http://www.glas-javnosti.rs/clanak/nedelja/glas-javnosti-08-11-2009/geostrateska-bitka-koridorima
TEMA NEDELJE - POSLE PROBIJANJA TUNELA NA AUTOPUTU PRIŠTINA - DRAČ
SRBIJA SE NAŠLA PRED NOVIM IZAZOVOM
Geostrateška bitka koridorima
Ukoliko ne završi radove na Koridoru 10 pre konkurencije, odnosno suseda
koji grade tri od deset transevropskih pravaca, Koridora 4, 5c i 8,
Srbiji preti opasnost da tranzitno bude potpuno zaobiđena, iako zauzima
centralnu poziciju u jugoistočnoj Evropi
Srbija se nalazi pred velikim izazovom. Preostalo joj je još nepunih 12
meseci da završi svoj deo Koridora 10, međunarodnog autoputa koji je
najkraća veza između zapadne Evrope i Bliskog istoka. Izazov je utoliko
veći što Srbiji preti opasnost da, ukoliko ne završi radove pre
konkurencije, odnosno suseda koji grade tri od deset transevropskih
pravaca, Koridora 4, 5c i 8, tranzitno bude potpuno zaobiđena, iako
zauzima centralnu poziciju u jugoistočnoj Evropi.
Geografska prednost Srbije i činjenica da se na njenom tlu seku evropski
koridori koji spajaju istok sa zapadom i sever sa jugom ne sme biti
razlog za nadu da nećemo postati tranzitno „slepo crevo“. Setimo se da
je posle ulaska Bugarske i Rumunije u Evropsku uniju, koje ubrzano rade
na završetku Koridora 4, broj tranzitnih vozila kroz Srbiju znatno
smanjen. Ne samo zbog naših loših puteva. Vozačima koji iz Turske idu na
Zapad, ili obrnuto, isplativije je da koriste Koridor 4 i pređu 300
kilometara više nego kada bi putovali kroz Srbiju. Ali, na toj trasi
imaju samo jedan granični prelaz - na ulazu, odnosno izlazu iz Bugarske.
I manje zadržavanja.
„Poruka“ Prištine i Tirane
Kada je na konferenciji u Helsinkiju 1997. godine Srbija dobila Koridor
10, glavnu vezu severozapadne Evrope s južnom i jugoistočnom, očekivalo
se da 300 kilometara puteva kroz našu zemlju bude brzo izgrađeno. Rat je
prekinuo radove, ali ni posle decenije od bombardovanja Koridor 10 nije
završen, iako je to jedan od prioriteta. Bez završetka Koridora 10
Srbija ne bi iskoristila svoj potencijal za razvoj, zapošljavanje,
strana ulaganja i otvaranje novih radnih mesta, na šta je više puta
upozorio i predsednik Boris Tadić.
Poslednja „opomena“ Srbiji da se radovi na trasi Koridora 10 moraju
ubrzati stigla je iz Prištine i Tirane, 31. maja ove godine, posle
probijanja tunela dugog 5,5 kilometara na putu Morina - Kuks, odnosno
Drač - Kuks - Priština, kojim će putovanje između ova dva grada biti
skraćeno za šest sati.
Posle završetka autoputa Priština - Drač, sredinom iduće godine,
pristupiće se i izgradnji električnog voda dugog 238 kilometara jačine
400 kilovolta. Sledi naftovod, a na Kosovu i Metohiji, na trasi puta već
se grade industrijske zone, poput one u Glogovcu, i tržni centri.
Ubrzana gradnja saobraćajnica na Kosovu, kao i u Albaniji, morala bi da
podstakne Beograd da što pre završi naš deo Koridora 10. Jer, Koridor 8
može da nas pretekne. Ova saobraćajnica će 2020. godine, kada bude
završena, preko Tirane, Skoplja i Sofije povezati albanske luke Drač i
Valona i italijanske Bari i Brindizi sa crnomorskim lukama Burgasom i
Varnom. Preko bugarskih luka ovaj koridor će povezati Evropu sa srednjom
Azijom i Kavkazom.
