BRANKO RADUN: SRPSKA I BALKANSKA “EVROSIROTINJA”
ponedeljak, 25 januar 2010 08:46 Socijalno (ne)odgovorna vlada odavno je jedinstvena samo u jednom - da ne dozvoli povećanje dohotka radnicima javnih preduzeća, te da nema ni pomena o reviziji kriminalne privatizacije koja stvara sve veću bedu i apatiju prosjaci-2005Početkom devedesetih, sve što je u Srbiji sebe podvodilo pod reč „opozicija”, volelo je da piše i govori kako je siromaštvo, bez obzira na uzrok, dokaz nesposobnosti režima. Samim svojim postojanjem, govorili su oni koji su sad na vlasti, siromašni i nezaposleni dokazuju da je režim nedemokratski, nesposoban, uništiteljski i sve najgore. „Režimu” ništa nisu vredela izgovaranja na kojekakve „sankcije”, „ratove”, „pogrešno vođenu politiku prethodne vlasti”, „nasleđene probleme SFRJ”… No, izgleda se malo toga promenilo, baš ko što kaže ona pevačica - „sve je isto, samo Njega nema”. Koga „njega” - zavisi od ukusa. I zaista, bila je u pravu. Eto, „opozicija iz devedesetih” je došla na vlast i vlada već deset godina, ali siromaštvo i dalje postoji, čak je i veće. I ne samo to, c „demokratskom opozicijom” zajedno vlada i nekada omraženi SPS. Drugovi su se pre godinu i nešto dana svečano udružili i objavili Srbiji i Evropi da su „svi po malo socijalisti” (ne malo već mnogo kao članovi prebogate socijalističke internacionale), pa su obećali da će njihova vlada biti „socijalno odgovorna”. Da vidimo malo kako izgleda ta odgovornost, pa će nam postati jasno zašto su došavši na vlast svi rešili da postanu socijalisti, i kako su do tada svoj socijalizam krili „k`o najveću tajnu”. Ekonomski analitičari su još s proleća 2009. godine upozorili na „vrelu socijalnu jesen”. „Socijalno odgovorna vlada” je ovu vrelinu, uz pomoć MMF-a, odložila za nešto kasnije. Čini se da ćemo imati vrelu zimu i još vrelije proleće. Republički zavod za statistiku tvrdi da je samo u Beogradu 250.000 ljudi siromašno. A po njihovim kriterijumima, radi se samo o onima koji nemaju prihod veći od 8.000 dinara. Oni koji imaju, recimo 10 ili 20 hiljada dinara prihoda, po ovoj metodologiji, nisu ugroženi, iako samo oni znaju kako im je. Svako deseto dete u Beogradu, glavnom gradu „socijalno odgovorne vlade”, gladuje. Van Beograda je situacija mnogo gora. Izgleda je i to opet bolje nego u EU-i, gde „Evrostat” javlja kako je 17% stanovništva živelo ispod granice siromaštva. Tamo je, po njihovim kriterijumima, siromašno 20% dece i 19% starijih od 65 godina. Čak i u Njemačkoj su pukli penzijski fondovi (ova država ima najstarije, a do nedavno i najstabilnije fondove penzijskog osiguranja na svetu). Pošto je novih doprinosa premalo, razliku teškom mukom nadomešćuje Nemačka država, koja je najbogatija članica EU-e, tešku muku muči da potkrpi sistem penzijskog osiguranja. Najgore je, naravno, u našem susedstvu - u Rumuniji i Bugarskoj. U Bugarskoj, tvrdi Svetska banka, sa 3.25 € dnevno preživljava 300.000 ljudi. Svetska banka je konstatovala kako je u uslovima krize naročito u „istočnoevropskim zemljama” EU-e poraslo siromaštvo. A toliko su se radovali ulasku u EU-u. To stanje nije trenutno, jer uprkos najavama optimista, kriza neće proći brzo, a možda bude i (više)decenijska. Svako