Piše: Tihomir Trišić ponedeljak, 25 januar 2010
<http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/2158-ko-preti-srbima.pdf> PDF <http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/2158-ko-preti-srbima.html?tmpl=component&print=1&page=> Štampa <http://www.akter.co.rs/index.php/component/mailto/?tmpl=component&link=aHR0cDovL3d3dy5ha3Rlci5jby5ycy9pbmRleC5waHAvcG9saXRpa2FwcmludC8yMTU4LWtvLXByZXRpLXNyYmltYS5odG1s> El. pošta Ko <http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/2158-ko-preti-srbima.html> preti Srbima Nemam ništa protiv da Mesić posluje u Srbiji, ali imam protiv ako vi ili ja ne možemo poslovati u Hrvatskoj, i imam protiv ako Mesićeve kompanije koriste svoj ekonomski uticaj u Srbiji za stvaranje drugih oblika uticaja, političkog ili bezbednosnog na primer Kad je Stipe Mesić, još uvek aktuelni predsednik Hrvatske, iako ga u Hrvatskoj već doživljavaju kao bivšeg, posetio nedavno Prištinu i pozvao ostale zemlje da priznaju nezavisnost tzv. Kosova, uvredio je mnoge u Srbiji, posebno što je taj susret sa Sejdiuom prvobitno bio zakazan na 7. januar, na pravoslavni Božić. Usledilo je pomilovanje Rimca od strane Mesića, čoveka koji je po sopstvenom priznanju učestvovao u masakru zagrebačke porodice Zec s početka rata devedesetih, što je bio signal srpskim građanima da im nije mesto u Zagrebu i Hrvatskoj i da bi trebalo da se sele. Kap koja je prelila čašu izazvavši maksimalnu pažnju i gađenje srpskog stanovništva, posebno onog preko Drine u Republici Srpskoj, jeste njegova izjava da bi on, da je i dalje predsednik, u slučaju da Republika Srpska održi referendum, poslao hrvatsku vojsku da uništi Republiku Srpsku, pri tome objašnjavajući i kako - presecanjem RS tamo gde je najtanja, u rejonu Brčkog. Šta reći o čoveku sa kojim smo samo dan pre te izjave, u intervjuu za naš list, razgovarali sa ciljem da objasni građanima Srbije svoje nedavne poteze, pokušavši da ga eventualno razumemo. U Beogradu, nekako olako, čuje se komentar da je on „bivši“ čovek i da njegove izjave treba zaboraviti jer je, bože moj, marginalan, bivši predsednik koji u poslednjim danima pokazuje ono što je u stvari bio sve vreme, čovek koji je kao poslednji predsednik Predsedništva ubio SFRJ, srbomrzac da ne kažem ustaša, što je ovde termin za Hrvate, kao što je u Hrvatskoj termin za Srbe četnici. Predsednik Tadić je saopštio da će o toj pretnji izvestiti Savet bezbednosti UN i to bi trebalo da bude to. Neće biti baš da je tako jednostavno i ne bi trebalo ako ima imalo sposobnosti i pameti u državnom vrhu Srbije. Prvo, Stipe Mesić nije ni budala, ni ustaša s obzirom na to da mu je supruga Srpkinja a deca polu-Hrvati, niti politički amater. On je čovek, kako sam kaže u intervjuu za naš list, uvek bio posvećen hrvatskoj stvari. Ja mu na tom čestitam i ne mislim da je ni ratnohuškač niti jadan čovek, prosto, čovek je Hrvat, hrvatski predsednik, istina, starog kova. Oni koji su jadni u celoj ovoj priči zapravo su Srbi. Osećam se jadno jer je Srbija dozvolila da joj jedan Stipe Mesić preti, a tužno jer znam da bi jedan takav scenario u vojničkom smislu, kojem, da se razumemo, ne dajem ni jedan posto šanse u smislu realizacije - što u stvari i nije prava namera te izjave - zaista uništila Republiku Srpsku i milion Srba koji u njoj žive, jer oni danas