NATO nije jedini put Srbije
D. RADEKA, 04.02.2010 21:00:20
ISTORIJA odnosa Srbije sa NATO je tragična. Agresija 1999. godine,
manifestovana u bombardovanjima cele Srbije, ostavila je u dušama ljudi dubok
trag. Svaka srpska porodica ima svoje mišljenje o NATO. Patrijarh Irinej je
lepo rekao: ”Za ovo pitanje treba imati mišljenje celog naroda”. A kako to
uraditi - to treba sami Srbi da reše.
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin ovako komentariše debatu za i
protiv NATO koja se u Srbiji zahuktava:
- Pre nego što se odredite prema NATO, verovatno treba razmisliti koje
odbrambene zadatke Srbija može da rešava u okviru te organizacije, ili u
saradnji sa njom. Tako čini Rusija. Mi zajedničkim radom identifikujemo izazove
i pretnje kojima možemo da se odupremo zajedno sa državama Alijanse. U
zavisnosti od rezultata ovih konsultacija, moja zemlja će graditi dalju
saradnju sa NATO. Obavezan uslov jeste da takva saradnja može da se razvija
isključivo na osnovama ravnopravnosti. Osim toga, postoji li uverenost da u
Beogradu i Briselu podjednako gledaju na probleme bezbednosti u Evropi, na
Balkanu? Neće li mehanizam NATO postati poluga za vršenje pritiska na Srbiju?
Situacija na Kosovu može da pruži odgovor.
* Ukoliko bi Srbija u budućnosti postala članica NATO, da li bi to promenilo
odnose sa Rusijom?
- A šta vi mislite? Članice Alijanse preuzimaju na sebe pravne obaveze u
sastavu vojnog saveza. Neki ”regruti” već su pozicionirali sebe u istaknute
strukture oružanih snaga. Drugi maštaju da preuzmu elemente sistema PRO. Protiv
koga su oni upereni? Rusija ne može a da ne uzme ovo u obzir. Sa svoje strane,
orijentišem se na to da rukovodstvo Srbije zapaža neaktuelnost pitanja
pristupanja NATO, da zna da je većina Srba protiv takve perspektive. Uz to,
postoji alternativa. Inicijativa predsednika Dmitrija Medvedeva o sklapanju
Ugovora o evropskoj bezbednosti, otvara mogućnost stvaranja podjednakih
bezbedonosnih uslova za sve države evroatlanskog prostora nezavisno od toga da
li su članice vojno-političkih organizacija ili nisu. Srbija je podržala ovu
inicijativu.
* Srpski ministar odbrane nije zadovoljan saradnjom sa Rusijom u oblasti
odbrane. Kakav je vaš stav o našoj vojnotehničkoj saradnji?
- U vojnotehničkoj oblasti smo davnašnji partneri. Srpska vojska i dalje ima
veliku količinu ruskog naoružanja i tehnike, čiji je deo proizveden po ruskim
licencama. Srpska vojska će ovo naoružanje eksploatisati još neko vreme, što
zahteva učešće odbrambene industrije Rusije radi održavanja u ispravnom stanju
bojne gotovosti. Ima perspektiva za vojnotehničku saradnju. Ujedno, prema našoj
oceni, strane i dalje ulažu nedovoljno napora za rešavanje nekih tekućih
problema. Zbog toga se odugovlači sa narudžbinama, sa razmatranjem
komercijalnih i tehničkih predloga, s izvršenjem odgovarajućih poslova. Ova
pitanja razmatram sa srpskim partnerima. Smatram da imamo sve mogućnosti za
povećanje nivoa saradnje u ovoj oblasti, važnoj za obe strane.
* Kada ćemo čuti finalni odgovor o projektima koje će obuhvatiti
infrastrukturni deo ruskog kredita od 800 miliona dolara Srbiji?
- Srpska strana je navela četiri projekta za koje planira
da iskoristi ruski kredit: razvoj beogradskog železničkog čvora, uključujući
završetak izgradnje stanice ”Prokop”, rekonstrukcija deonice Beograd-Bar,
izgradnja pruge Valjevo-Loznica i modernizacija pruge Niš-Dimitrovgrad.
