ZAMKA NATO ZA REPUBLIKU SRPSKU utorak, 22 decembar 2009 12:07 Jelena GUSKOVA
Izbor između ustavnih promena, koje su vodile u utapanje Republike Srpske u centralizovanu muslimansku državu, i manjeg zla - stupanja u NATO, bio je učinjen u korist poslednjeg Politička kriza u Republici Srpskoj (RS) u Bosni i Hercegovini počela je maja ove godine, kada je Skupština usvojila odluku u kojoj je izražena zabrinutost zbog produbljivanja procesa predaje ovlašćenja državnih struktura RS institucijama Bosne i Hercegovine.(1) U odluci je konstatovano da je posle 1995. godine pod pritiskom visokih predstavnika (2) već 68 ovlašćenja organa RS predato centru, tj, Sarajevu (pritom su se samo u tri slučaja s tim složili vlada i Skupština RS), što, prema mišljenju poslanika, predstavlja opasnost po opstanak Republike Srpske i celokupnog dejtonskog procesa. Najozbiljnije je bilo reformisanje Vojske RS i Armije Federacije BiH i stvaranje jedinstvenih oružanih snaga BiH. Skupština je donela odluku da više ne podleže pritisku i da se ne slaže sa odlukama koje nisu u interesu Republike Srpske. U odgovoru na to visoki predstavnik Valentin Incko uputio je Skupštini RS pismo u kome je odluku Srba označio kao „pogrešnu i neprihvatljivu“. Pozivajući se na data mu „bonska ovlašćenja“ on je ukinuo odluku Skupštine i postavio pitanje o neophodnosti ustavnih promena u BiH. Treba primetiti da tokom poslednjih godina međunarodne organizacije teže da likvidiraju Republiku Srpsku i stvore unitarnu državu kršeći Dejtonske sporazume. Delovanje svih Visokih predstavnika u BiH bilo je usmereno na ostvarivanje upravo tog zadatka. Od proleća ove godine napetost u RS i BiH nije splašnjavala. NEPOSTOJEĆA BONSKA OVLAŠĆENJA Za vreme posete ministra inostranih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova Sarajevu u novembru 2009. godine Moskva se založila za što skorije transformisanje aparata visokog predstavnika u Misiju specijalnog predstavnika Evropske unije, kako bi „Bosanci uzeli sudbinu svoje zemlje u svoje ruke i kako bi se definitivno izbavili od spoljašnjeg nadziranja“. Da bi se to i ostvarilo neophodno je da se transformiše aparat visokog predstavnika i eliminišu takozvana „bonska“ ovlašćenja, koja su već postala kočnica na putu jačanja bosanske državnosti. Prema mišljenju predstavnika Rusije u Savetu bezbednosti UN Vitalija Čurkina, „neosnovano i ishitreno korišćenje 'bonskih ovlašćenja' neizbežno vodi u usijavanje napetosti u BiH“. O tim ovlašćenjima govore mnogi, ali niko nije analizirao njihovu suštinu. Smatra se da „visoki predstavnik ima isključiva ovlašćenja, koja mu omogućavaju da ukida svaku odluku bosanskih vlasti koja protivureči principima Dejtona, a takođe da donosi sopstvene odluke, uključujući smenu rukovodilaca“ (3). Engleski naučnik Džon Loklend pokušao je da analizira tekst takozvanih „bonskih ovlašćenja“ (4) i zaključio da takav dokument o ovlašćenjima ne postoji. Radi se o paragrafu XI.2 odluke Saveta o sprovođenju mirovnog sporazuma od 9-10. decembra 1997. godine. U njemu se kaže da Savet odobrava napore visokog predstavnika na putu realizacije Dejtonskih sporazuma i podvlači njegovu značajnu ulogu u stvaranju uslova za održavanje mira u BiH. A dalje se potvrđuju sva ovlašćenja visokog predstavnika, koja su propisana u Dejtonskom sporazumu i Sporazumu o sprovođenju mirovnog sporazuma (5). Pritom se nabrajaju pitanja u koja on ne može da se meša i donosi svoje odluke: ukoliko se strane ne mogu dogovoriti o vremenu i mestu susreta, ako nešto ometa rad zajedničkih instituta, kada je potrebno uvesti privremene mere do odluke odgovarajućih organa BiH. Zato