Račak, jedanaest godina posle
U selu Račak na Kosovu i Metohiji, pre 11 godina pronadjena su tela 45 Albanaca, za čije ubistvo je misija OEBS bez dokaza optužila srpske snage bezbednosti, a ovaj dogadjaj- iako nikad nije utvrđeno da se radi o masakru nad civilima- presudno je uticao na donošenje odluke o bombardovanju SR Jugoslavije. Srpska policija sukobila se 15. januara, 1999. sa albanskim ekstremistima u selu Račak, kod Štimlja, zbog čega je optužena za "masakr nedužnih civila". Svi izveštaji srpske strane govorili su da su u Račku poginuli albanski teroristi, ali na zapadu je taj dogadjaj okvalifikovan kao zločin nad civilima , koji je poslužio kao izgovor za NATO bombardovanje koje je počelo krajem marta 1999. godine. Istina o Račku ostala je skrivena od svetske javnosti pre svega zato što kompletan izveštaj ekspertskog tima Evropske unije, dostavljen njenom tadašnjem predsedništvu u Bonu, nikada nije javno objavljen. Razlog je, prema ocenama domaćih analitičara, što istina o "slučaju Račak" ni sada ne ide u prilog ciljevima zapadnih vlada koje ne odustaju od politike odvajanja Kosova i Metohije od Srbije. Prema rečima istražnog sudije Danice Marinković, koja je svojevremeno obavila uvidjaj u Račku, tada je utvrdjeno da nije bilo masakra i da poginuli nisu nedužni albanski civili, već pripadnici OVK, a o tome postoji obiman dokazni materijal sa fotografijama, uključujući i gomilu oružja koja je pronadjena u selu. "Slučaj Račak" isfabrikovan je u vreme kada su pregovori u Rambujeu zapali u krizu, jer vlasti u Beogradu nisu pristale na zavodjenje jedne vrste protektorata zapadne vojne alijanse nad celom zemljom. U tome je ključnu ulogu odigrao tadašnji šef verifikatora misije OEBS-a, američki diplomata Vilijem Voker koji je, ne čekajući izveštaj istrage, ni tima finskih patologa, pred kamerama svetskih medija odmah optužio srpske snage za "masakr" 45 nedužnih albanskih civila. Cilj je bio da se obezbedi razumevanje svetske javnosti, a još neodlučne zapadne vlade pridobiju za agresiju na Jugoslaviju, koja je počela 24. marta bez odluke Saveta bezbednosti UN. Nasuprot tome, tri ekipe forenzičara - jugoslovenska, beloruska i finska - utvrdile su da su na telima poginulih u selu Račak pronadjene samo rane iz vatrenog oružja, i to iz daljine. Na šakama 37 od 40 tela metodom parafinske rukavice otkrivene su barutne čestice, što je dokaz da su poginuli neposredno pre smrti rukovali vatrenim oružjem, odnosno da su učestvovali u borbi. Šef finskog tima patologa genetičar Helena Ranta je uoči bombardovanja podržala Vokerovu verziju o "ubistvu civila"uz ogradu da iznosi lični stav. Na toj verziji se zasnivao i deo optužnice Haškog tribunala protiv optuženih zvaničnika srpske države, vojske i policije. Posle iznošenja dokaza Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom da su u Račku vodjene borbe protiv albanskih terorista i da su poginuli bili pripadnici ilegalne OVK, iz optužbe protiv generala Nebojše Pavkovića, Vladimira Lazarevića i ostalih, ovaj slučaj je izbrisan. Bombardovanje SR Jugoslavije, koje je trajalo 78 dana, završeno je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 SB UN i potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, kojim je vlast na Kosmetu preuzela medjunarodna vojna uprava. U NATO agresiji ubijeno je nekoliko hiljada ljudi, većinom civila. Privremene vlasti u Pokrajini, jednostrano su proglasile nežvinost 17. februara 2008. godine. Medjunarodni sud pravde u Hagu sada razmatra pitanje legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, koje je Generalna skupština UN zatražila od suda na inicijativu Srbije. http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=12827
