Krah Dubaija opomena Evropi
Grčka, Španija, Portugalija, Baltičke zemlje... na udaru špekulacija o neizbežnom ekonomskom poniranju i mogućem bankrotu sa nesagledivim posledicama po budućnost EU Kriza već uveliko preti: sa ulica Atine (Foto AFP) Šokirani iznenadnom dužničkom krizom Dubaija, najlukaviji berzanski špekulanti Zapada ovih dana uveliko razrađuju zloglasnu kladionicu na štetu jugoistočnog krila EU. Vodeći hedž-fondovi na Volstritu: „Balestra kapital”, „Hejman kapital partners”, „Nort aset menadžment” i „Pivot kapital menadžment” tipuju da će u sledećoj godini dana „niz država iz globalne finansijske krize izaći u mnogo gorem stanju od drugih”, prenosi američki „Volstrit džornal”. Trenutno su najbliže finansijskom bezdanu nesagledivih posledica po unutrašnje i evropsko ustrojstvo Grčka, Španija, Irska, Portugalija, Baltičke države kao i dobar deo centralne Evrope, procenjuju, spekulativni hedž-fondovi ali i uticajne kreditne agencije čije mišljenje ima presudan značaj za međunarodni finansijski rejting zemalja i kompanija... Posle Dubaija sledeće gorko razočaranje za međunarodne investitore nije među petrobogatašima Srednjeg istoka, već među prezaduženim državama na periferiji Starog kontinenta. „Finansijska kriza ogromnih razmera tiho buja na istoku Evrope: Bugarska, Mađarska i Baltičke zemlje rvu se sa basnoslovnim spoljnim dugom koji daleko nadilazi njihov ukupan bruto društveni proizvod. Avet mogućeg finansijskog kolapsa ceri se i drugima na jugu Evrope. Da bi servisirala spoljni dug, Grčka iduće godine treba negde da pozajmi 47 milijardi dolara: gde će Atina naći poverioce ako se zna da javni dug Grčke danas premašuje 135 odsto bruto društvenog proizvoda, dok je njen budžetski deficit od 12,7 odsto najveći u evrozoni, pita se američki magazin „Njusvik”. Međunarodnoj berzansko-medijskoj prozivci jugoistoka Evrope umnogome su ovih dana doprinele kreditne agencije. Analizirajući zbirku dostupnih finansijskih pokazatelja, čuveni „Fič” snizio je rejting Grčke, prvi put u poslednjih 10 godina, na takozvani BBB, što je inače najniža poslovna ocena za bilo koju zemlju članicu evrozone. Rivalska kreditna agencija „Standard and Poor” dodelila je istovremeno Španiji i Portugaliji „negativnu poslovnu ocenu” i podbola novu bežaniju globalnih investitora sa juga EU. Porozna fiskalna politika prethodne grčke vlade, ogroman državni dug, izdašna izdvajanja u penzione fondove, politička nestabilnost, finansijska nedisciplina... doveli su Grčku na ivicu bankrota: nevolje egejske članice briselske familije mogle bi ugroziti finansijsko ustrojstvo EU... sluti britanski „Dejli telegraf”. Upozorenje grčkog ministra finansija Jorgosa Papakonstantinua da „Grčka nije novi Dubai ... i da će vlada u Atini učiniti sve neophodne korake da snizi budžetski deficit na 9,1 odsto u 2010. godini, da zamrzne zapošljavanje u javnom sektoru, pooštri fiskalnu politiku, snizi primarnu javnu potrošnju...” nije ovih dana uspelo da ubedi berze. Berzanski spekulanti ove sedmice drastično su povećali ulog na kladionici da Grčka iduće godine neće uspeti da otplati svoje obaveze prema spoljnim poveriocima na vreme i da će eventualno morati da se obrati za pomoć Međunarodnom monetarnom fondu. Zebnja u platežnu moć Grčke na međunarodnoj sceni i eventualne posledice egejske dužničke krize razlili su se i po kabinetima Evropske centralne banke. Predsednik nemačke Bundesbanke Aksel Veber upozorio je ove sedmice Grčku da „ima godinu dana da javne finansije dovede u red, u protivnom rizikuje diskvalifikaciju svojih obveznica kao bankarske kolaterale u sistemu Evropske centralne banke”. Prozvana i kritikovana zbog godina lagodnog življenja, koje su istanjile takmičarski duh grčke ekonomije, da li Atina ovih dana trči finansijsko-političku trku čiji su dani izbrojani? „Evropa nema nameru da ostavi Grčku na cedilu. Ono što se događa u jednoj zemlji članici odražava se na sve ostale, pogotovo kada postoji zajednička valuta. Sve zemlje članice EU imaju zajedničku odgovornost prema krizi u kojoj se Grčka našla”, poručila je juče nemačka kancelarka Angela Merkel. Grčki primer odnosa EU prema zemlji u finansijskoj krizi može biti budući test opstanka briselske familije u današnjem sastavu. Tanja Vujić пошаљите <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=new_review&int_itemID=115312> коментар | погледајте <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=115312> коментаре (3) http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Krah-Dubaija-opomena-Evropi.sr.html