mnoge radnje visokih predstavnika o smeni izabranih poslanika i predsednika, o uvođenju zakona i proglašenju odluka i ukidanju odluka organa vlasti treba tretirati kao prekoračenje ovlašćenja. Zauzimajući jasan stav po pitanju očuvanja Dejtonskih mirovnih sporazuma, Moskva je faktički izrazila podršku Srbima, koje su pokušavali i pokušavaju da silom primoraju na promene Ustava. Za poslednji primer može poslužiti susret na Butmiru oktobra ove godine i predloženi „paket izmena“ Ustava BiH. U oktobru 2009. godine predstavnici SAD i Evropske unije Džejms Stejnberg i Karl Bilt su u vojnu bazu NATO u Butmiru pozvali predstavnike sedam političkih partija iz Federacije i Republike Srpske kako bi ih upoznali sa predlozima ustavnih promena u BiH. Od samog početka Srbi su na legitimitet Butmira gledali sa sumnom, sećajući se delovanja mnogih organizacija za nametanje odluka još 90-ih godina. Slučajnim se tada činio izbor pozvanih partija i uski krug inicijatora susreta i neučešće Rusije u pregovorima. Sem toga, RS je pretpostavljala da će na Butmiru insistirati na tome da visoki predstavnik ukine svoje nedavne odluke nametnute silom. ŠTA JE CILJ BUTMIRA Nećemo se udubljivati u sadržinu predloženog paketa promena, već ćemo samo primetiti: predstavnici Bošnjaka računali su da predlozi vode ka definitivnoj podeli Bosne, Hrvati su ostali nezadovoljni time što se njihov položaj značajno pogoršava, a Srbi su smatrali da su predložene promene korisne jedino Bošnjacima i imaju za cilj stvaranje centralizovane države. Pregovori su propali iako je svaka strana bila spremna da razmatra pojedine nove odrednice predloženih promena Ustava. U Bosni su pregovori na Butmiru izazvali zabrinutost najširih krugova i žučno razmatranje u medijima. Glavno pitanje koje je brinulo političare i posmatrače bilo je – koji je cilj pregovora? Po formi je Butmir podećao na Dejton ili Rambuje (gotov paket predloga koji je trebalo usvojiti u celini), a po rezultatima - na sve planove mirnog regulisanja u BiH u periodu od 1992. do 1994. godine. Većina, naročito evropskih političara, smatra „butmirski paket“ samo početkom konstitucione evolucije BiH na putu u EU i NATO. Na neophodnosti transformacija radi stupanja u EU insistirali su i oni koji su pospešivali susret. Međutim, postoje i drugačija mišljenja. Na primer, poznati politikolog iz Banja Luke Emil Vlajki smatra da je na Butmiru priređena predstava sa jednim jedinim ciljem – da se Republika Srpska primora da prihvati predlog uključivanja u NATO jer 75 procenata Srba, prema anketi javnog mnenja, ne želi da stupi u organizaciju koja ih je bombardovala 1994. godine. (6) Prema mišljenju autora, na Butmiru su Republici Srpskoj predočeni takvi zahtevi koje ona nikada ne može prihvatiti. I izbor između ustavnih promena, koje su vodile u utapanje Republike Srpske u centralizovanu muslimansku državu, i manjeg zla - stupanja u NATO, bio je učinjen u korist poslednjeg. Vlajki je ubeđen da je Zapad zainteresovan za to da cela Bosna uđe u NATO, a atlantiste ponajmanje brine administrativna unutrašnja podela u toj zemlji. Naprotiv, za Alijansu je čak dobro ako se partije, narodi, regioni, tvorevine svađaju i ako su u međusobnom konfliktu. U tom slučaju i nastaje povod za prisustvo NATO na toj teritoriji i argumentuje se formula upravljanja pomoću sile. Pojavljuje se i novi izvor sile – bosanski narodi – za nastavljanje starih i nove ratove. Takve pretpostavke mogu imati i podlogu pod sobom. Jer, posle Butmira pojavile su se izjave premijera Republike Srpske Milorada Dodika o tome da uključivanje u NATO može zemlji doneti garancije stabilnosti. A zatim