TRAGOM: Spoljnopolitički analitičar Danijel Dejker tvrdi za Danas da je sve izvesnije jednostrano proglašenje palestinske države
Palestinci ne odustaju od kosovskog modela Autor: Marija Kojčić Beograd - Palestinci sve više nalaze na Balkanu inspiraciju za svoju buduću državu, što su u proteklih nekoliko meseci svojim istupima u javnost i pokazali predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas i premijer Salam Fajad, da je kosovski model najprijemčiviji za njihovu buduću državu te da umesto pregovaračkog rešenja nameravaju da po uzoru na Kosovo jednostrano proglase nezavisnost. Ovakvi navodi izneti su u kolumni „Ignoriše li Abas Izrael i ugleda se na Kosovo“ autora Danijela Dejkera, direktora Instituta za savremene studije u Jerusalimu, koji u razgovoru za Danas obrazlaže ove stavove. - Smatram da Palestinci koriste model Kosova za jednostrano proglašenje nezavisnosti za sopstvenu političku dobit uprkos činjenici da je nezahvalno porediti te dve situacije, kao i da su one potpuno različite sa zakonske i diplomatske tačke gledišta. Kosovo je proglasilo nezavisnost iako je deo suverene Srbije, te mu je potrebno odobrenje Beograda da postane nezavisno, kaže Dejker u razgovoru za naš list i dodaje da je slučaj Palestine potpuno drugačiji. Dejker ističe da država Izrael nema suverenu vlast nad Zapadnom Obalom, te da i Palestinci i Izraelci polažu pravo na ovaj deo teritorije. Treba imati na umu da prema ugovorima iz Osla, koje su potpisali Izrael i Palestinska uprava, priznata su prava i jednima i drugima na Zapadnu Obalu i Gazu. Pojas Gaze, kako navodi Dejker, već je de facto palestinska država koja je 100 odsto pod kontrolom Palestinaca, a u konkretnom slučaju Hamas kontroliše vladu i vojne snage. Dejker smatra da je suština u tome da Palestinska uprava posmatra Kosovo kao političko pokriće za buduću palestinsku državu iako su ti slučajevi u potpunosti različiti. Jedna od teza koju autor navodi u svom tekstu a koja ide u prilog tvrdnji da postoji međunarodna podršku za palestinsku državu jeste uverenost Palestinaca da je njihov slučaj uverljiviji od kosovskog, naročito za američkog lidera Baraka Obamu kojem je jedna od spoljnopolitičkih boljki upravo postizanje mira na Bliskom istoku. Na pitanje da li zaista veruje da će Obama podržati aspiracije Palestinaca za jednostranim proglašenjem nezavisnosti, naročito imajući u vidu da je SAD saveznik Izraela, u razgovoru za Danas Dejker kaže da predsednik Obama pokazuje veću naklonost prema palestinskim težnjama ka nezavisnosti nego bilo koji drugi predsednik u istoriji Sjedinjenih Država. „Smatram da je Obama u svom prošlogodišnjem govoru u Kairu pokazao veću naklonost prema arapskom i muslimanskom svetu od svojih prethodnika. Iako su SAD i Izrael bliski saveznici, stiče se utisak da je trenutna američka administracija posvećena stvaranju palestinske države sa granicama iz 1967.“ Dejker smatra da bi ova očigledna podrška palestinskoj državi predstavljala ključni preokret američke politike. „SAD nikada nisu zvanično podržale granice iz 1967. pošto su kao svoj stav isticale da pitanje granica treba da reše suprotstavljene strane. Međutim, Obama je otišao dalje od svojih prethodnika. U okviru palestinsko-kosovske strategije, tvrdi Dejker, koriste se dve taktike - jedna je pretnja jednostranim proglašenjem države, čime bi se bitno prekršili prethodni sporazumi koje su potpisali Palestinska uprava i Izrael, naročito ugovor iz Osla kojima je uspostavljena legitimnost Palestinske uprave. Strateški aspekt palestinske verzije kosovske strategije, kako navodi Dejker, jeste to da je palestinsko rukovodstvo koristi kao svoje pokriće da privuče međunarodnu podršku, naročito podršku Saveta bezbednosti UN da nametne Izraelu granice iz 1967, što bi takođe bilo kršenje međunarodnih rezolucija. Stiče se utisak da američki predsednik podržava glavni zahtev Palestinaca, a trenutno najvažniji cilj palestinskog rukovodstva jeste da privuče međunarodnu podršku za osnivanje države sa granicama iz 1967. „Kao što se može zaključiti iz svega što sam rekao, Obami, kao dobitniku Nobelove nagrade je potrebna pobeda u domenu spoljne politike. Možda upravo iz tog razloga neće uložiti veto u Savetu bezbednosti ukoliko arapske države predstave palestinski slučaj i zahtevaju da se odobri rezolucija, tražeći osnivanje palestinske države sa granicama iz 1967“, kaže Dejker i dodaje da je slično i sa Kosovom. „Vada kosovskih Albanaca takođe ulaže napore da se u Savetu bezbednosti UN iznese