Дипломатска нација utorak, 19 januar 2010 00:49 Чедомир Антић Дан
<http://in4s.net/x/index.php?option=com_mailto&tmpl=component&link=aHR0cDovL2luNHMubmV0L3gvaW5kZXgucGhwP3ZpZXc9YXJ0aWNsZSZpZD0xNTY0NCUzQTIwMTAtMDEtMTgtMjMtNTgtMzgmb3B0aW9uPWNvbV9jb250ZW50Jkl0ZW1pZD0xOTI=> El. pošta <http://in4s.net/x/index.php?view=article&catid=67%3Adrugi-pisu&id=15644%3A2010-01-18-23-58-38&tmpl=component&print=1&page=&option=com_content&Itemid=192> Štampa <http://in4s.net/x/index.php?view=article&catid=67%3Adrugi-pisu&id=15644%3A2010-01-18-23-58-38&format=pdf&option=com_content&Itemid=192> PDF Нација је рођена! И то по други пут. На Косову и Метохији поново су се појавили Црногорци. Нијесу се примјећивали, нити су, изгледа, сами себе били свјесни, а онда је те судбоносне 2008. године, свега пет недјеља након што је Косово прогласило независност, код "Министарства Јавних служби" у Приштини основано Удружење Црногораца Косова. Матица се тек недавно јавно, јасно и гласно досјетила Црногораца са Косова. У Подгорици о Црногорцима са Косова и Метохије нијесу много водили рачуна 1998. и 1999. године. Док је Милошевићев режим макар спомињао Црногорце из покрајине и у њихово име такође преговарао у Рамбујеу (истина без присуства формалних представника), није ми познато да је у матичној републици владало велико интересовање за двадесетак хиљада наводних косовских Црногораца. Ни послије рата, баш као ни у вријеме када су 2001. године основане привремене установе Косова, о овом питању се није чуло. Зачудо, када је Косово прогласило независност, а овој етнички очишћеној територији требало пружити привид мултиетничности, а у часу када је Србију и Србе са Косова и Метохије требало изоловати, појавили су се косовски Црногорци. И то не само да су се појавили, већ су по први пут политички организовани у "седам вјекова дугој историји" (дакле, када је у једном историјском извору први пут споменута Црна Гора, Црногорци су на Косову живјели већ једно стотинак година!). Ипак, црногорска власт, тако посвећена европским интеграцијама, прикључивању Сјеверноатлантском савезу, миру у региону и напретку планете Земље, није инсистирала на правима косовских Црногораца. Тако је Косово добило признање званичне Подгорице управо онда када је то било потребно Сједињеним Државама и када је у највећој мјери могло да заболи Владу Србије и српски народ у Црној Гори. Црногорске власти су попустиле пред ове двије љепоте и нијесу много бринуле о томе што се, како је у једном прогласу написао извјесни вођа Црногораца са Косова, над њиховим сународницима врши "савремени геноцид". Та језива вијест, стигла је, чини се, до предсједника Вујановића тек послије двије године. Зато је сада једно техничко питање - успостављање дипломатских односа са Приштином - повезао са признавањем права црногорске мањине на Косову. Добро је да се предсједник сјетио. Косовско-црногорски односи тако су добри да краће одлагање неће бити лоше протумачено, баш као што ће свакако бити разумијевања за једну малобројну нацију која жели да се интегрише у албанско Косово. Притом тај "модерни геноцид" који косовски Црногорци подносе, није кривица оних који су на Косову и Метохији, у миру, током протекле деценије, убили скоро хиљаду Срба. Ријеч је, кажу "црногорски главари" са Косова, "о у цивилизованом свијету непојмљивим притисцима са свих страна". Несумњиво је најсигурније да непријатно питање успостављања дипломатских односа Подгорице и Приштине буде у јавности отварано једно десетак пута, тако да у часу кад амбасадори буду кренули на пут нико више и не обрати пажњу на вијест о томе. Ипак, шта ће бити са косовским Црногорцима? Њима који су се одважили да оснују удружење у Приштини, гдје у овом тренутку у гету живи стотинак од предратних 17,000 Срба? Црногорцима, чије удружење тврди да су по бројности били чак и друга националност покрајине, али их пописи бељеже свега током четрдесетак година, па и тада се њихов број кретао у невјероватном распону од 21,000 до 37,000! Са нестанком државе која је прва прихватила црногорску нацију практично су се из јавности повукли косовски Црногорци, да би се сада појавили у држави која, на радост Тачија и Харадинаја, према њима гаји сличне емоције. Нашли су се поново једној држави која их жели; баш као што су се 1998. године, до тада незнани косовски Египћани нашли Милошевићу. Поставља се, међутим, једно основано питање. О каквој то црногорској дијаспори говоримо, ако је Црна Гора већ, баш као и Уругвај, а за разлику од свих других балканских земаља, "држава свих њених грађана". Да ли је црногорска дијаспора састављена од оних који се национално изјашњавају као Црногорци, или од свих оних који су рођени у Црној Гори, потомци су становника Црне Горе или су припадници свих народв који живе у Црној Гори? Црногорци нијесу суверена нација Црне Горе, према томе сасвим је нелогично да предсједник Вујановић брине само о њиховим сународницима. Уосталом, колико ми је познато, већина вођа Срба са Косова и Метохије воде поријекло из Црне Горе и макар у једном кратком часу, били су Црногорци. Да ли су о томе размишљали они који већ двадесет година углавном политички експлоатишу кризу и напредују захваљујући подјелама међу својим суграђанима? Послије свега наведеног, колико има смисла у политици Црне Горе према Косову и Метохији вођеној током протеклих двадесет година? http://in4s.net/x/index.php?option=com_content&view=article&id=15644:2010-01-18-23-58-38&catid=67:drugi-pisu&Itemid=192
<<image001.png>>
<<image002.png>>
<<image003.png>>
