http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=162421&title_add=Korak%20ka%20federaciji&kword_add=kostunica%2C%20vojislav%20kostunica
Korak ka federaciji
Dr Vojislav Koštunica,
11.11.2009 20:59:48
Donošenje Statuta Vojvodine posle novog Ustava Srbije iz 2006. godine
trebalo je da predstavlja prvi korak u postupku pravnog uobličavanja
pokrajinske autonomije. To je trebalo da bude čisto pravno pitanje. Pod
uticajem spoljnih pritisaka i što autentičnog, što kalkulantskog
separatizma u Demokratskoj stranci, nešto što je trebalo da bude pravno
pitanje premetnulo se u ozbiljno državno pitanje. Do toga se došlo pre
više od godinu dana usvajanjem Predloga statuta u Skupštini Vojvodine, a
zatim i nedavno Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine.
Tako, umesto da definiše autonomiju Vojvodine u okviru važećeg Ustava
Srbije, sadašnja vlast tu autonomiju određuje izvan, odnosno znatno šire
od utvrđenog ustavnog okvira, darujući Vojvodini kao jedinici
teritorijalne autonomije u okviru države Srbije elemente državnosti,
pretvarajući je u državu u državi.
Sve ovo potvrđuje davanje više od stotinu novih nadležnosti koje moraju
pratiti ustupanje novih prihoda Vojvodini. A posebno zabrinjava, kada je
reč o pravu na referendum, moguće tumačenje da se radi o zasebnom
teritorijalnom integritetu Vojvodine u odnosu na Srbiju. Ali, da stvari
pojednostavimo. Šta će sutra za građane Srbije značiti vest da se
predsednik Vlade Vojvodine sastao sa predsednikom Vlade Srbije, kako se
po novom Statutu naziva dosadašnji predsednik Izvršnog veća Vojvodine?
Kako će odjeknuti vest da je u predstavništvu Vojvodine u Briselu
predsednik Vlade ili drugi zvaničnik Vojvodine potpisao međuregionalni
sporazum? Da li će ambasador Srbije makar kao gost prisustvovati ovom
svečanom činu? Tako se naočigled građana Srbije postepeno i sve manje
prikriveno stvara nova država.
Naravno, nova država Vojvodina mora da ima i svoj poseban identitet,
makar i veštački, makar i od juče. Zato je tu i posebna, Vojvođanska
akademija nauka i umetnosti. Srbija je i svetu prepoznatljiva po svom
ćiriličnom pismu, ali to je za naše severne separatiste bio razlog više
da novi vojvođanski identitet grade i na latiničnom pismu. Tako su po
novom statutu upravo Vlada Vojvodine, međunarodna predstavništva,
Vojvođanska akademija nauka i umetnosti i latinično pismo postali bitne
simbolične i uporišne tačke za postepeno pravljenje države u državi.
Najtvrdokornijim piscima Statuta Vojvodine ni sve ovo nije dovoljno. Oni
bi i dalje i više. Sadašnji Ustav Srbije nije po meri njihovog statuta,
pa Ustav treba promeniti, odnosno zameniti novim. Stvari treba postaviti
na glavu. Ustav Srbije ima da bude u skladu sa Statutom Vojvodine, a ne
obrnuto.
Srbija se poodavno suočava sa albanskim separatizmom. Uzroci albanskog
separatizma su stariji, teži, složeniji. Ali stvaranje novog
vojvođanskog separtizma ne samo da nema nikakvog dubljeg osnova, nego
predstavlja nasilno razdvajanje živog državnog organizma. Istog dana
kada je u Beogradu slavljeno rušenje Berlinskog zida i izgradnja
ujedinjene Nemačke, započelo je uspostavljanje vojvođanskog zida na Savi
i Dunavu, odnosno razgradnja Srbije.
Sve u svemu, u ustavnom, političkom i funkcionalnom smislu Predlog
statuta Vojvodine i naknadno pripremljeni Zakon o nadležnostima
predstavlja vraćanje Srbije u status paralizovane poludržave. To je
korak u pravcu federalizacije, odnosno razgradnje Srbije po uzoru na
ustavni sistem iz 1974. godine, sa svim mogućim zamislivim i
nezamislivim pogubnim posledicama po razvoj podjednako i Srbije i
Vojvodine. Suprotno temeljnim načelima pravne države ovde je više nego
jasno da je reč o podređivanju državnog interesa partijskom interesu
vladajućeg konglomerata. Samim time, to je i korak u pravcu razobručene
pravne samovolje po uzoru na nekadašnjeg neprikosnovenog vođu koji će,
između ostalog, ostati zapamćen i po poruci da se zakona, odnosno prava
ne treba držati kao pijan plota.
Zasad najšira javnost nemo i u neverici gleda na rađanje novog
separatizma. Kao da još postoji nada da to ipak nije separatizam i da se
vlast nije okrenula protiv sopstvenog naroda i sopstvene države.
Nažalost, i 1974. bilo je nešto od slične atmosfere, osim velikih i
časnih izuzetaka. Zato su Srbija i ceo srpski narod najtežom cenom
platili Ustav iz 1974. godine. Sadašnji Statut Vojvodine samo je
naslednik takvog antisrpskog ustava. Još ima vremena da se odlučno
podigne glas protiv razbijanja Srbije i da narodni poslanici preuzmu
stvar u svoje ruke i odbace ovaj separatistički akt.
------------------------------------
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
