http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/173367/BIA-kao-sudski-kadrovik
BIA kao sudski „kadrovik”?
Slobodan Vučetić | 22. 01. 2010. - 00:02h | Komentara: 0
Sumnjama u regularnost nedavnog postupka izbora sudija, koje još nisu
razjašnjene, ovih dana pridružila se još jedna, mnogo krupnija i
opasnija. Reč je, prema napisima u štampi, o angažovanju „usluga”
Bezbednosno-informativne agencije (BIA), to jest tajne policije, u
postupku reizbora, odnosno izbora sudija!
Tako nešto, ako je tačno, nije se događalo, ili bar nije doprlo do
javnosti, ni u vreme Miloševićeve vladavine. Zato je prvo pitanje koje
se u vezi s tim postavlja: da li postoji ustavni, odnosno zakonski osnov
da, na primer, Ministarstvo pravde ili Visoki savet sudstva prilikom
reizbora, odnosno izbora sudija, traži i dobije podatke i informacije od
BIA. Drugim rečima, da li bi time bilo prekršeno ustavno i zakonsko
jemstvo zaštite podataka o ličnosti. Drugo pitanje je da li je, a ako
jeste - ko je službeno zatražio od BIA prikupljanje i korišćenje tajnih
podataka o ličnosti van Ustavom i zakonom dozvoljenih i propisanih
slučajeva i procedura.
Kad je reč o ustavnom i zakonskom osnovu za prikupljanje i korišćenje
(tajnih) podataka o ličnosti i odstupanju od nepovredivosti tajnosti
pisama i drugih sredstava opštenja građana, tu nema pravnih nejasnoća.
Naime, Ustavom (član 41 i 42) zajemčena je tajnost komunikacije građana,
kao i zaštita podataka o ličnosti, a prikupljanje, držanje, obrada i
korišćenje tih podataka uređuje se zakonom. Samim tim isključeno je,
odnosno bilo bi protivustavno regulisanje ovih pitanja uredbom Vlade
Srbije ili bilo kojim drugim podzakonskim aktom. Ustav, takođe, izričito
predviđa da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan
svrhe za koju su, u skladu sa zakonom, prikupljeni, osim za potrebe
vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, i
to na način utvrđen zakonom.
Povodom napisa u štampi, zasnovanih na (kasnije demantovanim) izjavama
ministarke pravde i direktora BIA o prikupljanju i upotrebi podataka BIA
za potrebe izbora, odnosno reizbora sudija, izjasnili su se istaknuti
eksperti za sistem pravne zaštite podataka o ličnosti. Njihov izričit
stav je da su eventualno traženje i upotreba podataka BIA prilikom
reizbora, odnosno izbora sudija protivustavni. Takođe, po mišljenju
Rodoljuba Šabića, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu
podataka o ličnosti, nijedan zakon, pogotovo uredba, nije izričito
predvideo osnov za korišćenje podataka BIA u postupku izbora, odnosno
reizbora sudija. Iza toga je usledila izjava direktora BIA Saše
Vukadinovića da postoji pravni osnov za bezbednosnu proveru lica koja se
primaju na rad u sudove, uključujući i nosioce najviših pravosudnih
funkcija, i to u Uredbi Vlade Srbije iz 2009. godine o bezbednosnoj
zaštiti određenih državnih organa i lica.
Prema Uredbi o određivanju poslova bezbednosne zaštite koju neposredno
vrše Ministarstvo unutrašnjih poslova, BIA, Vojnobezbednosna agencija i
Vojna policija („Sl. glasnik RS”, br. 12/2009), bezbednosna zaštita
određenih objekata i lica obuhvata: kontraobaveštajnu zaštitu,
fizičko-tehničku zaštitu i radiološko-hemijsko-biološku zaštitu (član
5). Te vrste klasične bezbednosne zaštite predviđene su za taksativno
nabrojene najviše državne i druge organe i najviše državne funkcionere
(član 3), u koje spadaju i nosioci najviših pravosudnih funkcija (ali ne
i ostale sudije i tužioci). Uredbom se (član 6) predviđa i mogućnost
bezbednosne provere (ali samo na zahtev rukovodioca državnog organa) za
lica koja se primaju na rad u državnim organima pod bezbednosnom
zaštitom, odnosno postavljaju ili raspoređuju na radna mesta i poslove
koji se bezbednosno štite. Te provere se, očigledno, ne odnose na
nosioce pravosudnih funkcija. Naime, oni se, u smislu ove uredbe, ne
primaju na rad, odnosno postavljaju i raspoređuju na navedena radna
mesta i poslove, jer je reč o izbornim državnim funkcijama, odnosno
izbornim državnim funkcionerima. Uostalom, i to što je predviđeno u
članu 6. uredbe, moralo je biti izričito regulisano zakonom. BIA, inače,
može odstupiti od ustavnog principa zaštite podataka o ličnosti
isključivo u slučajevima predviđenim Ustavom, i to samo na način
predviđen zakonom. Takođe, BIA može tajno prikupljati podatke o ličnosti
(praćenjem, prisluškivanjem telefona, kontrolom lične prepiske, optičkim
snimanjima i sl.), samo na osnovu odobrenja predsednika Vrhovnog
kasacionog suda, odnosno istražnog sudije - i to samo za potrebe
krivičnog postupka ili radi zaštite bezbednosti Republike Srbije. Svaka
druga vrsta prikupljanja i upotrebe podataka o ličnosti bez pomenutog
odobrenja, Ustavom i zakonom je zabranjena i kažnjiva.
Naravno, i o sudijama i tužiocima, na osnovu pomenutog sudskog
odobrenja, BIA može prikupljati podatke za potrebe vođenja krivičnog
postupka protiv njih ili zaštite bezbednosti i ustavnog poretka
Republike Srbije od nekih njihovih protivzakonitih radnji. Ali, o takvim
podacima BIA ne govori se ni u pomenutoj uredbi niti u novinskim
napisima o njihovom korišćenju u postupku reizbora, odnosno izbora
sudija. Sudeći prema pisanju štampe, moglo se zaključiti da je
Ministarstvo pravde zatražilo i od BIA dobilo informacije i podatke o
prijavljenim kandidatima za sudijsku funkciju, (od kojih su većinu
činila lica koja su tada još uvek bila sudije). Ako bi se ta tvrdnja
obistinila, radilo bi se o grubom, zabranjenom i kažnjivom kršenju
Ustava i zakona, kako od strane onih koji su tajne podatke tražili od
BIA, tako i od strane BIA. U svakom slučaju, od državnih organa koji po
Ustavu i zakonu vrše kontrolu nad radom tajne policije i onih koji
kontrolišu zaštitu podataka o ličnosti, očekuje se da hitno ispitaju
osnovanost navoda o zloupotrebi podataka o ličnosti u postupku reizbora,
odnosno izbora sudija. Ovo je dobra prilika da se, najzad, dublje uđe u
ocenu kvaliteta civilne kontrole nad radom tajnih službi, u čiju se
efikasnost oduvek, pa i danas ozbiljno sumnja.
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