Pretpostavlja se da će projekte realizovati rusko Otvoreno deoničarsko društvo
”Trgovinski dom Ruske železnice”, zajedno sa Direkcijom ”Železnica Srbije” uz
koordinaciju Ministarstva za infrastrukturu. U ovom momentu ruska kompanija
vrši tehničku ekspertizu. Nažalost, srpska strana je zakasnila sa slanjem
dopunskih materijala, neophodnih za realizaciju ovog posla, što automatski
pomera rokove njegovog završetka. Računamo, ipak, da je sledeći zajednički
sastanak za definitivni izbor objekata u februaru, posle čega će srpska strana
biti informisana o našoj odluci.
* Kada ćemo znati konačnu trasu ”Južnog toka” kroz Srbiju?
- U projekat se uključuju novi učesnici, što dodatno povećava snagu i
efikasnost poduhvata. Po planu, priprema studije tehničko-ekonomske
opravdanosti strana sporazuma trebalo bi da bude završena u trećem kvartalu
2010, posle čega će se pripremiti opšta studija tehničko-ekonomske opravdanosti
za ceo projekat, radi investicione odluke. Što se srpskog dela gasovoda tiče,
koliko znam, priprema studije tehničko-ekonomske opravdanosti je u završnoj
fazi. Svi detalji, uključujući i konačnu varijantu prolaska trase gasovoda kroz
Srbiju, u rukama su ljudi koji se bave tehničkom pripremom.
* Prepoznajete li u poslednjim nastupima visokog predstavnika u BiH težnju da
se ukine RS?
- Rusija, kao jedan od međunarodnih garanata Dejtonskog sporazuma, aktivno
učestvuje u monitoringu njegove implementacije. Zastupamo strogo poštovanje
utvrđenih principa državnog uređenja BiH, njeno jedinstvo i teritorijalni
integritet uz očuvanje statusa i ovlašćenja RS i Federacije BiH, kao entiteta
koji su utvrđeni osnovnim zakonom zemlje. Mislim da pitanje nije u izjavama
visokog predstavnika, već daleko dublje - u celishodnosti očuvanja samog
aparata visokog predstavnika.
* Kakav je stav Moskve o kancelariji visokog predstavnika?
- Ubeđeni smo da su sazreli svi preduslovi za prekid njegove delatnosti i
transformaciju u Misiju specijalnog predstavnika EU uz obavezno obustavljanje
specijalnih ”bonskih” ovlašćenja. Ubeđen sam da je stanovništvo BiH u stanju da
samostalno reši svoje domaće probleme bez prekomerne spoljne pažnje. Ovo se u
punoj meri odnosi i na pitanje sprovođenja ili nesprovođenja referenduma.
Ustavne promene se ne smeju mešati ili na bilo koji način povezivati sa planom
primene Dejtonskog sporazuma. Sve ovo čini komplikovanom političku situaciju u
BiH, u kojoj ”butmirski proces” očigledno ”proklizava”. Pa ipak, duboko sam
ubeđen da je dijalog moguć, a sve odluke, pa i one o ustavnim promenama, moraju
se donositi uz saglasnost svih učesnika unutarbosanskog političkog procesa. Ne
sme biti nametnutih odluka.
NAŠE VEZE FAKTOR SPOLJNE POLITIKE
* DA li će Srbija i Rusija potpisati sporazum o strateškom partnerstvu?
Predsednik Srbije nedavno je rekao da se nada takvom sporazumu...
- Apsolutno se slažem da su Rusija i Srbija postigle strateški nivo saradnje.
Između naših dveju evropskih zemalja odnosi su zasnovani na dubokim korenima
prijateljstva i etničkom, kulturnom, jezičkom i religioznom zajedništvu. Već
koordinišemo naše poteze oko međunarodnih pitanja, kao što su i ona vitalna.
Postoje planovi da se bilateralna trgovinsko-ekonomska razmena podigne na viši
nivo. Pojačavamo sporazumnu bazu odnosa. Unapređujemo programe kulturne i
obrazovne saradnje. Sve to našim odnosima daje poseban prisan i dinamičan
karakter.
SAČEKAJMO MIŠLJENJE SUDA
* MISLITE li da će Međunarodni sud pravde dati jasan odgovor o pitanju
legalnosti nezavisnosti Kosova ili bi on mogao da bude i ”rastočen”?
- Ne bih da idem unapred. Treba sačekati mišljenje Međunarodnog suda. U
zavisnosti od njegovog sadržaja mogu se odrediti i dalji koraci. Imam tesne
kontakte sa mojim srpskim kolegama oko tog pitanja.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=170038&title_add=NATO%20nije%20jedini%20put%20Srbije&kword_add=konuzin%2C%20aleksandar%20konuzin
