KOLIKO JE KOŠTALA SVAKA CIGLA U BERLINSKOM ZIDU
petak, 20 novembar 2009 13:36 Rajko DOSKOVIĆ
Vlada Nemačke ponudila je Rusiji 60 milijardi dolara za izmeštanje sovjetskih
vojnika iz Istočne Nemačke, ali su tadašnje vlasti Rusije uputile kontrapredlog
i zatražile 14 milijardi. Neverovatno!
Pad Berlinskog zida mogao je Rusiji doneti i izvanrednu političku korist, ali i
brdo para. Međutim, kao i obično, niko o tome tada nije razmišljao.
Ludvig Holzen je u sovjetskoj vojnoj bazi u Istočnoj Nemačkoj kod Magdeburga,
tri decenije radio kao vozač teretnjaka. Dovozio je hleb u bazu. Sada je u
penziji. I on, kao i mnogi penzioneri iz sovjetskih vremena, uveče sedi u
dvorištu igrajući sa kartama različite igre, koje su ih naučili Rusi.
„Ranije se ceo naš gradić hranio iz te baze“, seća se on. „Kao debili su vaši
vojnici i oficiri kupovali sve što se ovde prodavalo, čak i iznošene stvari,
kako bi ih slali kući, u Rusiju. A sada dve moje unuke rade kao konobarice u
Hamburgu, nema posla kod nas. Vlasti su nam govorile: 'Rusi će otići, ovde ćemo
otvoriti kazino'. Ispostavilo se, međutim, da u kazino nema ko da ide. Sada se
u bazi nalazi logor za nelegalno useljene građane iz Somalije.
NIKO NIJE PLATIO NI GROŠA Pre dvadeset godina (9. novembra 1989. godine) pao je
Berlinski zid. Vlada SSSR je odbila da vojskom uguši demonstracije naroda, na
šta ih je pozivao diktator Erih Honeker. Ubrzo potom, 1994. godine, Rusija je i
sasvim povukla iz Istočne Nemačke svoju Zapadnu grupaciju vojske od 370 hiljada
ljudi. U svom povlačenju su toliko žurili da su se 25-ta i 32-ga tenkovska
divizija obrele u otadžbini na čistoj ledini: ljudi su živeli u improvizovanim
objektima, spavali na podu. Danas prosto ne možemo da verujemo da smo zbog pada
Berlinskog zida mogli zapasti u takve teškoće umesto da od toga imamo neslućene
koristi.
„Rukovodstvo Zapadne Nemačke bilo je na velikim mukama“, priča bivši partijski
funkcioner Hans Obervalde, sada penzioner u Drezdenu. „Pravnici obaveštajne
službe BND su objasnili da Rusija sada ima pravo da zatraži isplatu vojnih
reparacija, koje nije platila Istočna Nemačka. Međutim, SSSR je ćutao, a pare
bez traženja niko nije doznačavao. Iako su se sredstva već tada merila
milijardama dolara.
I zaista, reparacije, novčane kompenzacije za razaranja koja su hitlerovske
snage počinile u SSSR, naplaćivane su od Istočne Nemačke samo pet godina, da bi
od 1. januara 1954. godine obustavljene na „neodređeno vreme“. Sovjetski Savez
je i sam počeo pružati ekonomsku pomoć Istočnoj Nemačkoj – gradio je objekte,
fabrike i zavode. Kako su naglašavali u Glavnoj trofejnoj upravi još za vreme
Nikite Hruščova, Istočni Nemci su Sovjetskom Savezu nadoknadili otprilike
trećinu sredstava koja su bili dužni. Uz to, prema konferencijama na Jalti i u
Potsdamu SSSR je preko saveznika trebalo da dobije svoj deo i od Zapadne
Nemačke. I niko nije platio ni groša, a to pitanje posle ujedinjenja Nemačke
niko nije postavljao kako se ne bi uvredili pouzdani partneri.