nemaju instrumente sile ni mehanizme odvraćanja. Tačnije, Vojska Republike Srpske više ne postoji, Služba državne bezbednosti RS isto tako. Danas je odbrana i bezbednost u BiH zajednička, što će reći da su tajne službe BiH, SIPA i OBS sa sedištem u Sarajevu, kao fol zajedničke službe oba entiteta, kao što je slučaj i sa Ministarstvom odbrane i Vojskom BiH. I kad Mesić kaže da bi napao Brčko, milion ondašnjih Srba seti se prigradskih naselja Brčkog i Suljagića sokaka, u kojem je izginulo na hiljade Srba u proteklom ratu, kako bi odbranili Brčko i imali koridor ka Srbiji. A znate šta je u celoj priči suština? K’o i uvek - srpska posla. Izostanak svakog planskog, organizovanog i sistematičnog delovanja Republike Srbije bez obzira na to koja partija je na vlasti. Danas gotovo da u Hrvatskoj ne posluje nijedna ozbiljnija srpska kompanija, prosto, postoji državna rampa hrvatske vlade, dok je u Srbiji, recimo, NEXE grupa iz Našica kupila „Polet“ Bečej, najveći kamenolom u Srbiji, „Jelen dol“, IGM „Stražilovo“ iz Sremskih Karlovaca i nastojala da kupi i fabriku crepova „Kanjiža“, kako bi bila pravi gospodar građevinske industrije u Srbiji. Iza te kompanije stoji lično Mesićeva ćerka. Nemam ništa protiv da Mesićevi posluju u Srbiji, ali imam protiv ako ja ili vi ne možemo poslovati u Hrvatskoj, i imam protiv ako Mesićeve kompanije koriste svoj ekonomski uticaj za stvaranje drugih oblika uticaja, političkog ili bezbednosnog, primera radi. Isto se odnosi i na činjenicu da je najveći hrvatski tajkun Ivica Todorić, vlasnik „Agrokora“, u Srbiji privatizovao „Dijamant“ iz Zrenjanina, „Frikom“ i mnoge druge strateške kompanije, pri tom razvio i svoj trgovački lanac „Idea“, a da recimo Miroslav Mišković i „Delta“ ne mogu u Hrvatskoj da kupe ni kamp-prikolicu. U „Agrokoru“ je bio zaposlen kao šef bezbednosti i nekadašnji direktor hrvatske policije Marjan Benko, koji je danas savetnik ministra policije, svog druga iz studijskih dana Tomislava Karamarka, koji je pre toga bio na položaju šefa tajne službe Republike Hrvatske. Ima li Todorić možda pomoć tih ljudi ili obaveze prema hrvatskoj državi, pitam vas. Moje mišljenje je da ima, naravno. A da li neko ko pravi godišnje promete u stotinama miliona evra u Srbiji, kao recimo Ivica Todorić, može taj ekonomski uticaj da upotrebi u političke ili bezbednosne svrhe. Mislim da može. A kad ste čuli da je neki šef BIA-e, bez obzira koji, posle mandata prvog obaveštajca bio šef predstavništva neke državne kompanije, recimo, u Zagrebu, nikada naravno. Joško Podbevšek, nekadašnji šef POA (Protuobaveštajna agencija Republike Hrvatske), je recimo šef predstavništva JANAF-a (Jadranski naftovod d.d.) u Beogradu. Zaista ne bih više nabrajao, nema potrebe. Nemam ništa protiv svih njih, u stvari, svaka im čast, ljudi rade svoj posao, rade za sopstvenu stvar, zarili su se u Srbiju poprilično duboko. Nego, radi li ko u ovoj državi Srbiji išta, mislim na politički i druge vrhove. Koliko se Srbija zarila u Hrvatsku? Biće da se ne radi ili se radi jako loše i neuspešno. Ova država je u težoj krizi nego što njeni građani misle, a najbolja potvrda tome je činjenica da Srbima preti vojnom silom jedan Mesić http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/2158-ko-preti-srbima.html
<<image001.png>>
<<image002.png>>
<<image003.png>>
