Ostvarenje sna o vozovima koji lebde
Vladimir Cvetković, mladi fizičar iz Srbije koji je na postdoktorskim studijama na Univerzitetu Kalifornije u Riversajdu, privukao je pažnju američke naučne javnosti istraživanjem posebne vrste superprovodnika, o kome je i američki ugledni list "USA today" pisao kao o šestom po redu među najznačajnijim naučnim radovima u prošloj godini. Vrhunski stručnjak: <http://www.vesti-online.com/data/images/2010-02-05/31451_vladimir-cvetkovich_f.jpg?ver=1265392453> Vladimir Cvetković Vladimir Cvetković, uprkos toj očiglednoj popularnosti, svoje istraživanje još ne vidi kao veliko otkriće jer, kaže, iako su postavljeni temelji za dalji rad na gvožđe-niktidima, koji bi mogli da budu superprovodnici na sobnoj temperaturi, još ne vidi punu sliku visokotemperaturne superprovodnosti. Rad na novim projektima Na kojim istraživanjima još radite? "Pored istraživanja niktida, kojem posvećujem najviše vremena, postoji još nekoliko projekata i oblasti koje me zanimaju. Jedan od projekata na kome sam radio je teorijski opis materijala koji imaju negativan termalni kojeficijent, tj. skupljaju se pri zagrevanju. Intuitivno znamo da se skoro svi materijali šire pri zagrevanju. Ipak, postoji nekoliko izuzetaka koji zbog svoje specifične strukture smanjuju zapreminu pri povećanju temperature. Jedna zanimljiva primena ovakvih materijala je u kompozitnim zubnim plombama koje moraju da se skupljaju ili šire pri promeni temperature na identičan način kao i zubi", ističe Vladimir. Voljan da našim čitaocima običnim jezikom približi temu svojih istraživanja, mladi fizičar za "Vesti" kaže: "Superprovodnci su materijali koji, kao što njihovo ime sugeriše, provode električnu struju bez otpora. To ne moraju da budu egzotični materijali i mogu se naći među mnogim metalima. Olovo, aluminijum i živa samo su neki primeri. Međutim, da bi ovi metali postali superprovodni, neophodno je da ih ohladimo na temperature od svega nekoliko stepeni iznad apsolutne nule (tj. oko - 270 Celzijusa). Naravno, krajnji cilj su materijali koji bi bili superprovodni i na sobnoj temperaturi čime bi se izbegla potreba za bilo kakvim hlađenjem." Kada ste počeli da se interesujete za nove materijale i koliko Vam postdoktorske studije u Kaliforniji pružaju u istraživanju? "Visokotemperaturne superprovodnike istražujem od početka doktorskih studija u Holandiji 2001. godine. Pre tačno dve godine se pojavilo nekoliko naučnih radova u kojima je objavljeno otkriće nove familije materijala, gvožđe-niktida, koji postaju superprovodni na neočekivano visokim temperaturama. Prof. Tešanović, koji je u tom trenutku bio moj postdoktoralni mentor, skrenuo mi je pažnju na ta otkrića i predložio da se usresredimo na teorijsko istraživanje ovih novootkrivenih materijala. Zahvaljujući tom predlogu imali smo spreman prvi rad već nakon mesec dana istraživanja i to je rad o kome je pisao "USA today". Nakon tog rada smo nastavili istraživanje u ovoj oblasti. Kako su postdoktoralne pozicije privremene, ove godine sam prešao u Kaliforniju, gde radim svoj drugi postdoktorat. Uslovi za rad su ovde takođe jako dobri. I dalje radim primarno na gvožđe-niktidima, a novi mentor je takođe ugledan fizičar, sa kojim se može uraditi dosta kvalitetnog istraživanja i puno naučiti." Primenu vidite i u vozovima budućnosti. Koliko je ta budućnost daleka ili je za naučnika već tu? Gde će se još primenjivati, koliko će ti superprovodnici poboljšati kvalitet života? "Primena superprovodnika je već duže vreme s nama. Magnetna rezonanca i njena primena za skeniranje u medicini samo je jedan od primera gde su superprovodnici našli svoju upotrebu jer se mogu koristiti za pravljenje jakih magneta. Maglev (magnetic levitation) vozovi koji lebde su još uvek u fazi istraživanja. Trenutno postoji samo jedna linija u Kini i još nekoliko eksperimentalnih projekata. Mislim da je potrebno još istraživanja, kao i masovnija proizvodnja takvih vozova sa postojećom superprovodnom tehnologijom, da bi ti vozovi bili ekonomski isplativi. Alternativno, ekonomska isplativost bi se mogla postići i velikim otkrićima u oblasti superprovodnosti, čime bi se troškovi proizvodnje i održavanja velikih magneta drastično