„Nije teško optužiti Zapad što je iskoristio takvu situaciju“, kaže istoričar
iz Minhena Aleksandar Kiršman. „Ali ako se čine beskonačni ustupci, nekako to
pređe u naviku i očekuje se da će oni biti činjeni uvek. Pretpostavljalo se da
je za povlačenje vojske iz Istočne Nemačke trebalo između 15 i 20 godina. A sve
je urađeno munjevito. Vlada Nemačke je ponudila da za 60 milijardi dolara (!)
uredi smeštaj sovjetskih vojnika, ali su tadašnje vlasti Rusije uputile
kontrapredlog i zatražile 14 milijardi. Zašto je za četiri puta umanjena suma
koju su Nemci ionako nudili? Tu nema nikakve logike. Verovatno su u Moskvi
računali da će tako poboljšati odnose sa Zapadom. Rezultatu je bio da se
sovjetska armija smrzavala na ledini jer nije bilo para da joj se podigne krov
nad glavom.
MANGUP REKAO, MANGUP URADIO Pare nisu bile poslednja stvar u tom pitanju, ali
nisu bile ni glavna. U medijima se više puta pojavljivala informacija da je
sovjetska vojska iz Istočne Nemačke povučena „na časnu reč“ zapadnih država,
koje su obećale da neće širiti NATO na Istok. Ako je suditi prema lideru
bosanskih Srba Radovanu Karadžiću, onda usmena obećanja Zapad olako daje, ali
ih i olako negira. Karadžiću su, tobože, obećali da ga neće dirati ako se
povuče iz politike. Posle hapšenja i utamničenja u Hagu, Zapad je izjavio da
takvog dogovra nije ni bilo. Ista je stvar i sa NATO. Ali ovde su krivi ruski
političari, koji su sa dečjom naivnošću naseli na uvreženo pravilo „mangup
rekao – mangup uradio“.
„Pad Berlinskog zida je i Zapadu pričinjavao veliku glavobolju, možda čak veću
nego SSSR“, veruje Hans Obervalde. „Jer sporazum iz 1957. godine o razmeštanju
sovjetske vojske u Istočnoj Nemačkoj, makar se zvao privremenim, nije imao
datum okončanja. Sovjetska vojska posedovala je u Nemačkoj i rakete srednjeg
dometa. Nemačka je rizikovala da se pretvori u zemlju sa ruskim nuklearnim
oružjem u samom srcu NATO. Prirodno, od SSSR su svi očekivali političke i
ekonomske zahteve. Ali, na čuđenje Zapada, to se nije dogodilo: Rusi su sve
ostavili bez bilo kakvih uslova. Rezultate takve popustljivosti možete videti
danas – NATO je na ruskim granicama.
Sada je pomalo moderno osećati nostalgiju za socijalizmom, ali ni malo ne
žalimo zbog pada Berlinskog zida. U tom trenutku vlast ostarelih generalnih
sekretara u Istočnoj Evropi već se klimala; dovoljno je bilo gurnuti prstom pa
da se sruši. Tako se više nije moglo živeti. Međutim, nema ničeg lošeg u tome
da se poštuju interesi svoje zemlje. SSSR, a potom i Rusija, pretrpeli su
ogromnu štetu. Zaista su želeli da budu prijatelji sa Zapadom. Ali evo, prošlo
je od tada već dve decenije, a od prijateljstva ni traga.
Koliko košta cigla Berlinskog zida
* SSSR nije dobio oko 20 milijardi dolara za reparacije od Istočne
Nemačke, budući da je njihova naplata obustavljena 1. januara 1954. godine.
* SSSR nije dobio ni oko 15 milijardi dolara od saveznika, koji su se na
konferenciji u Potsdamu obavezali da će taj novac naplatiti od Zapadne Nemčke i
doznačiti ga SSSR-u.
* 46 milijardi dolara (uzimajući u obzir inflaciju, to je danas suma od
oko 60 milijardi) trebalo je da SSSR naplati za povlačenje svoje zapadne
armijske grupacije iz Istočne Nemačke. Rusija se dobrovoljno odrekla te sume.
* Oko 25 milijardi dolara iznosila je sovjetska pomoć za obnovu razorene
vojne industrije Istočne Nemačke. Ta pomoć pružena je bez naknade.
* Nepoznata je, ali je veoma visoka suma novca koji je Rusija potrošila
za jačanje svojih granica i razmeštanje novih vrsta naoružanja u pograničnim
zonama pošto su zemlje Istočne Evrope i Baltika stupile u NATO.
* Ukupno: radi se o sumi od najmanje 106 milijardi dolara.
Izvor Argumenti i fakti, Moskva
http://standard.rs/vesti/41-svet/3415-koliko-je-kotala-svaka-cigla-u-berlinskom-zidu-.html
