U Hrvatskoj sve više gladnih Autor: Beta
Na vrata narodnih kuhinja svakoga dana kuca sve više Hrvata. Ljudi se obraćaju i centrima za socijalni rad, Karitasu, crkvi, ali ako išta dobiju, ta će im pomoć biti kratkog daha. U Hrvatskoj je siromašna petina stanovnika. Više od 850.000 ljudi je zvanično tako zavedeno, ali ako se tome dodaju desetine hiljada onih koji žive tek crtu iznad granice siromaštva, broj najugroženijih doseže milion, navodi se na sajtu www.net.hr. Socijalnu pomoć prima 43.000 ljudi, ove godine je podeljeno više od 60.000 jednokratnih pomoći, a 30.000 ljudi dobija pomoć za podmirenje troškova stanovanja i ogrev. „Svi su dužni svima, ’živog’ novca ni za lek, preduzetnicima preti propast, radnicima rad bez prebijene kune, čekanja ili na kraju otkaz. Svakoga dana u Hrvatskoj 500 ljudi ostaje bez posla“, navodi isti izvor. Ekonomski stručnjaci već godinama upozoravaju da je broj radnika u privredi jednak broju penzionera i zaposlenih u državnim službama, i da nema spasa bez promene politike, podsticanja ekonomije i kresanja državnih rashoda. Sudeći po državnom budžetu za 2010. godinu, promene neće uskoro doći. Ivica Mudrinić, čelnik Hrvatskog udruženja poslodavaca, kaže da „u trenutku kada se gube radna mesta i pada izvoz, takav budžet predstavlja kontinuitet vladine politike“. A nastavak takve ekonomske politike, smatra on, dovešće do gubitka još 40-50.000 radnih mesta. Stručnjaci prognoziraju da će sledeće godine stopa nezaposlenosti u Hrvatskoj bita jednaka onoj s kraja 90-ih godina. Istovremeno, država će nastaviti da „harači“ i šalje ministra finansija Ivana Šukera u svet za nove pozajmice. Nezaposlenost neumitno raste. U oktobru je bilo registrovano 273.265 nezaposlenih, odnosno 5.4 odsto više nego u septembru i čak 20 odsto više nego u istom mesecu prošle godine. U tih godinu dana broj nezaposlenih porastao je za 45.000. „Situacija će u 2010. godini biti gora nego ove godine kada je kriza udarila jer pomaka neće biti, neke firme koje su sada na izdisaju, ugasiće se, zatvaraće se radna mesta. Očekujemo pad proizvodnje i još težu situaciju“, izjavio je za riječki Novi list Svetislav Džale, funkcioner Saveza samostalnih sindikata Hrvatske (SSSH). To je, prema njegovoj oceni, „katastrofa na državnom nivou, a ništa nije urađeno da se privredi pomogne jer jedino proizvodnja može državu da izvuče iz sadašnje situacije. No, dok se država zadužuje, proizvodnja je puštena da propada, a radnici svakoga dana strepe za plate i posao“, upozorio je Džale. Silvano Hrelja, predsednik Hrvatske stranke penzionra, takođe smatra da će 2010. godina biti teža od 2009. On ukazuje na to da neće biti usklađivanja penzija, da će cene da rastu, kao i nezaposlenost, biće manji priliv doprinosa za penzije a veći pritisak na budžet. „Ne vidim nikakve promene u politici vlade koje bi mogle dovesti do razvoja privrede i zapošljavanja. Vlast koja nas je dovde dovela ne može napraviti zaokret“, smatra Hrelja. „U 2010. godini svetlo na kraju tunela, o kojem blagoglagoljivo priča premijerka Jadranka Kosor, nije na vidiku. Siromaštvo će se povećavati, mnogi radnici ostati bez plata i posla, a najveći promet imaće berze i centri za socijalnu pomoć“, piše Novi list. Iako su mnogi spremni da za sve nedaće krive globalnu recesiju, na nedavnoj tribini SSSH i nemačke Fondacije „Fridrih Ebert“ u Zagrebu čule su se i ocene pojedinih stručnjaka da je 80 posto krize pruzrokovano greškama napravljenim u Hrvatskoj, a tek 20 odsto prelivanjem svetske krize. „Hrvatska se sada suočava s istinom - ima veću potrošnju od proizvodnje, veći uvoz od izvoza, visok spoljni dug, stalno joj se smanjuje konkurentnost, uništila je industriju koja je bila izgrađena u socijalizmu, a ništa novo nije stvorila“, ocenio je ekonomski stručnjak Ljubo Jurčić. http://www.danas.rs/dodaci/vikend/plave_strane/u_hrvatskoj_sve_vise_gladnih.45.html?news_id=179025
