Žal sa "starim dobrim" vremenima: Hajnc Kesler
Od svih preživelih bivših komunističkih lidera koji su predvodili istočni nemački blok, on je ostao jedini odlučan branilac sistema kojem se služio kao ministar odbrane u vladi zloglasnog Eriha Honekera, poslednje lidera DDR-a. I sada sa 89 godina, u dubokoj starosti Hajnc Kesler žali zbog ujedinjenja Nemačke i zbog toga što Berlin više ne deli zid i žica. Zbog svojih ubeđenja Kesler je čak isključen iz članstva Partije demokratskog socijalizma, stranke naslednice istočnonemačke Komunističke partije, koja pokušava da se modernizuje i stvori demokratski imidž. Distanciranju od Keslera doprinele su i optužbe za pokolj ljudi koji su pokušavali da ilegalno pređu u zapadni deo Berlina, jer je pod njegovim patronatom sporovođenja naredba “ubijaj bez upozorenja”. Konkretno, sudske vlasti mu na teret stavljaju ubistvo sedam izbeglica od njih 600 koliko je po nekim procenama ubijeno u pokušaju da napusti Istočnu Nemačku. “Kod nekih krucijalnih pitanja ja ne želim da menjam svoje mišljenje” - kaže on. “Odbijam da žrtvujem komunistička uverenja za ove današnje pomodne političke poglede. Ostajem ideološki veran demokratskom centralizmu i revolucionarnim tekovinama Komunističke partije”. Uprkos tako krutim stavovima Kesler priznaje da su istočnonemački komunistički lideri u poslednjim godina pre rušenja zida “postali arogantni i odsečeni od naroda” “Nije bilo dovoljno kritike i samokritike” - otkriva on. “Bili smo obuzeti osećajem samozadovoljstva, u tu grupu naravno ubrajam i sebe. Prestali smo da brinemo o tome šta ljudi misle”. Rođen 1920 i radničkoj porodici Kesler je već sa 10 godina postao član komunističke omladine. Do 1930. se angažovao protiv nacističke propagande a te godine se uputio za Moskvu zajedno sa ostalim nemačkim komunistima, imao je tek 10 godina. Služio je u Crvenoj armiji a u domovini je, u odsustvu, osuđen na smrt u od strane nacističkog suda. Nakon završetka Drugog svetskog rata vratio se u tada podeljenu Nemačku. “Skandirali smo, da želimo da napravimo pravedniju državu na ruinama nacističke Nemačke” - navodi Kesler. Zajedno sa svojim saborcem Erihom Honekerom bio je jedan od osnivača istočnonemačke omladine Komunističke partije i obojica su za kratko vreme zaradili reputaciju vrsnih vojnika čija je posvećenost komunističkim idealima ne pozanje granice. Ratni drugovi su brzo napredovali u partijskoj i državnoj hijerarhiji i 1986. Honeker je kao lider Istočne Nemačke imenovao Keslera za ministra odbrane. Kaže da se veoma dobro seća noći kada je zid srušen i navodi da mu je i dalje “muka” od tog datuma. “Da, čuo o toj novoj slobodi koju ljudi u Istočnij Nemačkoj uživaju. Ali kako vi definišete slobodu? Milioni ljudi u Istočnoj Evropi oslobođeni su posla koji im donosi hranu na sto, oslobođeni su takođe bezbednosti na ulicama, oslobođeni su zdravstvene zaštite i socijalne sigurnosi” - navodi Kesler i nastavlja. “Ono što se dešava u zemljama bivšeg Sovjetskog saveza je katastrofa. Čak i bez idealizma koji su ranije posedovali mora se priznati da in je danas mnogo gore nego ranije”. Na pitanje o zloglasnoj tajnoj policiji Štazi, Kesler tvrdi da mnoge iznete stvari nisu bile istinite ali i navodi da se takvi navodi mogu pripisati bilo kojoj tajnoj policiji na svetu;“Njihov posao je bio rad sa ljudima koji bili pretnja državnom suverenitetu i nezavisnosti. To je ono čime su se oni bavili.” Nekadašnji minsitar odbrane DDR-a kaže da osuđuje pucanje u ljude koji su želeli da pređu granicu ka zapadu ali i dalje smatra da je Berlinski zid služio “svojoj svrsi”. “Dok je zid stajao bilo je mira. Danas ne postoji ni jedno mesto koje nije opasno za život. Istočna Nemačka je bila divna zemlja u poređenju sa ovim danas” - konstatuje Kesler http://www.e-novine.com/svet/svet-licnosti/31995-Dok-bilo-zida-bilo-mira.html