smanjili. Važna primena superprovodnika je i u transportu električne energije. Tako je Menhetn već počeo da koristi superprovodnike za snabdevanje električnom energijom." Da li biste voleli da svoje znanje primenite u Srbiji ili će presuditi želja za novim istraživanjima, za koja su uslovi u ovoj zemlji skoro idealni? "Pošto sam još na nekoj vrsti usavršavanja (moje postdoktorske studije), nemam predstavu da li ću se vratiti u Srbiju ili tražiti posao u inostranstvu kada se završi moj ugovor u Kaliforniji. Jedna od važnih stvari je da imam odlične uslove za bavljenje naukom u svom budućem poslu (i tu Sjedinjene Države pružaju najbolje mogućnosti), ali postoje i drugi faktori koji će uticati na mene kada budem birao gde želim da nastavim sa svojom karijerom." Druženje u Kaliforniji Kako živite u Kaliforniji, imate li vremena za hobije, putujete li u Srbiju? "S mojim poslom i karijerom koju gradim imam vrlo malo vremena za slobodne aktivnosti. Srbiju nisam posetio godinama, delimično zbog udaljenosti, a delimično baš zbog obaveza. Prekookeanski put bi iziskivao da izdvojim bar nekoliko nedelja za posetu, a to je teško uklopiti u sadašnju dinamiku posla. Kada imam više od nekoliko slobodnih dana onda posetim svoju devojku koja je profesor u Orlandu, FL (ili ona poseti mene u Kaliforniji). Trudim se da organizujem svoje vreme ili druženjem sa prijateljima koje sam stekao ubrzo po preseljenju ovde ili nekom fizičkom aktivnošću." I Vaš mentor je poreklom sa naših prostora. Koliko imate kontakta s drugim sunarodnicima iz sveta nauke, mogućnosti za saradnju? "Većina mojih kolega sa osnovnih studija je nastavila studije u inostranstvu. Sa nekima od njih sam često u kontaktu. Dok sam živeo u Evropi bilo je lakše i viđati mnoge od mojih kolega zbog blizine. Nakon što sam prešao u Ameriku, prvo na istočnu, a potom i na zapadnu obalu, teže je sretati naše ljude, ali ne i nemoguće. Povremeno imam susrete sa bivšim kolegama i ovde. Što se tiče saradnje u nauci, često sam vodio diskusije sa prijateljima, koji su u istoj oblasti kao i ja, u vezi sa našim poslom. Ipak, nikada nismo stigli do nivoa gde bismo imali rezultate za zajednički rad, iako je više puta bilo reči o tome." Da li ste kao dečak sanjali o ovakvim naučnim dostignućima i kada ste bili uvereni da se snovi realizuju? "Oduvek me interesovala nauka, ne samo fizika već i druge oblasti. Vremenom se fizika iskristalisala kao oblast koja mi je najinteresantnija i u kojoj mogu da iskažem maksimalno svoje talente. Ostvarenje sna za mene je to što mogu da radim na nečemu što mi je istovremeno jako zanimljivo tako da je rad u isto vreme i uživanje. Za mene je jako važno da uživam u svakom segmentu svog posla, kao i da mi posao nudi mogućnost stalnog ličnog usavršavanja. Zato kada završim dan nakon deset ili više sati rada, nemam osećaj umora već ispunjenosti ukoliko sam uspeo da dođem do novih i zanimljivih rezultata i ukoliko sam naučio nešto novo", zaključio je Cvetković. Srbija mora da čuva naučnike Kako vidite nauku u Srbiji, uz činjenicu da imamo izuzetne naučnike u tako nepovoljnim uslovima? "Povremeno pratim dešavanja u nauci u Srbiji i znam da ima više ljudi koji se bave zanimljivim oblastima i postižu rezultate. To je pozitivno, znajući da uslovi u Srbiji za nauku sigurno nisu na nivou poput ovog u SAD ili drugim bogatijim zemljama. Kada sam otišao iz Srbije pre devet godina sećam se da je podrška za naučni rad (ovde govorim o finansiranju nauke) bila jako loša. Čuo sam da se dosta toga promenilo nabolje, ali i dalje mislim da je potrebno još puno ulaganja u nauku u Srbiji da bi se dostigao nivo kakav ima, recimo, zapadna Evropa. Vrhunski univerziteti u SAD privlače izuzetne naučnike (među kojima ima i naših državljana) ulaganjem u odlične uslove za rad i karijeru. Mnogi od nas bi se vratili u svoju zemlju, čak iako su uslovi za rad nešto slabiji. Ali, ukoliko se u nauku ne ulaže - malo ko će se vratiti i Srbija će time izgubiti ne samo šansu da dobije stručnjake sa manjim ulaganjem, nego i sav novac koji je uložen u naše obrazovanje", kaže Vladimir Cvetković. http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/SAD/Vesti/27134/Ostvarenje-sna-o-vozovima-koji-lebde
