Piše: Tihomir Trišić petak, 25 decembar 2009
Amerika
<http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/2068-amerika-rehabilituje-sps.html>
rehabilituje SPS
Verujte mi na reč, Ivica Dačić će se naći 4. februara 2010. godine u
Vašingtonu, što će i demonstrativno označiti rehabilitaciju partije i
funkcionera koji su označavani kao saradnici Slobodana Miloševića. On će tog
dana biti pozvan na tradicionalni molitveni doručak, koji organizuje predsednik
Barak Obama
Kakav decembar... toliko bitnih političkih i društvenih događaja u samo mesec
dana. Ne treba biti neki Ajnštajn da se shvati da ovde nije reč o svođenju
godine, završavanju zaostalih poslova i obaveza. Prvo ukidanje viza, pa
ekspresna kandidatura za prijem u EU, u međuvremenu poseta ministra odbrane
Dragana Šutanovca šefu Pentagona, a potom poseta ministra inostranih poslova
Vuka Jeremića šefici Stejt departmena. Da li vam to deluje kao splet međusobno
nepovezanih događaja ili kao jedan složen i ubrzan proces, proces u kojem je
Amerika pre svega shvatila da je neophodno da pogura Srbiju ukoliko ne želi da
Srbiju u narednim godinama gura Vladimir Putin i Rusija. Čini mi se da su u
Vašingtonu shvatili da dosadašnja politika držanja Srbije na kratkom povocu
više ne daje rezultate. Ulazak „Gasproma“ u Srbiju kao i jačanje ruskog uticaja
presudno su uticali da Amerika upali zvono za uzbunu. Da se razumemo, nije
Srbija tu nešto posebno bitna velikim silama, ali je važna karika u balkanskoj
i evropskoj geostrateškoj slagalici interesa. Otuda i spremnost Amerike da
posle dugo godina rehabilituje i SPS i njene funkcionere, među kojima su mnogi
bili na crnoj listi Stejt departmenta. Verujte mi na reč, Ivica Dačić će se
naći 4. februara 2010. godine u Vašingtonu, što će i demonstrativno označiti
rehabilitaciju partije i funkcionera koji su označavani kao saradnici Slobodana
Miloševića. On će tog dana biti pozvan na tradicionalni molitveni doručak, koji
organizuje predsednik Barak Obama. S druge strane, u Americi će se 2010. godine
po prvi put naći i Tomislav Nikolić, a razlog za pružanje ruke lideru SNS,
uticajni londonski list „Ekonomist“ objavio je ovih dana u vidu prognoze da
narednu srpsku vladu čini SNS, prognozirajući sadašnjoj vladi kraj pre isteka
četvorogodišnjeg mandata. Ukoliko ste neko od simpatizera partija koje čine
vladajuću većinu, dakako da vam se ne dopadaju ni poruke voždovačkih izbora,
ipak u Americi, kao ni u Rusiji, ne biraju partnere prema svom ukusu, već prema
svojim interesima, uostalom tako je danas i u Srbiji. Sve u svemu, nastupajuća
godina u Srbiji biće svakakva samo ne politički dosadna, jer, bez obzira na to
šta koja partija bude pričala, znajte da se sve i jedna nalazi u polupripremnoj
fazi za raspisivanje izbora. Ono što vladajućoj koaliciji daje prednost jesu
resursi, politički i finansijski, za partijsku i političku ili izbornu trku,
dok opoziciji, u prvom redu SNS, ekonomska i finansijka kriza daje snažno oruđe
kojim se vlast na relativno lak način može politički ugruvati.
Beli šengen i evrointegracije jesu važani aduti, ali ova vlada će morati u
2010. godini da obezbedi narodu hleba i daha privredi ukoliko misli da izgura
mandat do krajaOno što je loš decembarski eho, jeste i uvod u reformu u
pravosuđu koja se ovih dana okončala izborom sudija i tužilaca i otpuštanjem
velikog broja nepodobnih, nedostojnih i nestručnih i kakvih sve... sudija i
tužilaca. Vlada je napravila ozbiljnu grešku jer je najuticajnije sudije,
recimo, Vrhovnog suda, koji su suštinski partijski nepodobni, eliminisala i
gurnula na ulicu. Dušan Petrović, zamenik predsednika DS i glavnokomandujući
tim reformskim procesom i kadrovskim listama, kao iskusan i verziran političar
trebalo je da zna da će sila tih, suštinski lustriranih tužilaca i sudija,
zakucati na vrata Tomislava Nikolića, koji će ih pretvoriti u važan politički
kapital. Kad se na sve to nadodaju štrajkovi, prvo advokata, koji, gospoda, ne
bi da plaćaju porez u fiskalnom sistemu, preko onih nesretnika u Lapovu koji su
danima blokirali međunarodnu prugu, jer ih je gazda Miša Omega izložio golgoti
zvanoj neisplaćene plate gotovo godinu dana, a pri tom izrekao da je istaknuti
prijatelj mnogih kriminalaca, ali i da je bio član glavnog odbora DS, to u
svakom slučaju nisu procesi i pojave koje idu vladi u korist niti će sa takvim
ona ostati u sedlu do kraja 2010. godine. Ono što je hit meseca, a čemu ne
treba poseban komentar, jeste i predsednikov stav o Statutu Vojvodine, kada je
na dan svečanog potvrđivanja Statuta u Skupštini APV, iako je bio pozvan,
ponizio Bojana Pajtića i otišao u obilazak Sremske Mitrovice, izložbe Save
Šumanovića i nekih seoskih sredina u Vojvodini i nadomak Novog Sada, čime je
demonstrirao svoj odnos prema, kako tom Statutu, tako i političkoj eliti u
Novom Sadu. Ni to nije dobro za vladajuću stranku i vlast, kao ni revizorski
izveštaj i mnogo drugih manje vidljivih pojava i događaja, koji za pedantne
analitičare američke spoljne politike, koji sede u beogradskoj ambasadi SAD i
Stejt departmentu, predstavlja upozorenje da, usled složene socijalne i
ekonomske situacije, politička opcija koja je manje ili više bila korisna po
zvanični Vašington gubi korak, odatle ubrzanje evrointegracionih procesa
Srbije. Sa druge strane, uticaj Rusije ima dostižni i funkcionalni cilj koji se
u najkraćem može opisati kao eliminacija izrazito antiruskih partija poput LDP
i G17 plus iz vladajućeg političkog života i ulazak u vladajući establišment
partije Tomislava Nikolića, sa DS-om ili bez njega. Beli šengen i
evrointegracije jesu važni aduti, ali ova vlada će morati u 2010. godini da
obezbedi narodu hleba i daha privredi ukoliko misli da izgura mandat do kraja.
