TIM DŽUDA: DVOSTRUKA ULOGA SRBIJE U BOSNI
subota, 09 januar 2010 13:29 Srbija, razume se, ne želi da bude glavna adresa na koju će stranci – Evropljani, Amerikanci – dolaziti i tražiti pomoć da se reše problemi u Bosni Uprkos ohlađenoj političkoj retorici, trenutnim burama u čaši vode i glupim uzajamnim tužbama pred međunarodnim organima pravde, trend odnosa Hrvatske i Srbije je dobar, a najdramatičnija regionalna krizna tačka sada je BiH, ocjenjuje u intervjuu za RSE ugledni britanski publicista i dugogodišnji dopisnik časopisa The Economist za Balkan Tim Judah, poznat široj javnosti i kao autor knjiga "Kosovo: rat i osveta" i "Srbi: između istorije i mita". Kako komentarišete buru negativnih reakcija na posetu odlazećeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića Kosovu? - Mesićevoj poseti Kosovu takoreći 15 minuta pre kraja njegovog mandata zaista ne treba pridavati značaj. Njega od iduće nedelje nema na sceni, on je već istorija. Druga bi stvar bila da se ta poseta dogodila pre tri ili četiri godine. Dalje, ja bih bio zaista alarmiran i video bih ozbiljnu priču kada bi novi predsednik Hrvatske u svoju prvu posetu otišao na Kosovo i obratio se kosovskom parlamentu. To bi bio ozbiljan događaj, ali Mesić na Kosovu na kraju svog mandata – tu nema štofa, to je samo bura u čaši vode. To je ona vrsta tankih novinarskih priča koja propuštaju da vide suštinu, a suština je da je dugoročan trend odnosa između Hrvatske i Srbije veoma dobar, da će između dveju zemalja biti mnogo više ljudi koji će prelaziti granice, mnogo više regionalne ekonomske, političke i svake druge saradnje. Kako ocenjujete Tadićevu posetu Kosovu, manastiru Visoki Dečani, kakvu simboliku tu vidite? - Tadić je demonstrirao da, uprkos tome što Albanci na to gledaju kao na veliku provokaciju, može da putuje i boravi na Kosovu manje-više kad god hoće. Politički značaj Tadićeve posete je u tome što je on još jednom demonstrirao da, uprkos tome što Albanci na to gledaju kao na veliku provokaciju, može da putuje i boravi na Kosovu manje-više kad god hoće. Druga je stvar da li Tadić zaista veruje da će Dečani ikad više biti deo Srbije. On može verovati da će Mitrovica i sve severno od nje jednog dana biti deo Srbije, ali veoma sumnjam da veruje da će Dečani biti njen deo. Kad ste već pomenuli sever Kosova, šta vidite iza totalnog odsustva akcije međunarodnih faktora, odstustva čak i govora o tome, da Priština treba da uspostavi kontrolu nad tim delom teritorije? - Mislim da trenutno nema volje za takvu vrstu borbe i da je, kratkoročno i srednjoročno gledano, međunarodnoj zajednici Srbija mnogo važnija tačka nego Kosovo; zato što je veća i strateški i politički mnogo značajnija. U tom smislu glavni cilj joj je da ubrza put Srbije prema Evropskoj uniji. To joj je mnogo važnije nego rešavanje problema severa Kosova, jedne patuljaste teritorije, sa malobrojnim stanovništvom. Ja ovim ne kažem da to pitanje nije važno, nego samo da je manje važno nego podrška stabilizovanju Srbije na njenom putu ka Briselu. Da li se time zapravo priznaje de facto podela Kosova? - De facto podela na terenu postoji, tu nema šta da se priznaje. Dugoročno pitanje je, međutim, da li će de facto podela jednog dana postati i de iure podela, odnosno, da li će jednom ta podela zvanično da se stavi na dnevni red ili neće, podela ili razmena teritorija, o kojoj su neki već govorili. Ja ne verujem da je to u planu ovog momenta, to može biti neka buduća agenda, ali sadašnja nije. Kad bacite pogled na region, koji