Politika opet u ekonomiji Nemcima EPS kao Rusima NIS
Autor: Vladimir Spasić | Foto:S.Maričić | 22.11.2009. - 00:01 Posle prodaje Naftne industrije Srbije bez tendera, država sličnu praksu koristi i u poslovima koji bi mogli da dovedu do privatizacije Elektroprivrede Srbije. EPS je u trenutku kada su u toku dva velika tendera za gradnju elektrana potpisao s jednim od učesnika na njima, nemačkom firmom RWE, Memorandum o razumevanju o gradnji elektrana u Srbiji i Republici Srpskoj. Dokument je potpisan tokom posete predsednika Borisa Tadića Nemačkoj. Memorandum se odnosi na gradnju hidroelektrana na Dunavu, Velikoj Moravi i Drini, ukupne snage 3.000 megavata i vrednosti više od pet milijardi evra. Mnogi će porediti ovaj Memorandum i međudržavni Sporazum o saradnji Srbije i Rusije u oblasti nafte i gasa, kojim je dogovorena prodaja 51 odsto akcija NIS-a. Sve ono što se prebacivalo bivšim vlastima sada se može reći i za sadašnju. A šta predviđa Memorandum? Na početku treba reći da nije reč o obavezujućem ugovoru, već o klasičnoj formi u kojoj dve strane izražavaju zainteresovanost da obave određene poslove. EPS je potpisao više takvih dokumenata, ali nijedan nije pominjao konkretne i velike projekte kao ovaj s Nemcima. Ali ovaj je potpisan sa jednim od kandidata iz uže konkurencije na tenderu za gradnju trećeg bloka u TENT-u B, snage 700 megavata. Tender je već uveliko u toku, a procenjena vrednost ovog posla je 800-900 miliona evra. Da li će sada ostali konkurenti ozbiljno nastaviti da se bore za ovaj posao? Memorandum se u delu Drine odnosi na projekat „Gornja Drina“, gradnju četiri hidroelektrane vrednosti pola milijarde evra. Elektroprivreda Republike Srpske i EPS već su formirale zajedničko preduzeće, a nekoliko stranih kompanija je želelo da bude partner srpskim elektroprivredama. Projekti reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“ i energetskog i privrednog iskorišćenja Velike Morave su „na dugom štapu“, odnosno potrebno je uraditi još dosta analiza pre gradnje. Ipak, zašto se vezivati za jednu stranu. Ministarstvo energetike je pre samo nedelju dana saopštilo da su za „Đerdap 3“, moguće snage i 2.500 megavata, zainteresovane ruske, evropske i korejske kompanije. Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da je sadašnja vlast povukla ovakav potez ohrabrena prodajom NIS-a ispod žita. „Teško je proceniti s ekonomske tačke da li je reč o povoljnom aranžmanu jer je sve urađeno bez javnosti, konkurencije, tendera“, objašnjava Kovačević. Šteta je, dodaje on, što se u čisto ekonomske stvari meša politika. Iz toga, navodi, obično ne izađe mnogo dobrog. Treba podsetiti da je nemačka kompanija već jednom probala da na mala vrata uđe u EPS. U 2005. godini dokument je bio pred potpisivanjem, ali DSS je bio protiv. U nacrtu memoranduma je pisalo da je RWE razgovarao sa članovima vlade „sa krajnjim ciljem da u budućnosti postane preferirani strateški partner“ EPS-a. Navedena je i gradnja novih elektrana, i to „Kolubare B“ i „Južne Srbije“, na granici sa Kosmetom. Istina, i Rusi su početkom prošle godine probali nešto slično, ali nije im uspelo iako je tadašnje rukovodstvo EPS-a bilo iz DSS-a. Sada su na čelu EPS-a kadrovi DS-a. Uvlačenja politike u dogovor s ruskim „Gaspromom“ i nemačkom firmom RWE ne mora, prema mišljenu stručnjaka, obavezno da dovede do loših rezultata za Srbiju. Naprotiv. Oni smatraju da je reč o velikim partnerima i projektima koji će doneti mnogo dobrog, ali naglašavaju da je konkretizacija poslova s „Gaspromom“ pokazala da je srpska strana mogla da prođe bolje, da dobije više para za 51 odsto NIS-a, veće investicije, podjednak udeo u zajedničkom preduzeću za gasovod “Južni tok“ i skladište gasa Banatski Dvor. Istočna Evropa cilj Nemački RWE odlučiće o tome da li će i koliko investirati u izgradnju hidroelektrana u Srbiji nakon izrade studija izvodljivosti za projekte na Dunavu, Velikoj Moravi i Drini, rečeno je Beti u RWE. Predstavnica za medije RWE Anet Urbacka rekla je da potpisivanje Memoranduma omogućava da uskoro počne izrada studija kojima će se utvrditi koji su projekti na tri planirane lokacije najprihvatljiviji. Nemački ekonomski analitičari navode da je RWE strategiju rasta usmerio prema istočnoj Evropi. Bez komentara U kabinetu predsednika Srbije nisu želeli da komentarišu Memorandum i uputili su nas na Vladu Srbije. Ali u Ministarstvu energetike i EPS-u takođe nije bilo komentara. Posle potpisivanja Memoranduma, Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a, izjavio je Fonetu da ukupna vrednost svih tih projekata u konačnom obimu, jer je to dugotrajan proces, prevazilazi pet milijardi evra. On se nada da će realizacija ovih projekata, pre svega izrade studija i analiza, početi već ove godine http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=121771