Međutim, dok je u Bugarskoj i Makedoniji vrlo malo urađeno u odnosu na
planirano, u Albaniji su ozbiljno prionuli na posao, videvši u Koridoru
8 strateški prioritet. Zahvaljujući Koridoru 8 i oko 760 kilometara
savremenih autoputeva prema susednim zemljama koji će biti završeni
sredinom iduće godine, Albanija će postati strateški partner i ekonomski
i tranzitno značajna zemlja na zapadnom Balkanu i u regionu jugoistočne
Evrope. Ovo će vlastima u Tirani pomoći da reše brojne socijalne
probleme, prevaziđu siromaštvo i od izolovane zemlje Envera Hodže
naprave državu širom otvorenih vrata.
Centralna pozicija Kosova
Interes u ovome, iako nisu planirane, videle su i samozvane vlasti u
Prištini i pristupile izgradnji modernih saobraćajnica koje će povezati
Kosovo s Albanijom i Makedonijom. Put Peć - Klina - Priština i
obilaznica oko Prištine preko Kosova Polja s četiri trake grade se
ubrzanim tempom. Time će biti presečene veze Srba koji žive u enklavama
centralnog Kosova koje su sada međusobno povezane sporednim putevima.
Ali, ovo je samo jedan segment problema i tiče se pojedinaca. Drugi je
dalekosežniji po državu Srbiju i njen strateški značaj. Iako nije
direktno na Koridoru 8, autoput Priština - Drač, kao jedan njegov krak,
predstavlja značajnu trgovačku vezu između balkanskih zemalja i
centralne Evrope. Time će Kosovo postati geopolitički centar.
Na ovo ukazuje i Nenad Ilić, analitičar u grupi za Kosovo i predsednik
Nacionalno liberalne mreže. Ilić upozorava na geostrateške planove
Prištine i ostvarenje geopolitičkih veza sa Albanijom.
Značaj luka Drač i Bar
Kosovo je posle jednostranog proglašenja nezavisnosti dobilo od Tirane
dozvolu da koristi luku Drač. Tako je ova međunarodno nepriznata država
dobila i izlaz na more. Za ovu luku veoma je zainteresovana i Hrvatska,
čiji građevinci su angažovani na radovima.
- U 19. veku Srbija je imala u Solunu slobodnu trgovinsku zonu. U drugoj
polovini 20, posle izgradnje pruge Beograd - Bar, Solun je izgubio na
značaju. Kupovina luke Bar bila bi značajna za Srbiju - primećuje Vasić,
ali i dodaje da će luka Drač postati glavna regionalna pomorska kompanija.
Očekuje se da barska luka iduće godine, kada bude pušten u saobraćaj
savremeni autoput luka Drač - Priština, zabeleži znatan pad poslovanja.
Ali, i za luku Bar ima nade kada bude završen Jadransko-jonski put, koji
će ići obalama dva mora, od grčke luke Kalamate do Kopra u Sloveniji,
koji je već autoputem povezan sa Trstom.
„Plan Klinton“
Iako je Koridor 8 evropski projekat, Amerika je u ovome videla svoj
interes i odmah ponudila 30 miliona dolara od, prema prvim procenama,
neophodnih milijardu. Američka firma AMBO finansirala je studiju
izvodljivosti u vezi sa naftovodom i gasovodom koji povezuju bugarski
grad Burgas i luku Valona u Albaniji. Ovaj koridor je čak nazvan i „plan
Klinton“.
- Koridor 8 ima geostrateški, evroatlantski, infrastrukturni značaj i za
južno krilo NATO. Američka vojna baza „Bondstil“ nalazi se između
Zrmanjske glave, Crnoljeva i vododelnice tri morska sliva - Jadranskog,
Crnomorskog i Egejskog. Amerika odatle može da kontroliše tri mora,
Koridor 10 i centralnu Moravsko-vardarsku udolinu, odnosno „Preševsku
dolinu“ - kaže Ilić.
