Шта Србија прво треба да реши у 2010. - Мирољуб Лабус
Динар или евро – питање је сад Да ли улазак у ЕУ представља препреку за увођење евра као платежног средства? Никако Преживели смо економску кризу прошле године, али још нисмо изашли из ње. Да бисмо изашли из кризе потребни су нам много већи обим трговине са Европом и много мањи ризик инвестирања. Напуштање динара као несигурног средства плаћања и прелазак на евро био би добар корак у том правцу. Режим флексибилног курса заснован на циљној инфлацији сувише је скуп за нас и није остварио основни циљ због кога је уведен. Уместо тога, створио је двовалутни систем – паралелно функционисање динара и евра – у коме прелазак с једне на другу валуту ствара непотребне трошкове и курсне разлике, изазива несигурност и одржава се само захваљујући високим каматним стопама. Дакле, 2010.година могла би да буде година у којој ћемо озбиљно почети да радимо на побољшањупривредног окружења. Прелазак на евро био би само једна, али свакако веома корисна промена. Претри године ММФ је сачинио своју редовну анализу финансијског и монетарног система Србије у складу са мандатом из члана 4 Статута. Посебна пажња била је посвећена питању режима девизног курса. Та анализа је познатаи заснива се на рангирању пет група разлога за и против фиксног, односно флексибилног курса. Њен резултат је недвосмислено говорио у прилог фиксног курса. Међутим, фонд је ипак предложио флексибиланкурс, јер су мислили да је финансијски систем Србије рањив и да је флексибиланкурс бољи инструмент за борбу против (шпекулативног) прилива капитала или могућих спољних шокова. Испало је да су дали лош савет. Када се та иста анализа данас понови и укључе се подаци за претходне три године још већи број индикатора говори у прилог фиксномкурсу. Но, за фиксни курс динара је сада касно, јер нико не верује у динаре. Осим за плаћање пореза и рачуна у самопослугама, динар се више не користи. На један динар штедње у динарима, грађани штеде тридесет динара у девизама. Да верују у динар, тај однос био би обрнут. Нипривреда није другог мишљења. Две трећине најширег новчаног агрегата М3 је у еврима. Томе одговара депозитна структура банака. Више од 70 одсто свих депозита су депозити у девизама. Ако бисмо замислили гувернера као капитена фудбалског тима, он командује играчима само у свом шеснаестерцу. Можда тако може да сачува сопствену мрежу, али сасвим сигурно гол не може никада да дā. Наравно, ниједан облик девизног курса није савршен. У нашој историји имали смо фиксни курс, на пример са увођењем „деда Аврамовог” динара, и његов спектакуларни крах после мање од две године. На другој страни, ни прилагођавање курса на удар светске економске кризе не би издржало да нисмо добили спољну финансијску подршку. Штавише, клизање динара крајем 2008. годинеје подстакло, а не спречило, пад девизних резерви. Разлог је био једноставан. Значајан део девизних резерви био је у облику обавезних депозитабанака на основу девизне штедње грађана. Неповерење у динар, подгрејано неповерењем у банке, истопило је девизне резерве за две милијарде евра за нешто више од два месеца. Да се вратим на наше питање динар или евро. Економске прилике сваке земље се мењају. Већ сам навео да постоји пет група разлога који упућују на један или други облик девизног курса. У нашим данашњим условима степен економске интеграције са ЕУ, страх од променљивог курса и природа макроекономских шокова су такви да доминирају над противразлозима који су у вези састепеномразуђености трговине и финансијске интеграције. Наша привреда је мала отворена привреда у којој је удео извоза и увоза робеу БДП-у скоро 70 одсто. Истовремено, удео извоза на европодручје, заједно са подручјем које је везано за евро, износи преко 80 одсто. Уз то, синхронизација нашег привредног циклуса са оним у еврозони у последњих пет година је невероватно висока. Варијабилност курса озбиљно ограничава трговину и инвестиције између две привредне зоне које су високо интегрисане. Прелазак на евро дефинитивно би отклонио ово ограничење. Да лиулазак у ЕУ представља препреку за увођење евра као платежног средства? Никако. Европска централна банка неће се радовати томе, али ништа неће ни да уради да то спречи. Руку на срце, она то ни не може да спречи. Једнострано увођење евра неке мале земље не значи чланство у еврозони. Наравно, преговори око чланства у ЕУ обухватиће и питање евра. Али преговори су преговори. Ко данас тврди да ће нас евро дисквалификовати за чланство у ЕУ наивно верује да ће нас тамо примити са високом инфлацијом, претераним буџетским дефицитом или неконтролисаним јавним дугом – све под условом да користимо динаре, а не евро. Не видим озбиљне разлоге зашто не бисмо у процесу кандидатуре желели да поправимо наше финансије, буџет и банкарски систем. Ако та жеља буде искрена, као што је била у случају укидања виза, наћи ће се решење и евро неће бити препрека за чланство у ЕУ. У међувремену, користи од тога биће вишеструке. Економиста, професор универзитета Мирољуб Лабус [објављено: 11/01/2010] <http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Dinar-ili-evro-pitanje-je-sad.sr.html> stampanje <http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Dinar-ili-evro-pitanje-je-sad.sr.html> posalji prijatelju пошаљите <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=new_review&int_itemID=118980> коментар | погледајте <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=118980> коментаре (0) http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Dinar-ili-evro-pitanje-je-sad.sr.html
<<image001.gif>>
<<image002.gif>>
