СИМИЋ: Србија пред изазовима политике свршеног чина
Како “Дневник” сазнаје у дипломатским изворима, током ове године “доћи ће до хендловања односа између Београда и Загреба”. Иако неће бити изглађени и решени сви међудржавни спорови, које је у последње време посебно оптеретило и питање Косова, наши извори најављују “другачији дијалог на врху између председника Бориса Тадића и новог хрватског шефа државе Ива Јосиповића, који је политичар потпуно другачијег профила од Стјепана Месића”. Извори „Дневника” у српској дипломатији такође тврде и да ће се српски амбасадор Зоран Лутовац за неколико месеци вратити у Подгорицу. И професор Факултета политичких наука у Београду, бивши амбасадор Србије у Француској др Предраг Симић оцењује да ће 2010. година за Србију бити у знаку Косова и када су суседи у питању, и указује у разговору за “Дневник” на то да су се политици “свршеног чина” западних ценатра приклониле и поједине земље региона. Како видите да ће се решити раскорак, с једне стране, између захтева ЕУ за развој регионалне сарадње и добросуседства, а с друге, актуелних односа који су се развили између Србије, Хрватске и Црне Горе у вези с Косовом? – Званични Београд очекује да ће саветодавно мишљење Међународног суда правде у Хагу, које би требало да буде, како се очекује, у прилог Србије, донети расплет. Уколико то не буде случај, чини ми се да ће ова година бити испуњена доста компликованом дипломатијом између Београд и суседа, али и веома крупним изазовима када је у питању Косово. Јер, готово да није прошао дан од почетка ове године, а да нисмо добили нову вест која се односи на Косово. Уз потезе Црне Горе и Хрватске, ту је и најнови изјава Хашима Тачија о наводној добросуседској сарадњи на Балкану, али с позиција интереса Приштине и његог обновљеног захтева да се такозване српска паралелне институције на Косову интегришу у косовски поредак, што се покушава учинити с општином Штрпце. Односе с Хрватском оптерећује и њихова тужба за геноцид, односно наша контратужба, пред Међународним судом правде у Хагу? – Када је у питању Хрватска, мислим да ће се ту морати изнаћи неко оригинално дипломатско решење јер је сувише велики улог у питању, сувише су велики интереси и Србије и Хрватске да превазиђу отворена питања и тиме убрзају своје приближавање ЕУ. У том смеру се, уосталом, крећу и последње изјаве Ива Јосиповића и Бориса Тадића. Но, видећемо најпре како ће бити решен политички, дипломатски и протоколарни проблем везан за Јосиповићеву инагурацију и да ли ће икако бити решен. У сваком случају, очекујем да ће у најскорије време, ако не током инаугурације у Загребу, доћи до сусрета двају председника и то ће бити прилика за одговор на питање како ће се даље развијати ствар с хрватском тужбом и српском контратужбом. То је, очито, тема која је прва на дневном реду, при чему очигледно постоји обострана жеља да се она с тог дневног реда скине и тиме да важан допринос не само развоју хрватско-српских односа већ и убрзању интеграције двеју земаља и читавог Балкана у ЕУ. Карактеристика односа с Црном Гором је топло–хладно? – Иако су ти односи, због Косова, заправо већ дуже поремећени, с друге стране можемо регистровати доста блиску економску сарадњу, пред којом стоје и неки нови изазови. Ових дана јавност и у Србији и у Црној Гори упозната је с, у смислу реализације, прилично амбициозним пројектима коридора 11, па приватизације Луке "Бар"... У сваком случају, чини ми се да имамо доста противуречне сигнале када су у питању односи са суседима, али мислим да ће то бити главни изазов за српску дипломатију у 2010. години. Како мислите да ће Србија решити проблем означавања Косова на регионалним скуповима, а с обзиром на то да је шпанско председништво ЕУ прихватило да изостане ознака Унмик–Косово? – Иако је то у Београду дочекано с одређеним изненађењем када је у питању Шпанија, треба имати у виду да та земља не мења свој начин и став. Србија треба да има у виду да је Шпанија у овом тренутку у улози председавајуће ЕУ и да мора да води рачуна о земљама које су признале Косово, и које су у овом тренутку у већини, као и да је њено председавање пред веома великим изазовом имплементације Лисабонског споразума. Шпанија се вероватно по питању представљања Косова неће антагонизирати са својим партнерима, иако не верујем да су се ставови о самопрокламованој независности Косова у Мадриду променили. Очекујете ли даље јачање притисака на Београд када је реч о регионалној сарадњи, при чему је у седишту свега, наравно, Косово? – Свакако. Несумњив је утисак да су се притисци већ усмерили у правцу политике свршеног чина пре става МСП-а, односно регулисања статуса Косова супротно интересима Србије. И ти притисци се од Нове године непрекидно појачавају. С друге стране, очекујемо да би нам саветодавно мишљење МСП-а могло помоћи у расплету односа с партнерима у региону. Ако то не буде случај, вероватно ће ситуација бити нешто компликованија. При томе, и неки други догађаји на нашој сцени наговештавају у којем смеру иду размишљања руководства Србије. Наиме, чини ми се да је намера да се предупреди негативан развој догађаја – у смислу изолације Србије и поновног негативног имиџа – на неки начин профилисана управо резолуцијом о Сребреници, коју је предложио председник Тадић. На тај начин се жели одговорити на ове могуће изазове и притиске, а Србија тиме намерава и да задржи своју активну позицију у односу на регион и ЕУ. Но, да ли ће то дати резултате, и колике, и с каквим ће се ефектима суочити на домаћој сцени, у овом тренутку је тешко прогнозирати. Д. Миливојевић http://www.dnevnik.rs/node/15515
