Хиландар полако добија стари изглед
http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/109064/i/1/t_hilandar.jpg Последице пожара из 2004. још нису саниране Хиландар – Српска царска лавра на Атосу – манастир Хиландар, страдао у пожару пре пет и по година, полако добија свој некадашњи изглед. Од нашег последњег боравка овде пре четири године, када још није било завршено ни рашчишћавање, напредак је очигледан. По речима архитекте Мирка Ковачевића, који је читав свој радни век посветио заштити градитељског наслеђа, обнова после пожара је сасвим другачија у односу на раније радове. – За пет и по година успели смо да направимо све оно што је било неопходно изван изгорелог дела, да би обнова могла да почне. Најпре је изграђен смештај за раднике, кухиња, пекара, затим је у некадашњој штали за коње, која је била руинирана, изграђена гостопријемница, док је такође руинирана сенара претворена у конак за госте у који може да се смести педесетак ходочасника. Без тих објеката нисмо могли да радимо на самом манастиру. Оваква обнова је захтевала и већи број радника и већи број стручњака, као и другачију организацију. Испод манастира уредили смо велики простор са магацинима и механизацијом – набраја за „Политику“ Мирко Ковачевић који је већ петнаестак година ангажован на заштити ове светиње. (/slika2)Први објекат који је у потпуности завршен јесте синодик, који се налази на спрату, на самом углу десно од улаза у манастир. Реч је о сали у којој заседа Сабор стараца. Освећен је за Видовдан пре две године, после чега је донета одлука да се приступи обнови Великог конака који се налази у продужетку синодика који потиче из 1814. године, док је Велики конак, који се тренутно обнавља, саграђен 1821. године. Реч је о највећем конаку у манастиру који је тренутно опасан скелама и крановима. Његова обнова потрајаће три до три и по године и са његовим завршетком манастир ће решити своје просторне проблеме. Занимљиво је да на обнови не ради ниједно посебно предузеће, већ мајстори и стручњаци које је ангажовао сам манастир. Сви они су из Србије. Поред двадесетак радника, колико их је у сваком тренутку на обнови, ту су и стручњаци Завода за заштиту споменика културе Србије, као и тим стручака од четири архитекте које предводи Мирко Ковачевић који је већ осам година у пензији. Највећи проблем, по њему, јест то што по међународним уговорима сви они могу да добију службене пасоше који важе шест месеци, због чега с нестрпљењем ишчекују укидање виза. Грци не учествују непосредно у радовима, али постоји обавеза наших градитеља да сарађују са грчком службом за заштиту споменика културе на Светој гори – Кедаком. Ова служба и финансијски помаже обнову, мада у мањем износу него држава Србија која је ранијих година издвајала по милион евра годишње, да би ове године преполовила ту суму. – Средства добијамо од Владе Србије преко Задужбине Хиландара у Београду који има улогу логистике. Пуно материјала купујемо у Србији. Смањење средстава већ се одразило, јер су радови смањени, али смо успели да одржимо континуитет. Не би било добро да се радови прекину, јер би било тешко да се све поново успостави – каже Мирко Ковачевић. По завршетку Великог конака предстоји обнова и других објеката – игуменарије, дохије (магацин са храном и питосима са уљем) која је у наставку Великог конака. Ти објекти сачувани су до крова, као и њихове фасаде и они се практично обнављају изнутра. За обнову се користе посебни материјали отпорни на ватру. По налогу Кедака, конструкција је од гвожђа, али се она неће видети, јер све оно што се и раније видело биће од дрвета и материјала који су и до сада били видљиви. Столарија се прави од кестена са метоха Каково где Хиландар има преко два хектара под шумама. По речима нашег саговорника, најтежа ће бити обнова Белог конака из четрнаестог века који поред параклиса представља највећи губитак у пожару. Последњи пут је обновљен после земљотреса 1598. године и до пожара је био онакав какав је изгледао после те обнове. – Ми имамо планове за њега и можемо да га обновимо да буде онакав какав је и био, али то више неће бити стари, већ нови конак. Имамо делом сачувану фасаду споља. За сада још не знамо да ли ћемо га обновити да буде какав је и био са старим габаритима и да истакнемо све оно што је оригинално сачувано или ћемо приступити другачијем виду обнове. Све зависи од тога са каквим приступом ће се сложити Грци – напомиње Ковачевић. Милан Момчиловић [објављено: 25/10/2009] <http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Hilandar-polako-dobija-stari-izgled.sr.html> stampanje <http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Hilandar-polako-dobija-stari-izgled.sr.html> posalji prijatelju пошаљите <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=new_review&int_itemID=109064> коментар | погледајте <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=109064> коментаре (1) http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Hilandar-polako-dobija-stari-izgled.sr.html
<<image001.jpg>>
<<attachment: image002.gif>>
<<attachment: image003.gif>>