predlog rezolucije kojom bi Kosovi zvanično bilo imenovano kao nezavisna država. Međutim, do sada nije uspevala u tome“. Kada je reč o stavu EU prema palestinskim težnjama, Dejker tvrdi da je i Unija u velikoj meri naklonjena Palestincima. Bivši visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana je u julu 2009. predložio da UN jednostrano prihvate palestinsku državu ukoliko pregovori propadnu nakon utvrđenog roka. „Kada su glavni palestinski pregovarač Saeb Erekat i lider Palestinske uprave Mahmud Abas u novembru 2009. zapretili da će jednostrano proglasiti palestinsku državu, Evropa je pokazala saosećanje iako se zvanično protivila palestinskoj pretnji. „ S druge strane, ističe Dejker, šef švedske vlade Karl Bilt je tada rekao da je prerano da Palestinci proglase nezavisnost, iako se raduje priznanju palestinske države u određeno vreme, ne govoreći da je to stvar pregovora između Palestinaca i Izraelaca. „Nekoliko dana kasnije Bilt je Evropskom savetu predložio nešto što je šokiralo Izrael: da EU prizna istočni Jerusalim kao prestonicu palestinske države bez pregovora. Uprkos tome što je zvanični stav EU da Palestinska uprava i Izrael moraju da pregovaraju, Evropljani su pokazali veliko saosećanje za zahtev Palestinaca za nezavisnom državom sa granicama iz 1967. i Jerusalimom kao glavnim gradom“, navodi ovaj spoljnopolitički komentator. Dejker zaključuje da bi sve dok se Izrael pita, unilateralno proglašenje nezavisne palestinske države bilo nelegalno. „Međunarodna naklonost prema takvoj palestinskoj eksploataciji kosovskog modela, kao i jednostrano proglašenje, međunarodno nametanje ili bar podrška za palestinsku državu sa granicama iz 1967. stvara opasnu situaciju koja bi mogla da se izmakne kontroli. On upozorava da Izrael po svaku cenu od međunarodne zajednice mora zatražiti da ustane protiv kosovske strategije unilateralnog proglašenja države, jer je to jedini način da se izbegne „balkanizacija“ ionako opasnog regiona sve u cilju postizanja stabilnosti i mira u regionu. Sličnosti Iako vodeći međunarodni stručnjaci govore da su slučajevi Kosova i Palestine istorijski i pravno različiti, sa palestinske tačke gledišta, međutim, čini se da su ova dva konteksta manje važna od političkih percepcija koje bi mogle biti stvorene u međunarodnoj zajednici promovisanjem sličnosti. Palestinci, kako tvrdi Dejker, porede sebe sa kosovskim profilom na Zapadu: opkoljeno domaće stanovništvo koje traži slobodu i nezavisnost od svog brutalnog srpskog suverenog gospodara, gde Palestinci nalaze podudarnost u tome što je država Izrael okupirala spornu teritoriju Zapadne obale. I Palestinci i kosovski Albanci uživaju međunarodnu podršku u svojim težnjama ka nezavisnosti. I jedni i drugi imaju samoupravne vlasti, podršku evropskih bezbednosnih snaga i finansijsku pomoć i saradnju sa specijalnim predstavnicima UN, i obe imaju napisan tekst ustava. Ipak, na Kosovu su prisutne snage NATO, što palestinski pregovarači nisu uspeli da izdejstvuju na Zapadnoj obali uprkos nekoliko pokušaja u prethodnim pregovaračkim rundama sa Izraelom. Još jedna tačka sličnosti između Kosova i Palestinaca jeste teritorija. Kosovski model nije podrazumevao teritorijalni kompromis albanske vlade na Kosovu što bi značilo izuzimanje područja iz okvira granica samoproklamovane države, u kojima i dalje stanuju Srbi. Slično tome, palestinsko rukovodstvo opire se kompromisu sa Izraelom povodom oblasti naseljenih Izraelcima i vitalnih bezbednosnih zahteva na Zapadnoj obali. Dan nezavisnosti Palestinci svake godine od1988. obeležavaju 15. novembar kao Dan nezavisnosti, dan kada je Palestinski nacionalni savet jednostrano proglasio državu na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze. BIOGRAFIJA Dan Dejker je direktor Instituta za savremene studije i spoljnopolitički analitičar u Jerusalim centru za javnu politiku, koji predvodi bivši izraelski ambasador u UN Dor Gold. Dejker je urednik i autor političke knjige Jerusalim centra „Iranska trka za regionalnom suprematijom: Nova paradigma konflikta za Bliski istok“. Gostujući je komentator CNN, ABC, BBC, FOX i arapskih kanala Al Džazire i Al Huraha. Njegovi tekstovi objavljivani su u Njujork Sanu, Jerusalim postu, nedeljniku Makor Rišonu, koji izlazi na hebrejskom jeziku, kao i u bliskostočnim listovima Azur i Kvorterli. Diplomu Harvarda stekao je 1984. a u Izrael je emigrirao 1990. http://www.danas.rs/vesti/svet/globus/palestinci_ne_odustaju_od_kosovskog_modela.12.html?news_id=182304
