Evropa leži na atomskim bombama Broj 98 | Piše: <http://www.pecatmagazin.com/author/ugljesa/> Uglješa Mrdić • 22. januar 2010
Vojno-politički komentator Miroslav Lazanski u intervjuu za „Pečat“ govori o dobrim i lošim stranama eventualnog ulaska Srbije u NATO, mogućnosti raspisivanja referenduma, kao i o velikom broju atomskih bombi koje NATO raspoređuje po Evropi. SAD NIKADA NEĆE ŽRTVOVATI TERMO-NUKLEARNI NAPAD NA VAŠINGTON ILI NJUJORK ZBOG JEDNE ESTONIJE, LITVANIJE, HRVATSKE, SRBIJE ILI ALBANIJE Za Srbiju je najbolja vojna neutralnost, o čemu „Pečat“ piše od prvog broja. Istovremeno, Skupština Srbije, jedna od najvažnijih institucija u državi, donela je rezoluciju o vojnoj neutralnosti Srbije. Međutim, kako u Srbiji postoje političke i nevladine snage koje se godinama zalažu za ulazak Srbije u NATO, koji je našu zemlju bombardovao 1999. godine, grupa intelektualaca pokrenula je peticiju radi raspisivanja referenduma o tome da li Srbija treba da uđe u NATO ili ne. Vojno-politički komentator Miroslav Lazanski jedan je od najzahvalnijih i najstručnijih sagovornika na Balkanu na temu treba li ili ne Srbiji ulazak u NATO, Severnoatlantski vojno-politički savez. U višedecenijskoj karijeri Lazanski je obilazao ne samo NATO baze, već i brojna svetska žarišta gde je na jednoj strani u ratnom sukobu bio NATO. U svojoj karijeri intervjuisao je i nekoliko komandanata i NATO i Varšavskog pakta. Miroslav Lazanski u intervjuu za nedeljnik „Pečat“ govori o dobrim i lošim stranama ulaska Srbije u NATO, državnim interesima stavljanja naše zemlje na jednu stranu kada su u pitanju svetske vojne sile, kao i brojnim opasnostima i posledicama koje se podrazumevaju u slučaju da naša država pristupi Severnoatlantskom vojnom savezu. Šta mislite o zahtevu za raspisivanje referenduma na temu da li Srbija treba da uđe u NATO? Lično nisam ni za niti protiv NATO-a, ali o tako bitnim pitanjima trebalo bi da se raspiše referendum, pa neka narod kaže zašta se zalaže. Tome bi trebalo da prethodi javna rasprava na tu temu. Hajde da čujemo te argumente pronatovskih snaga u Srbiji, bilo da je reč o političarima, nevladinom sektoru ili medijima. Kao jedini argument, oni koji se zalažu za ulazak Srbije u NATO, za sada, ističu kvalifikovane javne rasprave na tu temu. Zašto se onda zalažu protiv referenduma i javnog isticanja loših strana ulaska u ovaj vojni savez, ako se već zalažu za javnu raspravu? Pojedini političari, koji su u međuvremenu bili na visokim državnim funkcijama sredinom devedesetih godina zalagali su se za neulazak tadašnje SRJ, a samim tim i Srbije, u NATO, a sada se ističu sa pronatovskim stavovima. Neki od njih su u međuvremenu reterirali, pa su shvatili da referendum ipak treba da se raspiše. Isti ti političari su bili i protiv ulaska čak i u Partnerstvo za mir, u kojem je članica naša država. Ja nisam ni za, niti protiv NATO-a, već da se prvo razmotre svi argumenti i šta bi Srbija time dobila. Svi nešto dobijaju ulaskom u NATO. Slovenija je dobila članstvo u EU, Hrvatska zaokruženje svoje teritorije i garantovanje svojih granica, kako joj se ne bi dogodio „kninski slučaj“. S druge strane, NATO Srbiji neće da garantuje ostanak Kosmeta u njenom sastavu, već se podrazumeva da naša država ostane bez 15 odsto svoje teritorije. Mi smo u situaciji da nam admiral Fidžerald lupi „šamarčinu“ i da našeg ministra za KiM izbace iz južnog dela naše teritorije, upućujući ga da mora da obiđe teritoriju države čiji je član Vlade. To je bila jedna od najbednijih slika na političkoj sceni države Srbije, pri čemu se od našeg ministra očekivalo da objašnjava zašto mora da obilazi svoju teritoriju. Primera radi, Izraelci bi to drugačije uradili. Više u 98. broju magazina “Pečat” http://www.pecatmagazin.com/2010/01/22/1-74/ http://www.pecatmagazin.com/2010/01/22/1-74/
