ŽELJKO CVIJANOVIĆ - RAT ZA IZGUBLJENE STVARI Od sumraka do svitanja 2010.
„Od sumraka do svitanja“. Tako će se u ovoj godini zvati ono što smo do sada tako nevino imenovali kao region ili Zapadni Balkan. Idemo redom. Senzibilniji od ostalih, Hrvati su još prošle godine ostali bez premijera. Posle su ga, samo na pomisao da se vrati u politiku, proglasili ljudožderom i sad će mu suditi što ih je godinama kuvao u loncu. Potom su jednim pristojnijim čovekom zamenili predsednika, koji je, čak i tako upokojen, na odlasku tražio da Hrvatska vojska napadne Republiku Srpsku. Milo Đukanović, još jedan nosilac spomenice iz devedesetih, otišao je Vašington, gde ugovara uslove svog povlačenja zahtevajući doživotnu slobodu. Mislim da sada razgovaraju o detaljima, recimo, koliko dugo doživotnu. Spremio je i dokaze: on nikog nije kuvao u loncu, ono je bio tiganj. Haris Silajdžić, poslednji živi nindža iz devedesetih, biće sa čela Bošnjaka oteran u oktobru, kada će tamo biti izbora. Ima solidne šanse da ostane na slobodi. Miletu Dodiku, koga je, kad je pre 12 godina došao na vlast u Republiku Srpsku, Medlin Olbrajt nazvala „dahom svežeg vetra“, spremaju jedan XXXL lonac, u kome će pokazati da li je jestiv ili otporan. A Boris? Držim da će i to biti tiganj. U najavljenom velikom spremanju Zapadnog Balkana on je među povlašćenima: ne treba da strahuje za život, njegov posao sastojaće se samo u tome da se izmeri koliki bol može da izdrži a da od sebe ne pusti glasa. Evo u čemu će se sastojati njegovi regionalni poslovi ove godine. Prvo, moraće da usvoji rezoluciju o Srebrenici, papir za čiju dobronamernost jamči Čeda Jovanović, koji tvrdi da ga je smislio zajedno s Jelkom Kacinom. Time će Boris dati dokaz Bošnjacima da ovi Srbi nisu ljudožderi, posebno ne dok cvrče na tiganju. Ako tu ne pusti glas, tada će se kvalifikovati da sa Ivom Josipovićem razgovara o povlačenju tužbi. Uz nadu da je Ivo pristojniji čovek od Mesića i da njegovi uslovi neće biti brutalniji nego što su Srbi navikli. Ima još. Širinu pravoslavne duše moraće da pokaže kada Dodik, onaj iz lonca, bude pružao ruke prema njemu. Tada će morati da bude ubeđen u to da, ako nisi pomogao jednom čoveku, posebno ako je to Mile, pomogao si celom svetu, a Srbija je svet. Za sve to vreme budući prijatelji iz regiona kidaće mu Kosovo, a on ne samo da neće moći da pusti glas nego će morati da im se smeška kao Kinez iz vesterna. I još će čvrsto držati ruku na ustima Jeremića Vuka. I da, sve će to u ime naših budućih drugara iz Brisela gledati i zapisivati Jelko Kacin, osvedočeni prijatelj Srba sa posebnim akcentom na Čedu. A tu je i šefica Agencije za borbu protiv korupcije, koja je na to mesto došla, kao što je i red, sa službe u američkoj ambasadi i nešto mi govori da je smisao njenog prijateljskog angažmana u tome da Borisa, ako jaukne, uteši pokazujući mu da ima i gore, i da to gore sve piše na papirima o Srbima na vlasti. Eto, to je cena i, ko god vam kaže da nije, slagao vas je. Ako vam se čini da je previsoka, o tome je trebalo da mislite ranije. Ako vam izgleda da Boris to ne može, ne brinite, budite uvereni da Toma može i više od toga, samo mu još nisu dali šansu. Ako verujete da je to put ka normalnoj Srbiji, možda ste u pravu, ali onda prihvatite i to da vas u normalnost vodi višak društvenog zagađenja. Uostalom, čitajte novine ovih dana i shvatićete da nije najvažnije da budući srpski patrijarh bude Evropejac. Biće sasvim dovoljno da bude ateista. http://www.kurir-info.rs/clanak/politika/kurir-20-01-2010/od-sumraka-do-svitanja-2010
