Извор : Новине „ПРАВДА“, 12-13.2009.год.
Генерал Стеван Мирковић Балкан експрес Српски Балкан експрес пројурио је кроз станицу Виза на путу за Европу. Можда је боље да мало станемо, да видимо где ми то путујемо? Какве користи имамо од ЕУ? Инвестиције, инвестиције - вичу из захукталог експреса Тадић и Динкић. Мало сутра! Западни инвеститори улажу једино у краву коју ће они да музу и носе кајмак. Нама остаје балега! ЕУ је и највећи војни логор на свету. По њему, моментално, Расмусен (НАТО) јури „добровољце" за Авганистан - САД су хитно наручиле неколико тона „топовског меса". Евроатлантски суд у Хагу спектакуларним сућењем најављује већ познату пресуду - набити Србију на колац. У ЕУ можемо, на КиМ ни мртви. Само ћорав или кратковид човек не види да су нам пријатељи на другој страни. Па, шта ћемо онда у тој Европи? Одговор српских евромана на све безбедносне изазове је кукаван - без НАТО кишобрана и западних инвестиција смо пропали. Зато „вежи коња где ти газда каже". Газда су САД, а коњ - ми! Лако је елити, од 2000. хода четвороношке. Али, како већину Срба приволети на коњску судбину? И да живимо без КиМ? И у овој драматичној ситуацији, врховни командант изјављује да је било погрешно што смо у прошлости решавали проблем КиМ „полицијом и војском" (радио „Поробљена Европа" из Прага), чиме отворено подржава америчку тезу у Хагу „да су Албанци на Косову били изложени геноциду". А министар одбране се одриче и савезника који нас подржавају, „јер би ослањањем само на земље које нису признале Косово Србија била у безизлазној ситуацији". И одјурио у Охајо. Јадна нам мајка, кад ово чују Аргентинци, Бразилци, Кипрани и друге пријатељске земље. За јединствен и морално јак народ нема безизлазних ситуација. САД су велика политичка и технолошка сила, али у друштвено-хуманом погледу спадају у заосталији део света. Навикли да вековима туку и наносе бол слабијима, осетљивији су од жртве када она узврати ударац. А тих удараца је од 11. 9. 2001. све више, и САД су немоћне да то спрече. У јеку бомбардовања 1999. наши војници су гневно посматрали америчке разбојнике у ваздуху како, са преко 6.000 метара висине, избацују товаре бомби на њих и викали: „Сиђите доле, кукавице, да се огледамо". Сада су нам разбојници при руци - на КиМ. Време је да им погледамо у очи. Како? О томе треба да размишља и тиме да се бави државни и војни врх Србије, а не проналажењем разлога због чега не можемо одбранити Косово! У марту 2004. године, када су албански балисти, уз благослов САД, покушали своју „Олују" над преосталим Србима на КиМ - они су пружили отпор. Није их заштитио КФОР ни матица, сами су успели да се одрже. Срби који живе на КиМ стварно су со Србије! Док су они у рововима - има наде за нас. Недораслост и неспособност војног и државног врха је Ахилова пета Србије. Они гафовима председника, попут оног са шампањцем на Маракани, покушавају да стекну углед и популарност у народу. To говори о оскудним емоционалним капацитетима средине која води државу. За углед су потребна велика дела, којих сада нема ни на видику. Остајем у нади, после Вождовца, да је народ почео да схвата шта му је посао под један. И да зна да су данас Србији најпотребнији ратници: образовани, искусни, доследни, они који се само једном заклињу! Верујем и да ће Срби на КиМ бити будни и спремни за нове „Олује", јер од Војске Србије и КФОР нема вајде. Ми смо по одлуци Скупштине Србије неутрална земља. И када је КиМ у питању?! Неће моћи ове ноћи, капитуланти!
