Na prošlom Saboru SPC suprotstavljeni stavovi dominirali Mlađe vladike za lustraciju i u Crkvi
Autor: Ekipa „Blica“ | Foto:A.Dimitrijeić | 16.11.2008. - 00:02 Na marginama ovogodišnjeg jesenjeg zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora SPC, grupa vladika, mahom mlađih, pokrenula je pitanje lustracije episkopskih redova, saznaje „Blic nedelje“. Grupa vladika smatra da je neophodno temeljito „očišćenje“ ne samo od eventualnih saradnika tajnih službi, već i onih arhijereja čiji politički angažman, ali i ljubav prema novcu otežavaju neophodne promene u Crkvi. Ovaj Sabor ostaće upamćen po suprotstavljenim stavovima vladika. Najjednostavnije rečeno, izbor novog patrijarha pratile su zakulisne radnje pojedinih vladika, koje su dovele i do sukoba među bliskim arhijerejima. Prema saznanjima „Blica“ iz patrijaršijskih krugova, grupa episkopa založila se da, ukoliko se ne srede odnosi do majskog Sabora, pokrene i zvaničnu raspravu o lustraciji na zasedanju. Kako kaže naš sagovornik, deo vladika smatra da je sadašnji Sabor i konačno pokazao da su neophodne promene i da se lustracija pokreće kao ozbiljno pitanje uglavnom kod mlađih episkopa koji žele neideološku Crkvu. Imena nisu pominjana Međutim, neke starije vladike strahuju da se otvori ovo pitanje i zato ne žele mlađeg patrijarha. – Mladi episkopi hoće Crkvu bez politike, nacionalizma. Ne žele interesne klanove, već Crkvu koja bi se bavila duhovnim izgrađivanjem naroda i pomogla mu da se suoči sa svim savremenim problemima. Neki kompromitovani stari arhijereji imaju poseban problem kada je reč o izboru patrijarha. Oni nastoje da idu nasigurno, da dobiju svog kandidata kako se ništa u Crkvi ne bi menjalo. Zato su i bili izričito protiv da se usvoji lični zahtev patrijarha iako niko nije osporio njegovu autentičnost – kaže „Blicov“ sagovornik. Prema saznanjima našeg lista, kada su vladike govorile da će se „ispostaviti da je lustracija na izvestan način neophodna“, nisu nikoga konkretno imenovale. Na pitanje koje bi to vladike podlegle lustraciji, naš sagovornik odgovara: „One koji crkveni konzervativizam povezuju s ideologijama i populizmom“. Iako je Crkva najmanje transparentna institucija, u javnosti su se neke vladike već „istakle“. Jedan od najisturenijih je vladika mileševski Filaret. Poznat kao najradikalnije angažovan. U SPC je javna tajna da je postao vladika zahvaljujući švercu za bosanske Srbe preko Drine za vreme Miloševićeve blokade, ali i da je završio Teološki fakultet za dva meseca. Nezvanično se u Crkvi navodi i da je „taj lobi“ danas povezan s desničarskom organizacijom poput „Obraza“. Pre nekoliko dana saradnja s „Obrazom“ pripisana je i banatskom vladiki Nikanoru. U SPC kažu da „Nikanor banatski vodi subverzivni rat protiv Sinoda i podriva vladiku braničevskog Ignjatija“. Desničarske organizacije izazivaju u Šumadijskoj i u Žičkoj eparhiji probleme po nalogu konzervativnih vladika sa ciljem da kompromituju episkope koji se zalažu za savremeniju SPC. – Jednostavno, deo vladika ne želi da crkva i dalje ima probleme zbog hipoteke prošlosti. Stare kompromitovane strukture su problem za SPC da krene napred i da očisti svoj duhovni lik nakon godina političkog lutanja – kaže naš sagovornik, koji ne želi da mu navodimo ime. Neki radili za Udbu Deo vladika bio je u tesnoj vezi s Miloševićevim režimom. Niko ne može sa sigurnošću tvrditi kada je i ko radio za tajne službe, ali je poznato da su neki, primera radi iz Republike