Чији је план за север Косова? Стручњаци упозоравају да план косовских власти и Међународне цивилне канцеларије који подразумева гашење српских институција на Косову и интеграцију севера покрајине, указује на покушај да се евроинтеграције Србије услове смањењем подршке Београда српским структурама на северу покрајине.
Председник Србије Борис Тадић, на седници Савета безбедности, послао је јасну поруку да се Србија неће одрећи ни Косова ни своје европске перспективе. Изјаве председника Бориса Тадића, професора Предрага Симића и министра Горана Богдановића Фејт: Без наметнутих решења Шеф Међународне цивилне канцеларије на Косову Питер Фејт изјавио је да ће се око стратегије за интеграцију северног дела Косова у косовски систем консултовати са Београдом и да њено спровођење не подразумева наметнута решења нити употребу силе, већ на ово питање мора да се "гледа хладне главе и чистог ума". Намера стратегије је да грађанима тог дела Косова пружи боље животне услове, као и да се ојача владавина права. Оснивањем општине Северна Митровица пружиће се већа аутономија за људе који ту живе, рекао је Фејт у интервјуу за Глас Америке. "Основни принцип је да ћемо тражити прихватање и да ништа нећемо наметати, ако они хоће да прихвате нове услуге онда добро, а ако немаинтереса онда ћемо поново размотрити нашу одлуку", навео је Фејт. Срби на северу Косова треба да задрже привилегије везане за Србију, под условом да су те везе транспарентне и одговорне, рекао је Фејт Успостављање власти у северном делу Косова може трајати годинама. Пред Косовом је далек пут до ЕУ, али има перспективе, рекао је Фејт. Фејт је нагласио да признавање Косова није формални услов за улазак Србије у ЕУ, али да ће регионална сарадња бити један од услова. Стручњаци упозоравају да план косовских власти и Међународне цивилне канцеларије, који подразумева гашење српских институција на Косову и интеграцију севера Покрајине, указује на покушај да се евроинтеграције Србије услове смањењем подршке Београда српским структурама на северу Покрајине. У документу у који смо имали увид и који, како тврде у канцеларији Питера Фејта у Приштини, представља радну верзију поред осталог пише: "Треба створити динамику по којој ће Београд имати решење које ћу му сачувати образ, а које би водило смањењу и коначном обустављању подршке параленим структурама, уз истовремено приближавање ЕУ". На седници Савета безбедности, председник Тадић био је изричит у поруци да Приштина користи запаљиву реторику и да су српске институције легитимне, а не паралелне. "Праве паралелне институције су оне које су створене једностаним проглашењем независности. Њихово постојање је кршење резолуције 1244. Ако Еулекс или Кфор или било ко други осуђује неке органе онда нека крене са органима које су једностарно формирале албанске власти у Приштини без одобрења овог Савета и противно принципима међународног поретка ", рекао је Тадић. Предстоји бурна година Професор Предраг Симић оцењује да предстоји доста бурна година и о питању Косова и о питању регионалне сарадње. Сматра да Београд мора што пре да изађе са својим планом за Косово, јер Приштина, како и пише у стратегији, игра на карту да Србија погођена економском кризом неће моћи да финансира своје институције на северу Покрајине. "Преузимање општине Штрпци, протеривање министра Богдановића, Месићеве изјаве, успостављање дипломатских односа Црне Горе и Косова, све то ствара утисак да се покушава отворити питање Косова као препреке на путу инетеграције Србије у ЕУ", рекао је Симић. Иако у Приштини тврде да су стратегију за Север правили уз помоћ међународних званичника, још није јасно да ли и у којој мери у томе Европска унија има удела. Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић рекао је да је добио изричит одговор да Европска унија не стоји иза тог кумента. "Ми смо спремни на дијалог, на сарадњу, на помирење са свим етничким заједницима на Косову и Метохији, али смо спремни да одбранимо наше институције на овим просторима", рекао је Богдановић. Јачање улоге мисије Европске уније на северу Космета окосница је стратегије за интеграцију. Ишло би се корак по корак, а да би успело, пише у документу, мисија Еулекс требало би да отвори канцеларије и запосли што више Срба - преводилаца, возача и другог особља како би успоставила контакте и стекла поверење српске заједнице. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/455281/%D0%A7%D0%B8%D1%98%D0%B8+%D1%98%D0%B5+%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD+%D0%B7%D0%B0+%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0%3F.html