može da daje prognoze, a vi možete da birate: ili ono što vam deluje razložno, ili ono što vam se sviđa. Međutim, kad imate prazan novčanik, njega neće napuniti „optimističke prognoze” ili to što bi vi želeli da je nešto puniji. Medijskim obećanjima i pustom željom ne plaćaju se računi i ne kupuje hrana. Videli smo to za Badnji dan, kad su konačno podeljene pare Dinkićevih deonica. Četiri takve „milosti” sačinjavaju iznos „egzistencijalnog minimuma”, a jedna ne čini ni „nutricionistički minimum”. I posle je Dikiću kriva Vlada, Jelašiću privrednici, Dijani Jelašić, a Cvetković svima, ali svi su zauzeli jedinstveni stav da radnicima u EPS-u ne smeju biti povećane plate. Državni sekretar ministarstva finansija, nedavno je izjavio kako „Građani Srbije više troše na duvan i alkohol, nego na brigu za sopstvenu budućnost”. Pa da, narod po mišljenju naše kvazielite ne valja, a zar to nije odavno rekla Mira Marković? A mi se pitamo, do koje mere je stiglo beznađe kad ga sirotinja utapa u alkoholu, i do koje mere ide cinizam vlasti. Na Kosovu i Metohiji, gore je socijalno stanje sad nego u doba Miloševića. Nezaposlenost je gotovo opšta, kako među Srbima, tako i među Albancima. Nezaposlenost i siromaštvo idu jedno uz drugo. I u Bosni je oko 20% stanovništva sirotinja, tj. dnevno im nedostaje bar jedan obrok, što je merilo siromaštva po tamošnjoj metodologiji. Bosansko Udruženje za zaštitu potrošača tvrdi da skoro polovina građana Bosne živi na ivici siromaštva, ako nije s obe noge u siromaštvu. Pola miliona građana Bosne je nezaposleno, pola penzionera prima tek malo više od 300 „kaemova”, što je tek oko 150 evra. I Savez sindikata RS potvrđuje ovo stanje. Grčka i dalje dobro stoji, ali sudeći po dugu od neverovatnih 300 milijardi dolara ubrzo mogu da se kao sirotinja pridruže svojim balkanskim komšijama, pa čak da u pogledu siromaštva postanu „lider na Balkanu”. Sirotinja na našim ulicama, beda u našem komšiluku jesu naša realnost, a ne evropske donacije. Žrtve pljačkaške privatizacije su i svi ovi koji štrajkuju, jer ne dobijaju plate, i jer im se ne uplaćuju socijalni i penzijski doprinosi. Umesto grinfild investicija, sve je više zaduženih građana koji ne znaju šta će sa sobom i dugovima koji ih guše. Socijalno (ne)odgovorna vlada odavno je jedinstvena samo u jednom - da ne dozvoli povećanje dohotka radnicima javnih preduzeća, te da nema ni pomena o reviziji kriminalne privatizacije koja stvara sve veću bedu i apatiju. A kakve su nade bile rođene pre dve decenije, kada su nam govorili kako je „postojanje siromaštva dokaz nesposobnosti vlasti”! A kakve su tek bile rođene kada su obećavali stotine hiljada novih radnih mesta, ulazak u EU-u i socijalno odgovornu vladu! Umesto svega, pod režimom „socijalno odgovorne vlade”, jedino se približavamo siromaštvu. Oni „bogatiji” mogu da se raduju što država italijanskoj firmi garantuje njihov kredit za „abgrejdovanog fiću”. Srbija je sve više i više zemlja sirotinje koja tone u beznađe, i koja tako liči na sirotinjske zemlje trećeg sveta. “Zemljo Indijo, ima li te igde?” Izvor Fond Slobodan Jovanović http://www.slobodanjovanovic.org/2010/01/25/branko-radun-srpska-i-balkanska-evrosirotinja/
