ИВАНОВИЋ: Коштуница је потписао да у ЕУ не идемо с Косовом
По оцени државног секретара у Министарству за КиМ Оливера Ивановића, стратегија за север Космета представља пробни балон који су лансирали Приштина и шеф Међународне цивилне канцеларије Питер Фејт. – Косовски Албанци у северу траже политички изговор да се не баве оним што је заправо истински проблем, а то је катастрофална економска и социјална ситуација у покрајини. Фејт је, пак, у веома проблематичној двострукој улози. С једне стране, као шеф Међународне цивилне канцеларије, делује по налозима Међународне управљачке групе састављене од земаља које су признале независност Косова. А с друге стране, као специјални изасланик високог представника ЕУ, морао би се повиновати неутралној позицији Уније када је статус Косова у питању – изјавио је Ивановић за „Дневник”. Показало се, међутим, да је писање стратегије било координирано с неколико веома важних чланица ЕУ, попут Немачке, Француске и Италије? – Немам ја никакву дилему о томе да је Фејт контактирао с многим главним градовима чланица Европске уније које су признале Косово, али сам апсолутно сигуран у то да органи ЕУ, односно бриселска администрација, нису и неће подржати стратегију. Јер, она је по својој суштини унилатералан потез и у функцији је јачања независности Косова. Испада да се, на једној страни, званични Београд охрабрује да настави ка ЕУ, да испуњава стандарде и задатке који воде ка пуноправном чланству у Унији, док се, на другој страни, на Косову повлаче потези који несумњиво доводе до унутрашње дестабилизације Србије. А управо да би се овакве ситуације избегле, на самиту у Солуну 2003. је и донета одлука да Косово има посебан механизам за придруживање, одвојен од српског. То се тада сматрало мудрим решењем јер Србија нема контролу над Косовом, а формално би морала да буде одговорна за заостајање те наше покрајине на европском путу. У Бриселу се, ипак, све чешће повезује даљи европски напредак Србије и потреба да се разреше односи Београда и Приштине? – Србија ће много пре осталих држава Западног Балкана постати чланица ЕУ и онда ће питање Косова да решава заједно с осталим партнерима у Унији. Кипар је прави пример зашто је тај начин најбољи. Наиме, тек када је Република Кипар постала део ЕУ, створени су услови да се то питање, које је било отворено готово 40 година, реши на одржив начин. Иста је ситуација и с Косовом. Наиме, јасно је да косовски Албанци и Србија сами неће наћи договор док год ЕУ не буде извесна будућност. Јер, тек то ће променити садашњи изузетно ригидан албански став, али и натерати Србију да размишља о неком веома иновативном решењу за статус своје јужне покрајине. Али да ли је Србија спремна на то да практично уђе у ЕУ без Косова? – Србија ни данас не контролише територију Косова, али су ту Савет безбедности и Резолуција 1244, чија се улога неће променити. Без обзира на то колико се смањује бројност Мисије УН, она ништа није изгубила на својој политичкој снази. Јер, свака чланица УН, па и они који претендују на столицу у светској организацији, морају да поштују одлуке Савета безбедности. И тако ће остати све док Србија не постане чланица ЕУ и не створи се другачији политички и економски амбијент који ће омогућити историјски договор двеју страна. То је, по мени, једини начин да се дође до одрживог модела за решења националног питања и Срба и Албанаца. Значи ли то да ће наша политичка елита ускоро отворено саопштити грађанима да од уласка у ЕУ с Косовом као српском покрајином нема ништа? – Моје дубоко уверење је да то мора бити јасно стављено до знања народу. Уосталом, ми смо 2003, када је Војислав Коштуница био премијер, прихватили тај принцип двоструког колосека. И то је потпуно рационално, с обзиром на то да је интерес сваког нашег држављанина, без обзира на то где живи, да Србија напредује а не да чека затрпана у рову. Само економски јака држава има капацитет и могућност да сачува свој територијални интегритет. Јер, између економске, политичке и војне снаге неке државе постоји знак једнакости. А након ратова током деведесетих година прошлог века и санкција, Србија објективно гледано ни изблиза није економски моћна држава. Срећом, људски и привредни потенцијал и географски положај дају нам право да будемо оптимисти, с тим што је јасно да тај потенцијал можемо у потпуности искористити једино уласком у Европску унију. М. Стајић Не може фирма „Република Косово” Има ли Србија стратегију наступа на међународним сесијама на којима се појављују и званичници Косова? – Морамо пронаћи формулу према којој се можемо појавити поред косовских званичника а да се то истовремено не протумачи и као индиректно признавање косовске независности. За нас су стога прихватљиви само званични скупови и форуми регионалне сарадње на којима њихови представници наступају под одредницама Косово/Унмик или Косово/Р1244. Свима мора бити јасно да Србија никада неће, ни сада ни убудуће, прихватити независност Косова. И зато у Приштини морају да се помире с тим да ће Београд, где год и кад год то буде могао, блокирати њихово учешће под фирмом Република Косово. http://www.dnevnik.rs/node/16216