- Kada bude završen deo trase Koridora 8 koji prolazi kroz Albaniju, i
Kosovo će sa putnom infrastrukturom kvalitetnijom nego u Makedoniji
imati bolju poziciju. Skoplje će preko Prištine imati bolju vezu sa
Tiranom i Dračom nego preko Ohrida. Kako su Albanci ustupili Kosovu luku
Drač, logično je da se Skoplje okrene ka Prištini. Time se ostvaruje
jedan strateški cilj Albanaca. Preko Prištine, koja će se geografski
naći u centru, povezaće se Kosovo, zatim „južno Kosovo“, kako sve češće
nazivaju zapadnu Makedoniju, „istočno Kosovo“, odnosno „Preševska
dolina“ i Albanija. Jedino izgradnjom Koridora 10 smanjiće se
geostrateški značaj Kosova - smatra Ilić.
Srbija, prema rečima našeg sagovornika, što pre mora da kupi luku Bar i
završi put do Crne Gore.
- Ali, u interesu je kosovskih Albanaca da se s ovim odugovlači i da
Srbija i Crna Gora budu u svađi kako bi se oslabile pozicije Beograda.
Za to vreme luka Drač, u kojoj se ubrzano izvode radovi, potisnula bi u
drugi plan barsku luku - upozorava Ilić.
Ipak, nije sve tako crno kao što izgleda. Ilić kaže da se slamka spasa
vidi u interesu Italije i Turske za Srbiju.
- Postoji regionalni interes Italije, jer je Srbija važna tačka na
koridoru južnog toka. Prošle godine je izvoz robe iz Italije u Rusiju
skočio za 60 odsto, a Rim svoj put do Moskve vidi preko Srbije. Tu je i
veza sa Grčkom. S druge strane, postoji interes Turske da gradi puteve u
Sandžaku i izgradi autoput do Bara. Turcima je bitan južni tok, a on
zaobilazi Albaniju, pa je to spas za Srbiju - zaključuje Ilić.
Preplitanje interesa
Koliko je Koridor 8 značajan Evropi možda najbolje pokazuje Sporazum o
investicijskom planu koji je 18. septembra 2003. godine potpisan u
italijanskom gradu Bari između zemalja učesnica u ovom projektu i
Evropske investicione banke o kreditu s rokom otplate od 35 godina.
Interes od ovog koridora imaju i Turska, Makedonija i Bugarska. Turska
će imati bolju vezu s Jadranskim morem, i manje problema s Grčkom, kao i
Makedonija, dok bi Bugarska lakše trgovala sa Zapadom. Gde je tu Srbija,
na čije turiste Albanija sa svojim prelepim čistim plažama na Jadranskom
i Jonskom moru, brojnim prirodnim lepotama i kulturno-istorijskim
spomenicima računa?
Ekonomski analitičar Nenad Vasić ističe da Srbija ima velike šanse ako
na vreme završi radove na Koridoru 10.
- Značaj Koridora 10 je utoliko veći kada se uzme u obzir da se jedan
njegov krak, idući preko Merdara i Niša ukršta u mrežu panevropskih
koridora. Preko Koridora 10 Srbija će se preko Zagreba, LJubljane i Beča
povezati sa Salcburgom, dok dolinom Morave i Vardara jedan krak vodi ka
Sredozemlju, a drugi ka Crnom moru. Ukoliko kupimo luku Bar, imaćemo ne
samo izlaz na more, već ćemo se naći i na Jadransko-jonskom koridoru -
kaže Vasić i dodaje da je Srbija u prednosti nad susedima jer joj je
prilikom podele koridora pripala „žila kucavica“, a od šest panevropskih
putnih pravaca na Balkanu direktno je uključena u dva.
Ali, tu prednost treba i iskoristiti. Ostalo je malo vremena za
okončanje radova na Koridoru 10 koji mnogi nazivaju „žilom kucavicom“
panevropskih koridora. Srbija mora ozbiljno da uđe u ovu geostratešku
bitku kako ne bi izgubila pozicije stečene pre svega geografskim
položajem koji joj daje centralno mesto. Međutim, i ona ima svoju slabu
tačku - Kosovo i Metohiju koji praktično preseca Koridor 10. I, nimalo
slučajno, upravo na tom prostoru je izbila kriza. Kao i kasnije u
„Preševskoj dolini“.
Autor:
Ljiljana Staletović
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