Srpske, pomenuti u objavljenim knjigama o „saradnicima Udbe“ za koje autor tvrdi da su zasnovane na verodostojnim dokumentima. Jednom od njih navedeno je konspirativno ime Pablo. Može se samo naslutiti kakav je osećaj kod politički obojenih vladika izazvao, na primer, poziv vladike zahumsko-hercegovačkog Grigorija upućen Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću da se predaju. Neprirodne veze Vladike su uspostavile i različite veze, za koje bi se na prvi pogled moglo reći da su nelogične. Ali, spoj starijih vladika sa ultradesnim i raskolničkim sajtovima je stvarnost. Za sajt novinar.de i ihtus se vezuje bosanski lobi, i na njemu se vodi kampanja protiv vladika Irineja, Ignjatija, Amfilohija, Grigorija i Atanasija koji žele da izvrše preobražaj duhovnog i liturgijskog života u Crkvi. Verski analitičar Živica Tucić kaže za „Blic nedelje“ da je u društvima koja prelaze u demokratiju uvek važno, iako veoma osetljivo, pitanje lustracije. – Ona mora da obuhvati sve segmente društva, takođe i Crkvu. Crkva je u represivnim režimima predmet posebne pažnje, protivnik vladajuće ideologije. Vlasti su želele da imaju kontrolu u meri u kojoj je to moguće. Nema razloga da mislimo da tako nije bilo i kod nas. Potrebno je i imati u vidu stepen kolaboracije i njene povode. Katkada je nuđeno da će se sve uraditi da neki monah ili vladika postigne veći položaj. Poznato je da su protiv nekih vladika vođene medijske kampanje (tadašnjeg sremskog i žičkog) o navodnim gresima jer su odbijali saradnju – kaže Tucić. On kaže da je u Srbiji sada teško ma šta dokazati za raniji period. – Tajne arhive nisu dostupne kao u Poljskoj, Nemačkoj, Bugarskoj. Ni u Rusiji nisu otvorene, tako da se neke sumnje da su i danas na visokom položaju arhijereji koji su sarađivali sa tajnim službama i imali nadimke neće skoro rasvetliti – dodaje Tucić. Naš sagovornik ističe da nije sasvim korektno iz današnjeg ugla presuđivati o nekome u prošlosti i da treba imati u vidu ceo kontekst, društvenu atmosferu i represiju. Lustracija u Rusiji i Bugarskoj Jedan od prozvanih da je sarađivao sa tajnom službom je i ruski patrijarh Aleksej Drugi. On je negirao optužbe da je bio KGB saradnik pod pseudonimom Drozdov i to proglasio za fabrikaciju Estonije protiv Ruske crkve. Međutim, on je priznao da su pravljeni kompromisi sa komunističkim vlastima. U Bugarskoj je zbog saradnje sa tadašnjim komunističkim službama došlo i do raskola. U Rumuniji je mitropolit temišvarski pred javnost izneo da je bio kolaborant Sekuritatea i da je kriv za sudbinu, ne i smrt, nekih sveštenika. – To je primljeno k znanju, ostao je do danas mitropolit. Za još neke episkope Rumunije objavljeno je da su sarađivali, ali oni nisu želeli to da potvrde – kaže Živica Tucić, verski analitičar. On dodaje da su najdrastičniji slučajevi u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj. „Tamo je uostalom proganjanje crkve bilo daleko intenzivnije nego kod nas“, kaže Tucić. – Daroviti teolozi, kada su želeli da dobiju pasoš kako bi dalje studirali ili doktorirali na nekom od papskih univerziteta ili fakulteta u Rimu, nisu mogli da dobiju dozvolu dok nisu potpisali „ugovor o saradnji“. Dok su neki bili vrlo „revnosni“, drugi su „otaljavali“, važno im je bilo samo da izađu iz zemlje. Hipoteka ih progoni. Neke crkve žele da klerici sami kažu šta su radili, i ako nije sa velikim posledicama, spremne su da „pređu“ preko toga – ističe Tucić. http://www.blic.rs/temadana.php?id=65684
