim kompanijama. http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/137/
