RUSKI POGLED NA KONTRATUŽBU: GORKA ŠALA ISTORIJE
utorak, 05 januar 2010 10:30 Zapravo ni Hrvatska, ni Srbija ništa u Međunarodnom sudu pravde neće dokazati. Eksperti uglas tvrde da je uzajamna razmena tužbi besmislena stvar Jaka želja Hrvatske da dobije zvanični status žrtve one balkanske klanice s kraja dvadesetog veka dovela ju je tamo gde tako intenzivno poziva Srbiju – na sud. Zemlje su razmenile tužbe za genocid. Sada svoju reč treba da kaže Međunarodni sud pravde. Pikantnost situaciji pridaje činjenica da se Ivo Josipović, najverovatniji budući predsednik Hrvatske, zaglavljene između dva izborna kruga, ponosi svojim učešćem u pisanju tužbe protiv Srbije. Nije ga teško razumeti – za svakog pravnika pravi je izazov da dokaže da je baš Hrvatska žrtva genocida, pogotovo ako se setimo da je Srba pred početak raspada Jugoslavije u susednoj bratskoj republici bilo oko 600 hiljada, a ostalo negde oko 150 do 200 hiljada, u zavisnosti od izvora podataka. Nije mogao da oćuti ni predsednik u odlasku Stepan Mesić. Kada je saznao da Srbija podnosi kontratužbu požurio je da izjavi kako srpska tužba za genocid nema nikakve šanse jer nikada noga hrvatkog vojnika nije kročila na teritoriju Srbije. Zanimljivo. Prateći ovu logiku može se reći da nije bilo ni genocida jevrejskog naroda jer nemački vojnici do sada nisu primećeni na teritoriji Izarela. Zapravo ni Hrvatska, ni Srbija ništa u Međunarodnom sudu pravde neće dokazati. Sud je jako podigao nivo kada je doneo odluku da se na Balkanu genocidom ima smatrati samo slučaj Srebrenica. Čak ni Bosna i Hercegovina, koja već dobrih petnaestak godina uspešno eksploatiše imidž žrtve, nije uspela da ovaj status i zvanično dobije na sudu. Eksperti uglas tvrde da je uzajamna razmena tužbi besmislena stvar. Uglavnom se pozivaju na bosanski neuspeh, ali apeluju i na Evropsku uniju, kuda bi htele da stupe sve zemlje regiona, dok beskrajna tužakanja ne potvrđuju njihovu spremnost da se pridruže civilizovanoj evropskoj eliti. Ja se sa tim stavom ne slažem. Nova generacija Hrvata pojma nema o tome da je politika istrebljivanja Srba, Jevreja i Cigana – apsolutno zvanična politika njihove države u prvom navratu, u vreme Drugog svetskog rata – bila sasvim uspešno realizovana devedesetih godina XX veka. Zadatak iz Drugog svetskog rata – trećinu Srba pokrstiti, trećinu proterati, a trećinu pobiti — krajem veka je uspešno rešen. Srećom, uglavnom na račun proterivanja. I ako u toku sudske rasprave bar deseti deo ovih podataka ispliva na površinu, Hrvatima će to biti samo od korsiti. Jer to što se Hrvatska nakon rata našla u redovima pobednika samo je gorka istorijska šala. A sada im se čak i to učinilo nedovoljnim – poželeli su da se predstave još i kao žrtve. Nadajmo se da će ih sud bar malo otrezniti. Ako ne, ponovo nam preostaje samo da apelujemo na sud istorije. Autor Ksenija Tošić Izvor Glas Rusije http://serbian.ruvr.ru/main.php?lng=scr <http://serbian.ruvr.ru/main.php?lng=scr&q=18396&cid=108&p=04.01.2010> &q=18396&cid=108&p=04.01.2010
