http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Krunska-godina-obnove-Lazarice.sr.html
Крунска година обнове Лазарице
Након поплочавања прилазних стаза и платоа, као и опремања храма
расветом, видео надзором и осталим
пратећим садржајима, предстоји живописање унутрашњости цркве Лазарице
Поплочане стазе и плато испред цркве Лазарице (Фото Р. Станковић)
Крушевац – У дворској цркви Лазарици, коју је кнез Лазар подигао у свом
престоном утврђењу између 1377. и 1380. и посветио првомученику Стефану,
заштитнику лозе Немањића, последње две године трајала је велика обнова,
а током 2010. биће обављено живописање унутрашњости.
У цркви Лазарици, архитектонском бисеру Моравске школе, причестила се
српска војска уочи Косовског боја 1389. године, а о њеној лепоти
сведочио је још Константин Филозоф у „Житију деспота Стефана Лазаревића”:
„Велики и славни Лазар, у свом животу сазда тврде градове, сазда и звани
Крушевац, у коме подиже најкраснију цркву великоме првомученику
архиђакону Стефану...”
Лазарица има статус споменика културе од изузетног значаја. Зато су у
великој обнови, уз благослов епископа нишког Иринеја, ангажовани
Републички завод за заштиту споменика културе, Народни музеј у Крушевцу
и Дирекција за урбанизам и изградњу.
– Током 2009. беловодским каменом пешчаром поплочана је стаза одглавне
капије до платоа, као и сам плато испред цркве, па тротоар и две
приступне стазе из правца Миличине и Страхињићеве улице, површине око
800 квадратних метара. Постављено је и ново осветљење, промењен је под у
цркви, уграђена термозаштита и хидрозаштита и подно грејање, замењене су
електроинсталације, постављен видео надзор, алармни уређаји и озвучење.
За све побројано имали смо подршку и финансијску помоћ Министарства за
културу, града Крушевца, као и појединаца приложника – каже за наш лист
старешина цркве Лазарице, протојереј ставрофор Драги Вешковац, додајући
да је током двогодишње обнове подигнута и црквена кућа, са малим
амфитеатром, а у порти је постављена црквена продавница и палионица свећа.
– У овој години предстоји фрескописање, што би требало да представља
круну овог обновитељског прегнућа. Обратићемо се Републичком заводу за
заштиту споменика културе и надлежној комисији тог завода, како би наши
планови добили сагласност струке – објашњава протојереј ставрофор Драги
Вешковац.
Фрескописање Лазарице је тема која је током последња два века неколико
пута била у жижи пажње. Турци су се, по уласку у Крушевац, 1455. године,
настанили у тврђави, па су нетрагом нестали живописи из времена кнеза
Лазара. Историчари наводе да је први краткотрајни препород настао у
време аустријско-турског рата (1788–1791), када је Крушевац доспео под
аустријску власт. У историјским изворима наводи се да је у то време
живописање обавио Андра Андрејевић са помоћницима. Међутим, Крушевац су
већ 1791. године поново освојили Турци. По ослобођењу 1839. године
оживели су и планови за обнову Лазарице, која је и уследила 1844.
године. Нажалост, обнови нису претходиле темељне припреме, па су
живописане фасаде премалтерисане и прекречене, уз незнатно осликавање
зидова. Срећом, урађени су други, капитални подухвати, као што је
постављање раскошног иконостаса, који је сачуван до данас, с тим што су
1989. обављени конзерваторски радови.
У време подизања Споменика косовским јунацима, 1904. године, под
руководством архитекте Пере Ј. Поповића, започела је велика
рестаурација, током које су одстрањене фреске из 1843. године. Обијен је
и малтер да би се открио стари живопис, али су значајнији остаци фресака
пронађени само у отворима припрате и западног улаза.
Раде Станковић
[објављено: 09/01/2010]
stampanje posalji prijatelju
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
