Naši prestoli i nebeske krune
Dragana MATOVIĆ, 14.01.2010 20:48:05 Ocena: <http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=12&status=jedna&vest=168102&title_add=Na%C5%A1i%20prestoli%20i%20%3Cbr%2F%3E%0D%0Anebeske%20krune&kword_add=unesko%2C%20zorica%20tomic#vote> <http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=12&status=jedna&vest=168102&title_add=Na%C5%A1i%20prestoli%20i%20%3Cbr%2F%3E%0D%0Anebeske%20krune&kword_add=unesko%2C%20zorica%20tomic#vote> 2.33 (Glasova: 3) <http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=12&status=jedna&vest=168102&title_add=Na%C5%A1i%20prestoli%20i%20%3Cbr%2F%3E%0D%0Anebeske%20krune&kword_add=unesko%2C%20zorica%20tomic#vote> http://www.novosti.rs/images/basic/vote_on.gif Komentara: 0 <http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=19&idobj=168102#list> http://www.novosti.rs/images/basic/comment_on.gif MONOGRAFIJA „Svetska baština Srbija“ samo je prvi u nizu projekata čiji je cilj ne samo prezentacija blaga koje je već upisano na Uneskovu listu, već i podizanje svesti o značaju kulturne baštine za oblikovanje kulturnog identiteta naroda. Ovim rečima književnica i univerzitetski profesor Zorica Tomić, ambasador Srbije u Unesku, u razgovoru za „Novosti“, istakla je značaj knjige koju su objavili Republički zavod za zaštitu spomenika i Ministarstvo kulture. - Sa svojom dugovekom i prepoznatljivom kulturnom istorijom, bogatom i očuvanom srednjovekovnom umetnošću i kulturnom baštinom, Srbija ne mora da izmišlja svoju tradiciju, ali mora permanentno da radi na predstavljanju i naučnoj obradi svojih spomenika na Kosovu - kaže Zorica Tomić. * Na koji još način država štiti svoje nasleđe na Kosovu? - Državna politika predsednika Borisa Tadića, kao i diplomatski angažman ministra Vuka Jeremića, rukovođeni pozivanjem na Rezoluciju 1244, predstavljaju legitimno sredstvo ne samo odbrane principa međunarodnog prava, već i odbrane našeg nasleđa na Kosovu od sve češćih pokušaja Albanaca da izvrše njegovu nasilnu konverziju. * Koji još naši spomenici zavređuju da se nađu na Uneskovoj listi? - Izvesno je da u Srbiji ima mnogo spomenika koji bi mogli da konkurišu za upis na prestižne Uneskove liste, ali o njihovim kandidaturama odlučuje stručna javnost, a verifikuje ih Nacionalna komisija za saradnju sa Uneskom. Priprema za kandidaturu ne zavisi toliko od novca - a za takve projekte će ga uvek biti, već od pažljive i stručne pripreme dokumentacije. * Da li je dobra saradnja sa Uneskom i način da se finansijski istraži šta sve od kulturnog blaga postoji u Srbiji? - Iako Srbija već koristi Uneskova sredstva, dobra saradnja sa ovom međunarodnom organizacijom ima i mnogo važnije efekte. Najznačajniji od njih svakako je taj da Unesko predstavlja gotovo idealan komunikativni prostor na kojem se Srbija može osećati ne samo ravnopravno, već i biti legitimni partner u velikim međunarodnim projektima. * Koliko su Uneskovi fondovi otvoreni za takve poduhvate? - Unesko je u tom smislu veoma otvoren, a posebno su zanimljivi projekti koji su regionalno koncipirani. Činjenica da je Srbija multikulturna zemlja, da je tokom svoje duge istorije ne samo kohabitirala već i podržavala na svom tlu različite kulture, nacionalne identitete i verske zajednice, ozbiljna je kulturna i politička platforma na kojoj se može oblikovati novi međunarodni profil Srbije, i time staviti u pogon taj vredni simbolički kapital. * Koliko Srbija koristi svoj kulturni potencijal? - Naš kulturni kapital predstavlja ne samo nasleđe, već i savremena umetnička i kulturna produkcija. Da bi taj veliki potencijal bio ne samo vidljiv već i isplativ, potrebna su mnogo veća ulaganja od onih koja su predviđena budžetom. Privatni kapital, naročito ako prepozna svoj interes, i ako novim zakonima bude ohrabren da investira u kulturu, mogao bi dati dragocen doprinos promeni slike o Srbiji. * Da li bolji marketing kulturnog nasleđa može biti ekonomski isplativ za našu zemlju? - Savremeni turizam je u potpunosti oslonjen na koncept kulturnog nasleđa. Ali da bi bio ekonomski isplativ, mora biti predstavljen u paketu sa ostalim turističkim uslugama, kao autentičan, jedinstven i neponovljiv. Rumuni su, na primer, vrlo pametno kapitalizovali mit o Drakuli i napravili egzotičnu „Drakulinu turu“. Zašto mi ne bismo takođe ponudili svetu turu „Zemaljski prestoli, nebeske krune“, što je inspirativni naslov jednog domaćeg multimedijalnog projekta koji traži podršku Uneska? * Zašto se u knjizi „Svetska baština“ ne spominje rukopisna zaostavština Nikole Tesle, niti Miroslavljevo jevanđelje, koji su, takođe, upisani na listu baštine sveta? - Zato što se oni nalaze na posebnoj listi, „Pamćenje sveta“, koja nije obuhvaćena ovom knjigom. Verujem da će i taj aspekt srpskog prisustva u Unesku biti uskoro konceptualno obrađen. BEZ RASPRAVE * Deo naše stručne javnosti usprotivio se stavljanju fasade na Pećku patrijaršiju. Da li je u Unesku to razmatrano, budući da se ovaj sakralni objekat nalazi i pod njegovom zaštitom? - U Unesku nije bilo posebnih rasprava na ovu temu. KINOTEKA U PAMĆENjU * Nedavno ste izjavili da bi i Kinoteka trebalo da dobije Uneskovu zaštitu. Hoćete li nešto raditi u tom smeru? - Preduzeli smo korake da se arhiv Kinoteke, kao jedan od najbogatijih te vrste na svetu, stavi na Uneskovu listu „Pamćenje sveta“. Radi se o jedinstvenim materijalima, koji će, kada budu digitalizovani i zaštićeni, biti još jedan plemeniti argument u našoj komunikaciji sa svetom. http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=12&status=jedna&vest=168102&title_add=Na%C5%A1i%20prestoli%20i%20%3Cbr%2F%3E%0D%0Anebeske%20krune&kword_add=unesko%2C%20zorica%20tomic
<<image001.gif>>
<<image002.gif>>
