ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ГОСПОДИН ПАВЛЕ (1914 - 2009)
Text Box: Одлазак патријарха, повратак свеца
„Од нас зависи хоћемо ли бити људи или нељуди”, говорио је. Влада Републике
Србије прогласила је тродневну жалост поводом његове смрти. Мада, жалило би се
и без тога. Јер, био је савест српског народа
<http://www.ilustrovana.com/2009/2653/01-01-velika.jpg>
http://www.ilustrovana.com/2009/2653/01-01.jpg
(клик за увећање)
Конзилијум лекара Војномедицинске академије у Београду издао је саопштење да је
15. новембра 2009, у 10.45, после готово две године лечења, преминуо патријарх
Павле. Још и да је предао душу свом Господу у сну. Вест је изненадила и
растужила све људе добре воље: почивши патријарх поживео је деведесет пет
година, али су се сви надали да ће се здрав и опорављен вратити на трон светог
Саве, на ком је пре две деценије устоличен као 44. поглавар Српске православне
цркве.
Рођен је као Гојко Стојчевић на Усековање (11. септембра) 1914, у славонском
селу Кућанци, код Доњег Михољца, где су се његови преци, ко зна кад, доселили с
југа Србије. Остао је сироче у раној младости: отац му се вратио из Америке
када су малом Гојку биле тек три године, да умре код куће од туберкулозе коју
је онде зарадио.
Мајка се коју годину касније преудала, али је убрзо и она преминула, па су њега
и брата обасуле љубављу и отхраниле тетка и бака.
Био је слабашан и ситне грађе па су му, испричао је у перо нашем колеги Јови
Јањићу, једном приликом чак свећу запалили, мислећи да је умро. Није био за
сеоске послове, па је одлучено да оде код стрица у Тузлу и тамо настави
школовање.
Причао је о том времену много: “Живели смо на периферији Тузле, а преживели смо
захваљујући једној крави, коју смо сви били дужни, чак и науштрб школе и учења,
да водимо на испашу. Стриц је био строг, али праведан: све нас је ишколовао,
сви смо завршили неки факултет, појединци су и докторирали.”
Био је добар ученик, миран, држао се књиге, сећа се његова братаница Надежда
Кнежевић. А волео је и у хору да пева. Имао је добар слух и још бољи глас.
Дешавало се да увече заспи а не прочита молитве. Онда би имао немирне снове.
Тетка би га будила да се помоли и онда би настављао да мирно спава. Нижу
гимназију завршио је у Тузли, дружећи се с потоњим великим писцем Мешом
Селимовићем, а вишу у Београду, где је и матурирао. Школовање је наставио у
сарајевској Богословији. Упоредо је уписао и медицину јер се спремао да буде и
свештеник и лекар, “да лечи и душу и тело”.
NASTAVAK TEKSTA: http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2653&tekst=01
<<image001.png>>
<<image002.jpg>>
