Dikson o tužbi protiv Hrvatske
Srbija Međunarodnom sudu pravde u Hagu, kako je i bilo najavljeno, podnosi tužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom rata od 1991. do 1995. godine. Eksperti međunarodnog prava ocenjuju da bi, zbog složene procedure, usmena rasprava pred sudom u Hagu mogla da počne tek za dve godine, a hrvatski zvaničnici navode da su spremni za proces pred MSP i da se nadaju dobrosusedskim odnosima sa Srbijom bez obzira na odluku Beograda da podnese kontratužbu. Martin Dikson, profesor prava na Univerzitetu u Kembridžu, ocenio je pak za BBC da odluka Srbije da tuži Hrvatsku za genocid pred Međunarodnim sudom pravde nije neuobičajena. Profesor Dikson kaže da je protivtužba Srbije, kao odgovor na tužbu Hrvatske podnete pre više od deset godina, u skladu sa praksom Međunarodnog suda pravde: "Kada se pred Međunarodnim sudom pravde nađu sporni slučajevi, često se dešava da tužena strana - u ovom slučaju Srbija - ukaže na pitanja koja osporavaju sposobnost suda da presudi u korist tužitelja. Dešava se, dakle, da tužena zemlja pokrene nešto što bi moglo da se nazove protivtužbom, u kojoj se tvrdi da ponašanje tužiteljske zemlje - u ovom slučaju Hrvatske - nije bilo u skladu sa zakonima i propisima na način na koji je predstavljeno. Moguće je, naravno, da će Hrvatska pokrenuti pitanje nadležnosti suda, ali tu zapravo nema na šta da se osloni, s obzirom da se Sud u novembru 2008. proglasio nadležnim za tužbu protiv Srbije, na osnovu Konvencije o genocidu. Ako dakle, Srbija, uz potrebne dokaze, tvrdi da je Hrvatska prekršila Konvenciju o genocidu, Hrvatskoj će biti gotovo nemoguće da ospori nadležnost Suda. Mislim da je malo verovatno da će Hrvatska to i pokušati", kaže profesor Dikson. Malo verovatno odvajanje predmeta On napominje da postoji i mogućnost da Sud odluči da srpsku protivtužbu posmatra kao poseban predmet, što bi značilo da bi on u proceduru ušao odvojeno, ali to je, kako kaže, malo verovatno. "Očigledno je da je svrha srpske protivtužbe dvojaka: cilj joj je, pre svega, da odgodi razmatranje hrvatske tužbe. Drugi cilj je politički, a to je da se pokaže da događaji koji su pratili raspad Jugoslavije nisu bili izazvani samo jednostranim potezima Srbije, već da su na delu bili kompleksni politički i međuetnički odnosi u bivšoj Jugoslaviji. Radi se, dakle o političkom pritisku, čiji je konačni cilj kompromisno rešenje. Uveren sam da bi Međunarodni sud pravde pozdravio kompromis, jer ne bi morao da donosi tu politički vrlo osetljivu odluku", kaže profesor Dikson. Komproms je, podvlači naš sagovornik, uobičajena praksa u međunarodnom pravu: "Kompromis je pitanje političke volje i želje i jedne i druge vlade da podvuku liniju ispod strašne zajedničke prošlosti i da krenu u budućnost. Ako želite da unapredite bilateralne odnose, jedan od načina je da postignete kompromis i prihvatite obavezu da isplatite odštetu, iako pri tom ne prihvatate krivičnu odgovornost. To je uobičajena praksa, i očigledno je da Srbija želi da ide tim putem - da predmet izvuče iz Suda i pronađe praktično rešenje koje bi zadovoljilo obe strane", kaže on. Sopstveno viđenje rata Zbog čega onda Hrvatska insistira na sudskom procesu, s obzirom na to da su do pre nekoliko dana srpske vlasti iznosile nadu da će Zagreb povući tužbu? Profesor Martin Dikson kaž da je o tome vrlo teško suditi. "Javnost ne zna šta je to što Srbija nudi Hrvatskoj; razgovori koje vode dva ministarstva spoljnih poslova pokrivaju, sasvim sigurno, čitav niz pitanja, i moguće je da Srbija jednostavno nije ispunila sve zahteve Zagreba, pa je Zagreb ocenio da neodustajanjem od tužbe vrši dodatni pritisak na Beograd. S druge strane, vrlo je moguće da Hrvatska jednostavno želi da iznese svoje viđenje rata, i da želi da svet to čuje. Mislim da je ova kontratužba poslednja prilika za Beograd da postigne vansudsko poravnanje. Ukoliko ne da rezultat, mislim da će predmet ući u uobičajenu proceduru", navodi profesor Dikson. "Pominjanje starih konflikata je greška" BBC-jev sagovornik, pritom, kaže da je Srbija pogrešila kada je odlučila da u okviru protivtužbe za genocid podnese i materijal koji se odnosi na stradanje Srba u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata: "Mislim da je to dimna zavesa - pokušaj Srbije da objasni da su međuetnički odnosi već generacijama napeti. Srbija želi da pokaže da je navodni genocid pri raspadu bivše Jugoslavije deo sistemske netrpeljivosti dve zajednice. Mislim da ne postoji apsolutno nikakva šansa da Sud počne da se bavi i time. Rekao bih da je to svakako van nadležnosti Međunarodnog suda pravde i da je uvodeći taj materijal, Srbija na neki način potkopala svoje argumente vezane za događaje u periodu 1991-95. Ako morate da se pozivate na nešto što se dogodilo pre 60 ili 70 godina, mislim da će Sud biti manje blagonaklon prema vama nego što bi inače bio. Činjenica je da ratni zločini nikada ne zastarevaju, ali jedno je tvrditi da je neki pojedinac odgovoran za ratne zločine pre toliko godina, a nešto posve drugo optuživati neku državu za ratne zločine iz prošlosti. Plašim se da Međunarodni sud pravde, koji se bavi međudržavnim sporovima, jednostavno neće hteti da ulazi u to." Profesor prava na Univerzitetu u Kembridžu Martin Dikson na kraju razgovora za BBC izneo je i očekivanje da će razmatranje tužbe Hrvatske početi tokom ove godine, i da će proces biti okončan u roku od godinu i po dana - s obzirom na to da su okončane njegove preliminarne faze, koje, kako ističe, oduzimaju najviše vremena. http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2010/01/100104_dixon_anal.shtml
