Potraga za mestom streljanja vođe četničkog pokreta Tajnu Dražinog groba kriju britanski arhivi
Autor: M. Ilić | 25.10.2009. - 00:01 Republičko tužilaštvo i Ministarstvo pravde zvanično su se ove nedelje obratili Britanskom kraljevskom arhivu i arhivima američkih obaveštajnih službi sa zahtevom da im se omogući uvid u dokumentaciju koja se, pre svega, odnosi na hapšenje i izvršenje smrtne kazne nad Dražom Mihailovićem. Zahtev Velikoj Britaniji i SAD upućen je pošto je Državna komisija za rasvetljavanje okolnosti o izvršenju kazne nad Dragoljubom Mihailovićem iz Londona dobila obaveštenje da u Britanskom arhivu postoji tražena dokumentacija. – Naša komisija je obaveštena da oznaka tajnosti za ovu dokumentaciju važi 100 godina, ali da će nam izaći u susret ako im se zvanično obrate naši organi. Takođe je postavljen uslov da se ne otkrivaju i navode izvori, odnosno imena agenata koji su dostavili te podatke i od kojih su neki još živi. Po dobijanju odobrenja, predstavnici Republičkog tužilaštva će otputovati u London i izvršiti uvid u dokumentaciju – kaže za „Blic nedelje“ Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde. Objašnjavajući zašto je istovetan zahtev upućen u SAD, Homen kaže da su uz Sovjete, Britanci u prvim posleratnim godinama imali najjaču obaveštajnu službu u Jugoslaviji i da su svoja saznanja delili s Amerikancima. Homen dodaje da je Komisija pregledala sve papire koje su naše obaveštajne službe predale arhivima i došla do zaključka da u njima nema najvažnijih dokumenata, a to su zapisnik o izvršenju smrtne kazne i mestu streljanja, odnosno sahrane ubijenih, fotografija sa streljanja, kao i prateća dokumentacija. Lisičji potok su neki svedoci označili kao mesto na kojem je pogubljen Draža Mihailović Postoji mogućnost da je deo te dokumentacije završio u privatnim arhivama i zato Republičko tužilaštvo nastavlja sa saslušavanjem svedoka. – Do sada je saslušano više od 300 svedoka, od kojih neki tvrde da su bili očevici ovog događaja, a ostali imaju saznanja iz druge ruke. Na osnovu njihovih svedočenja smo kao moguća mesta sahrane posmrtnih ostataka Draže Mihailovića sveli na Adu ciganliju i Lisičji potok. Međutim, ova svedočenja su prilično kontradiktorna. Takođe, neki od saslušanih su tvrdili da je Mihailović streljan i ubijen na ulazu u kompleks Belog dvora, kod stražarske kapije – kaže Homen. On dodaje da je nakon skidanja oznake poverljivosti sa dokumentacije vezane za streljanje i izvršenje smrtne kazne, Komisija došla u posed stotine dokumenata do sada nepoznatih stručnoj i široj javnosti. To su podaci o akciji samog hapšenja, imenima ljudi koji su u tome učestvovali, zatim pismo Nikole Kalabića, spiskovi streljanih ljudi bez suđenja... Homen kaže da će dobar deo ove dokumentacije koristiti nova Komisija za utvrđivanje zločina u periodu 1944-1946. koja je sprovodila nova vlast. Na čelu ove komisije je v. d. republičkog tužioca Slobodan Radovanović, a sekretar istoričar Srđan Cvetković. http://www.blic.rs/hronika.php?id=117299