BiH podnosi Briselu zvanični zahtev za davanje akcionog plana za članstvo u Severnoatlantskoj alijansi toj balkanskoj zemlji. Za vreme posete BiH generalni sekretar NATO Andres Fog Rasmusen je odbacio nagađanja o vezi između butmirskih pregovora i uključenja BiH u NATO, ali je ipak izrazio uverenje da bi sve zemlje Zapadnog Balkana trebalo da postanu članice NATO. On je pozdravio odluku BiH o ulasku u alijansu i o slanju svojih vojnika u Avganistan. NATO NA VRATIMA Bez obzira na kritiku, visoki predstavnik nastavio je svoje delovanje u usmerenom pravcu. A 23. novembra Savet bezbednosti UN je održao zasedanje posvećeno situaciji u BiH. Na tom zasedanju je visoki predstavnik u BiH Valentin Incko podneo izveštaj o razvoju situacije u toj zemlji. Prema njegovom mišljenju, bosanske vlasti nisu sposobne da samostalno rešavaju pitanja koja stoje pred zemljom. Sem toga, on je raportirao generalnom sekretaru NATO da su u budžetu BiH za 2010. godinu predviđena sredstva za dalju modernizaciju oružanih snaga BiH po standardima NATO. Sveukupna aktivnost piše ovakav scenarij razvoja događaja: postavši zemlja-članica NATO, BiH će se pretvoriti u glavnu bazu za razmeštanje snaga Alijanse pošto ima odličnu infrastrukturu za razvijanje velikog broja oružanih snaga. U vezi sa tvrđenjem da je situacija u zemlji nestabilna, NATO ne samo da će početi da se meša u političku situaciju, nego će postati i pokretačka snaga procesa stvaranja unitarne Bosne (već danas Evropa predlaže Srbima i Hrvatima da ih štiti kao nacionalne manjine u BiH). Uključivanje BiH u NATO nastaviće proces natoizacije pravoslavnih teritorija – Makedonija je već kandidat za člana Alijanse, a Crna Gora je podnela zahtev za uključenje u Akcioni plan za članstvo. Metodika, koja se koristi u Bosni – bez referenduma i uzimanja u obzir javnog mnenja – omogućiće da se taj proces učini manje bolnim za severnoatlantiste. _____ (1) 14 decembra 1995. godine stupio je na snagu Mirovni sporazum (Dejtonski), prema kome je stvorena država, koja se naziva Bosna i Hercegovina (BiH). U BiH su fiksirane dve tvorevine – Federacija BiH i Republika Srpska. Tvorevine imaju niz ovlašćenja, koja im daju određenu samostalnost. Centralni multietnički organi dužni su da omoguće da funkcioniše država – članica UN. (2) U cilju realizacije sporazuma i vršenja međunarodnog monitoringa procesa bosanskog sređivanja formiran je Savet za sprovođenje Mirovnog sporazuma (u sastavu Saveta nalazi se 55 zemalja) i njegov izvršni organ – Rukovodeći komitet (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Kanada, Rusija, Japan, predsedništvo Evropske unije, KES i Organizacija Islamska konferencija, koju predstavlja Turska). Koordinator međunarodnih napora je Visoki predstavnik u BiH. (3) Gornostajev D. RF protiv prinude BiH na promenu Ustava radi uključivanja u EU (RIA Novosti, 2009. 24. novembar. Režim dostupa: www.rian.ru/world/ (4) John Laughland. Playing CARDS with a cheat – Bosnia-Herzegovina’s destiny in the EU // Nova srpska politička misao. 2009. Režim dostupa://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/kartanje-s-varalicom-sudbina-bosne-i-hercegovine-u-evropskoj-uniji.html (5) Arhiva. Odluka Visokog predstavnikia se može videti na OHR-ovoj veb stranici: http://www.ohr.int/decisions/archive.asp. Na Bonska ovlašćenja se pozivalo često, obično u drugom pasusu ove «Odluke». Postoji posebna kategorija o «Skidanje i Suspendovanje s dužnosti». (6) Vlajki E. Butmir je cirkuska predstava // Novi Reporter, 2009. 28.okt. (Izvor Fond strateške kulture) http://standard.rs/vesti/36-politika/3581-zamka-nato-za-republiku-srpsku-.html
