04/01/2010 19:35 | Beograd, Hag DOGAĐAJ DANA - Srbija podnela Međunarodnom sudu pravde kontratužbu protiv Hrvatske za genocid tokom rata od 1991. do 1995.
Beograd i Zagreb se vraćaju u devedesete * Štrbac: Hrvatska je pokušala da fizički uništi Srbe * Stojanović: Genocida nije bilo, obe države treba da se povuku Autor: N. Bogović Beograd, Hag - Predstavnici pravnog tima Srbije predali su juče po podne Međunarodnom sudu pravde tužbu protiv Hrvatske za genocid počinjen nad srpskim stanovništvom u toj državi od 1991. do 1995, čime je odgovoreno na tužbu Zagreba za isto delo, podnetu 1999. godine. Usmena rasprava povodom kontratužbe najranije bi mogla da počne za dve godine pred najvišim sudom UN, ali u svakom trenutku dve strane mogu dogovoriti poravnanje, čak i na početku rasprave. http://www.danas.rs/ocp/img/blank.gif <http://www.danas.rs/marketing.7.html> Oglasite se na www.danas.rs Profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović kaže da Sud sada mora da prouči argumente obe strane, kako bi u dogovoru s njima mogao da zakaže usmenu raspravu. Prema njegovim rečima, ovi sporovi koštaće svaku državu pojedinačno nekoliko miliona evra. Savo Štrbac, šef Dokumentaciono -informacionog centra Veritas i jedan od pisaca kontratužbe, navodi za Danas da je njen ključni sadržaj stradanje Srba u Hrvatskoj od 1991. do 1995. Argumenti u kontratužbi jesu podaci o nestalima, ubijenima, izbeglima, prognanima, ali i svim vojnim akcijama i logorima. - Pri tome se misli na poginule, nestale, ali i na izbegle i prognane, na uništenu imovinu, sprečavanje povratka. Iz svega toga bi trebalo da proistekne zaključak Suda da je namera Hrvatske bila da u većem delu fizički uništi pripadnike srpske nacionalnosti na području te države. "Veritas" je radio srce kontratužbe, dakle popise žrtava - poginulih i nestalih u ratu, ali i u periodu do 1998, jer su i tri godine po prestanku rata ubijani starci koji su ostali i nešto onih koji su se drznuli da se vrate. Sve to ukazuje na to šta je bila namera Hrvatske - kaže Štrbac. On navodi da se tužba poziva na pojedinačne slučajeve od 1991. do 1995. koji, prema njegovim rečima, upućuju na genocid - Pakračka poljana, Marino Selo, Osijek, Paulin Dvor, Sisak, Karlovac, Gospić, Zadar... Takođe, kako navodi, u tužbi se poziva i na logore koji su osnovani 1991 - Lora, Kerestinac, Osijek... navedena je i agresija hrvatskih oružanih snaga na zaštićenu zonu, Miljevački Plato, Maslenica, Medački džep, akcije Bljesak i Oluja... Kontratužba, kaže Štrbac, sadži presek srpsko-hrvatskih odnosa, a naglasak je na Drugom svetskom ratu i na stradanju za vreme Pavelićeve NDH. - Poseban separat su i žrtve poslednjeg rata. Činjenica je, što se matematički ilustruje podacima između dva popisa od 1991. i 2001 da je 400.000 Srba otišlo iz Hrvatske. Kad proterate toliko ljudi, pa im uništite domove, kuće, okućnice, stoku, mehanizaciju, kulturne i istorijske spomenike, naterate ih da napuste sve to, niste im pripremili prihvatne centre i nije vas briga šta će biti s njima, već vam je samo važno da nestanu, to dovoljno ukazuje na nameru šta je trebalo da im se desi. A genocid po definiciji znači ne samo ubijanje pripadnika jedne grupe, već i stvaranje takvih životnih uslova koji vode do fizičkog uništenja, a ovo sve govori o tome - navodi Štrbac. Radoslav Stojanović, pak, tvrdi da je genocid nemoguće dokazati u oba slučaja. - Izričito mogu da kažem da ne mogu da dokažu genocid. Genocida nema. Ima ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, ali nema zločina genocida - ocenio je Stojanović. On je izrazio uverenje da je realno očekivati da dođe do poravnanja između Srbije i Hrvatske, jer za to postoji interes obe strane, ali je problem kako to objasniti javnom mnjenju. - Imao sam prilike da razgovaram sa ljudima iz Hrvatske koji su oko toga angažovani i znam da je njihov stav da se tužba povuče. Problem je javnog mnjenja i u Hrvatskoj i u Srbiji - rekao je Stojanović. On je kao primer naveo da je i sam, pošto je u Danasu napisao tekst protiv podnošenja srpske kontratužbe, doživeo brojne napade "od takozvanih patriota", a da je situacija povodom tog pitanja još teža u Hrvatskoj. Prema redosledu, kazao je Stojanović, prvo Hrvatska izlaže svoju tužbu, pa onda Srbija svoju protivtužbu. Zatim se pokreće rasprava o onome što je dato u pismenim podnescima i iznose se novi argumenti obe strane. - Mogućnost poravnanja postoji i do početka usmene rasprave. U svakom slučaju u pitanju su politički razlozi, jer pravni ne postoje. Da je Vlada Srbije vodila računa o međunarodno-pravnoj kvalifikaciji genocida, onda sasvim sigurno ne bi mogla da optuži Hrvatsku za genocid, kao i što ne bi mogla ni hrvatska strana da optuži srpsku - naglasio je Stojanović. Vlada Srbije je 31. decembra 2009. odlučila da pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu podnese odgovor na tužbu i protivtužbu protiv Hrvatske za genocid. "Republika Srbija se odlučila na ovaj korak jer je Republika Hrvatska 2. jula 1999. pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te republike od 1991. do 1995", saopšteno je iz Vlade. Pravni tim Srbije je sredinom decembra okončao rad na obimnoj kontratužbi u pet tomova. Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je u Beču da će Srbija veoma teško uspeti da pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu dokaže da je nad Srbima izvršen genocid. - Nijedan hrvatski vojnik nije prešao granicu Srbije, nijedan vojnik nije ubio nekoga u Srbiji, nijednu kuću nije spalio, nijedan grad bombardovao - rekao je Mesić. LDP: Primer tumaranja Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je juče da podnošenje kontratužbe protiv Hrvatske predstavlja "primer pogrešnog pristupa i tumaranja" u spoljnoj politici Srbije. "Vlada Srbije, uprkos jasnom protivljenju LDP, nastavlja da vodi pogrešnu politiku prema većini zemalja u regionu, i na taj način dramatično pogoršava odnose s državama sa kojima bi Srbija morala da ima najbolju i najrazvijeniju saradnju", navodi se u Jovanovićevoj pisanoj izjavi. Jeremić: Nismo imali izbora - Srbija je činila sve da do ovakvog epiloga ne dođe, ali je za to bio potreban i partner s druge strane. Nismo ga imali i zato nismo imali izbora nego da podnesemo tužbu - rekao je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, novinarima sinoć posle Ambasadorske konferencije MSP. Prema Jeremićevim rečima, "nema dileme da Srbija, posle ovog poteza ulazi u novu etapu odnosa sa Hrvatskom". Međutim, on je ipak istakao da, "bez obzira na sve probleme dve zemlje moraju da sarađuju na zajedničkom cilju, a to je ulazak u EU.
<<image002.png>>