njegov deo, koja se zemlja, ako hoćete, percipira kao ona koja destabilizuje region? - Generalno gledano, rekao bih da se na Srbiju ne gleda kao na problem, a ne gleda se tako ni na Kosovo. Zastrašujući problem koji vidi svako ko izvan regiona gleda na region jeste Bosna. Činjenica je da postoji strah da bi Bosna mogla da generiše destabilizaciju regiona, možda ne novi konflikt, ali svakako generalnu političku destabilizaciju koja bi mogla zaustaviti napredak i čitavog regiona. Kad je u pitanju destabilizacija Bosne i Hercegovine, vidite li i ruku Srbije u tome? - Mislim da Srbija pokušava u izvesnom smislu da igra neku paralelnu igru. Kad god gospodin Dodik dođe u Beograd, priredi mu se velikodušna recepcija zato što gospodin Tadić želi da mu iskaže podršku, ali i da zadovolji dobar deo svog biračkog tela. S druge strane, Srbija, razume se, ne želi da bude glavna adresa na koju će stranci – Evropljani, Amerikanci – dolaziti i tražiti pomoć da se reše problemi u Bosni. Strani predstavnici, međutim, to čine i Beograd, ako želi da napreduje i da bude regionalni lider, zaista mora da pomogne da se problemi otklanjaju. Ja ni jednog trenutka ne mislim da ova vlada, Tadićeva vlada, Jeremić i drugi akteri srpske spoljne politike i politike prema Bosni i Hercegovini veruju da bi, dugoročno gledano, formalna podela Bosne i Hercegovine donela ikakvo dobro Srbima u celini. Naprotiv, uveren sam da su svesni toga da bi deoba Bosne rezultiralo ogorčenom muslimanskom državicom oko Sarajeva koja bi bila stalno bila neprijateljski raspoložena prema Srbima. Dakle, uveren sam da Tadić i Jeremić razumeju da bi podela Bosne u strateškom smislu po Srbe bila katastrofalan scenario. Ali, šta onda sprečava Srbiju da pošalje jasnu poruku Dodiku u kojoj će reći: mi nećemo podržati referendum o secesiji Republike Srpske od Bosne? - Pogledajte rezultate izbora u beogradskoj opštini Voždovac prošlog meseca. Srpska vlada je bila veoma aktivna, naročito na polju spoljne politike, srušen je šengenski zid, odmrznut Prelazni trgovinski sporazum – vrlo dobra vest; podnesen je zahtev za EU kandidaturu – vrlo dobra vest. Ali, pogledajte istraživanja pulsa birača. Proizvode li ona rezultate u smislu podrške vladi? Ne proizvode. Dakle, čini mi se da je odgovor na vaše pitanje: oni ne žele da otuđe veliki deo biračkog tela jer to ne mogu da priušte. Kako gledate na ovaj produžetak rata “legalnim sredstvima” između Hrvatske i Srbije, na uzajamne tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde? - Naravno da treba da povuku te tužbe jer su naprosto savršeno glupe. U slučaju hrvatske tužbe - pogledajte: četiri godine od završetka rata, kada je tužba podnesena, odnosno, sedam godina od najtežih ratnih operacija, vi se ođednom “budite” i kažete: pa, gledaj, oni su počinili genocid protiv nas. Ta tužba je, zapravo, bila Tuđmanova želja na samrtnoj postelji, a posle je bilo veoma teško za hrvatske političare da je povuku jer to nisu mogli da objasne svom javnom mnenju. Možda bi se moglo argumentovati da je na neki bizaran način Srbija pomogla Hrvatskoj ulaganjem kontratužbe jer bi sada Zagreb mogao odustati od svoje tužbe ako bi i Beograd to učinio. Pre srpske kontratužbe teško bi se hrvatskim građanima objasnilo zašto se iz čista mira odustalo od tužbe. Želim da verujem da će novi hrvatski predsednik nešto u tom smislu inicirati pošto su i jedna i druga tužba više nego apsurdne. Autor Branka Trivić Izvor SE http://www.slobodnaevropa.org/content/judah_intervju_region/1924409.html
