20.10.2009 Петар ИСКЕНДЕРОВ
Бунт на евроброду Док у руководству Европске уније покушавају да поспеше процес ратификације Лисабонског споразума о реформама Европске уније, што сада зависи од „евроскептичара“, председника Чешке Вацлава Клауса, у недрима „јединствене Европе“ незадрживо сазрева озбиљан, и без преседана по значају, проблем. Одједном су три државе – чланице Европске уније – Шпанија, Румунија и Кипар – упозориле Европску комисију да ће на претресу у Међународном суду ОУН у Хагу, који почиње 1. децембра, оне изјавити да је самопроглашење независности Косова „незаконит чин“ и да ће свестрано образложити такав свој став. Није у питању једноставно процесуално питање. Намера три чланице Европске уније, укључујући староседелачку Шпанију (отаџбину актуелног високог представника ЕУ за општу спољну политику и политику безбедности Хавијара Солане) да оспори законитост главног чеда Европске уније у последњој деценији, представља само по себи изразито сведочанство да у Бриселу, као и до сада, нема јасног схватања спољнополитичких приоритета. Данас председавајућа Европском унијом Шведска, и недавно реизабрани на својој функцији шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозо, из све снаге теже да до краја године реше питање у вези са председником и министром иностраних послова „обновљене“ Европске уније. Међутим, инострани послови, као такви, изазивају све више питања. Руководство Европске уније и лично „непотопиви“ Хавијар Солана уложили су доста напора у циљу легитимизације албанских сепаратиста Косова. Само два месеца након проглашења независности покрајине европски чиновници су усагласили текст његовог устава, а кроз пола године на Косово су почели пристизати сарадници цивилно-полицијске мисије Европске уније. Како је ових дана признао у свом извештају Савету безбедности ОУН генерални секретар ОУН Бан Ки Мун, европска мисија је фактички преузела на себе кључну улогу у покрајини Косово. Очито покушавајући да сачува добар адут у лошој игри, бивши шеф министарства иностраних послова Јужне Кореје је нагласио, да се „ОУН као и до сада залаже за подршку појачане улоге ЕУ на Косову и поздравља све напоре у правцу јачања наше стратешке и политичке координације на свим нивоима“. Међутим, чињеница да ће сарадници Мисије ОУН за питања привремене администрације на Косову по први пут од 1999. године бити лишени могућности да надгледају предстојеће 15. новембра локалне изборе, и да неће моћи чак ни да „овере њихове резултате“ (речи из извештаја Бан Ки Муна) говори сама за себе. Што се саме ефикасности Мисије ЕУ тиче - званично поносно име „Мисија у области владавине закона“ – ево шта тим поводом пише немачки лист „Вестфалише Нахрихтен“. „Корупција и криминал бујно су се расцветали под балканским сунцем“. И једно треба да буде апсолутно јасно: гледање кроз прсте ЕУ, као у случају са Бугарском и Румунијом, у будућности се неће поновити. Управо из тог разлога је Косово добило негативну оцену у извештају (Европска комиисја га је обелоданила 14. октобра – аутор). „Државна творевина, која се може држати под контролом само захваљујући полицији ЕУ и међународних снага, где корупција сеже до самих врхова ешалона, а етничка напетост представља тињајући фитиљ који води ка бурету барута, не може се налазити под кровом Европске заједнице“. Упозоравајући сигнал из Брисела у подједнакој мери се односи на све друге државе које и даље остају на чек-листи Европске уније“ – наглашава лист. Развијајући и јачајући сопствену цивилно-полицијску мисију на Косову и пружајући свестрану помоћ албанским властима покрајине, руководство Европске уније ипак није успело да у покрајини заведе макар елементарни ред, да угуши опозицију независности Косова у својим редовима, што доводи у сумњу способност саме организације да наступи са усаглашеним ставом о другим кључним европским пословима. Расправа у Међународном суду ОУН, где ће део држава-чланица Европске уније опонирати својим колегама (а представници Шпаније, Румуније и Кипра већ су упозорили Европску комисију да ће се „активно залагати“ против независности Косова), тешко да ће придодати ауторитет Бриселу, Европској комисији и самом Лисабонском споразуму. Позабавивши се „утувљивањем“ тог документа у главе непослушних Ираца и тврдоглавих лидера земаља Источне Европе, господа Солана, Барозо, шеф МИП Шведске Карл Билт и њихови истомишљеници су се, по свој прилици, нашли у косовској ступици. Ма каква била пресуда Међународног суда – а он се очекује почетком 2010. године – сам процес ће показати слабост позиција Брисела. Јер ако Европска унија долази разбијена на претрес свестког судског органа, питање је да ли она способна да ефикасно решава друге међународне проблеме – балканске, кавкаске, украјинске, молдавске, енергетске? У случају са Косовом акценат је био стављен на „пузеће“ промовисање независности српске покрајине. Међутим, тај сценариј је доживео неуспех – а бриселски чиновници нису имали ничег другог у резерви. Дакле, треба ли се чудити што ће се 1. децембра пред судом у Хагу појавити не само аутори косовске независности, него и инспиратори и евросаветници те независности? Није то баш добар поклон за архитекте „јединствене Европе“ и акушере Лисабонског споразума! _______________________ Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ, старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј». http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2542
