Обрад Кесић Јануарски сигнали
Већ се види да 2010. неће бити лака за Србе. Уз економску кризу, чији крај се најављује већ више пута, али никако да стигне, постоји низ других проблема који могу врло лако да преокрену осећај успеха и радости с којом је испраћена 2009. година. Од Републике Српске па до Косова и Метохије, најављују се бурна времена и нови изазови за Србију, Републику Српску и њихове грађане. Боравак председника Тадића у манастиру Високи Дечани у време Божића указује да ће питање Косова и даље бити не само присутно него ће бити и теже. Порука мира коју је председник Тадић послао, не само Србима него и Албанцима и другим народима, дочекана је блокадом манастира и новим агресивним изјавама албанских политичара са Косова и представника међународне заједнице. Посета председника Тадића прошла је у духу скромности и достојанства, коју тражи прослава рођења Исуса Христа. Нажалост, ово су албански политичари и неки у међународној заједници тумачили као доказ слабе позиције Србије у вези са Косовом и као афирмацију својих ставова. Командант јужног крила НАТО-а амерички адмирал Марк Фицџералд изјавио је да су паралелне структуре у северном делу Косова ,,неприхватљиве” и да то представља кршење Резолуције 1244. Ово је саопштио без и мало хумора човек који је уверен да он, као и сваки представник америчке владе, најбоље може да тумачи не само Резолуцију 1244 него и међународно право. Ова изјава у контексту сличних изјава албанских политичких лидера са Косова најављује нову фазу изградње независне косовске државе, а то је асимилација северног дела ове провинције. Неће се чекати одлука Међународног суда правде, јер то уопште ништа не значи за оне који желе да искористе добру вољу Београда да би коначно решили проблем ,,паралелних структура” на Косову и на овај начин консолидовали независност ,,за сва времена”. Исто тако, оцене Валентина Инцка, високог представника у БиХ, да одржавање референдума значи кршење Дејтонског споразума, изречене су сасвим озбиљно и без и мало шале. У суштини ова најава води у један коначан обрачун између високог представника Америке и једног дела ЕУ, с једне стране, и РС, са друге стране. Лакоћа с којом Инцко прети да спровођење референдума може поново да покрене питање опстанка РС довољна је да би се схватило зашто власти у РС, и грађани, морају да иду до краја и да добију ову битку. Чињеница да се може тако лако поставити питање опстанка РС показује намере не само Инцка него и оних који га подржавају. Не треба веровати њиховим намерама, а још мање се уздати у њихову милост. Кроз историју често се дешавало да се аутократе изједначавају и са нацијом и са државом. Тако да свака њихова одлука мора да се прихвата са ентузијазмом и с радошћу. Ко год то не чини мора бити крвни непријатељ. Сваки напад на овакве владаре напад је на државу и нацију и због тога све је допуштено у борби против оваквих непријатеља. У контексту америчке и европске политике према Србима нешто слично се дешава, где су адмирал Фицџералд и високи представник Инцко само симболи једне аутократске бахатости. Инцко се, наиме, поистовећује са Дејтонским споразумом и истовремено са државом Босном и Херцеговином и због тога не може нико да му се супротстави без рушења Дејтонског споразума и БиХ. Исто тако, северно Косово представља непоштовање ауторитета, не само институција ,,независног Косова” него и оних који су главни архитекти и спонзори овог пројекта. У оваквој ситуацији, нажалост, излазак се налази или у потпуној покорности или у новим конфронтацијама. Година 2010. показаће који ће од ових излаза наћи Срби. Обрад Кесић [објављено: 12/01/2010] http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Januarski-signali.sr.html
